Dostupni linkovi

Fronteks u Srbiji sa imunitetom na krivičnu odgovornost


U Komesarijatu za izbeglice i raseljena lica naglašavaju „da su aktivnosti Fronteksa uvek prethodno detaljno isplanirane i koordinisane sa državnim organima i svim partnerima u tom procesu“.

Kolika će biti ovlašćenja Fronteksa (Frontex) u Srbiji? Pitanje je aktuelizovano pred raspravu u Skupšini Srbije, nakon koje će poslanici i glasati o Zakonu o potvrđivanju sporazuma između Srbije i Evropske unije o akcijama Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu (Fronteks) na teritoriji Srbije.

Reč je o sporazumu koji je potpisan u Beogradu i Skoplju novembra 2019. godine, i definiše zadatke i obaveze pripadnika Fronteksa u saradnji sa Graničnom policijom kada je reč o ilegalnim migracijama.

Dok predstavnici države najavljuju da će ovaj sporazum olakšati rad policijskih službenika na granicama zbog kontinuiranog priliva izbeglica i migranata, pojedini aktivisti ukazuju na široka ovlašćenja i imunitet od pravnog gonjenja pripadnika Fronteksa u Srbiji.

Šta piše u sporazumu?

Kako se navodi u članu 1, ovaj sporazum obuhvata „sve aspekte saradnje između Republike Srbije i Agencije (Fronteksa) potrebne za sprovođenje akcija Agencije koje se mogu odvijati na teritoriji Srbije, pri čemu članovi tima Agencije mogu imati izvršna ovlašćenja“.

Sporazum, između ostalog, daje ovlašćenje članovima misije Fronteksa da primenjuju silu, „uključujući službeno oružje, municiju i opremu“, za šta je neophodna saglasnost matične države članice i Republike Srbije.

„Članovi tima mogu koristiti oružje samo kada je to apsolutno nužno u samoodbrani da od sebe ili drugog odbiju direktni napad kojim se ugrožava njihov ili život drugog lica, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom Republike Srbije“, stoji u članu 5 ovog dokumenta.

KIRS: Jedan od načina da se poveća bezbednost

U interesu je svake države da joj granice budu dobro obezbeđene i sigurne, kažu u Komesarijatu za izbeglice i raseljena lica (KIRS) za Radio Slobodna Evropa (RSE).

„Za Srbiju je izuzetno važno da sarađuje sa međunarodnim organizacijama i agencijama koje mogu da doprinesu boljem upravljanju i zaštiti granica. U tom smislu i sporazum Srbije i Fronteksa je jedan od načina da se bezbednost poveća, a građanima pruži veća sigurnost kad je reč o kontrolisanju iregularnih migracija“, navodi KIRS u pisanom odgovoru.

U Komesarijatu naglašavaju „da su aktivnosti Fronteksa uvek prethodno detaljno isplanirane i koordinisane sa državnim organima i svim partnerima u tom procesu“.

Predstavljajući sporazum pred poslanicima Skupštine Srbije, ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin je 24. februara naveo on predstavlja još jedno sredstvo i mehanizam za borbu protiv posledica migrantske krize.

"Migrantska kriza neće proći brzo i na nama je da se borimo da sačuvamo sposobnost države da reaguje i da ne dozvoli da bude parking za migrante i nekontrolisani prostor na koji dolazi i naseljava se ko hoće", rekao je Vulin poslanicima.

Problem imuniteta

Radoš Đurović iz nevladinog Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila kaže da Fronteks može da bude od pomoći kroz pojačan sistem nadzora, ukoliko bi se postavili službenici koji bi se bavili zaštitom ljudskih prava i nadzorom funkcionisanja ove misije.

Međutim, on kaže da aktivisti na granicama Srbije sa Hrvatskom, Mađarskom i Rumunijom svakodnevno beleže praksu ilegalnog vraćanja ljudi u Srbiju (eng. pushback) bez prava da traže azil u tim zemaljama. U tom smislu Đurovića zabrinjava klauzula u sporazumu koja daje imunitet od krivične i upravne odgovornosti Fronteksu, koji čine pripadnici policije iz zemalja u kojima se beleže kršenja ljudskih prava migranata i izbeglica.

“Ovaj sporazum koji stupa na snagu, a koji omogućava policijama tih istih zemalja da deluju na našoj teritoriji rađa veliku sumnju i strah da se nasilje i te nezakonite radnje mogu preseliti na našu teritoriju prema licima koja su migranti, izbeglice, pa čak možda i prema našim građanima, bez odgovornosti. To znači da su pripadnici Fronteksa u periodu dok obavljaju svoje aktivnosti na terenu oslobođeni od odgovornosti ukoliko ukine krivično ili neko drugo sporno delo”, kaže Đurović.

U Članu 7 sporazuma navodi se da članovi tima Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu uživaju imunitet od krivičnog sudstva Srbije u odnosu na dela koja “izvrše prilikom i u svrhu obavljanja službenih dužnosti tokom akcija koje se sprovode u skladu sa operativnim planom”.

U slučaju navoda o izvršenom krivičnom delu nekog člana tima, MUP o tome mora bez odlaganja da obavesti izvršnog direktora Fronteksa i nadležni organ matične zemlje članice, a izvršni direktor Fronteksa potvrđuje da li je dotično delo počinjeno prilikom obavljanja službenih dužnosti, stoji u sporazumu.

Ovako snažan imunitet za strane službenike u praksi nije neophodan, smatra Radoš Đurović.

“Ovde da nosite oružje i da budete izuzeti od odgovornosti, a čuvate granice tuđe zemlje bi upravo zahtevalo da se odgovornost podigne na viši nivo baš zbog osetljivosti te situacije. Jedna država svoj suverenitet donekle ograničava i kroz ovakve akcije, dovodeći tuđe predstavnike sile da na njenoj teritoriji sprovode aktivnosti koje spadaju u nadležnost Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije”, kaže Đurović.

Za Đurovića je sporna i odreba sporazuma kojom se utvrđuje da direktor Fronteksa koji treba da potvrdi da li je član tima izvršio delo prilikom obavljanja službenih dužnosti.

“Ostaje upitno zašto bi o tome trebalo da odlučuje direktor Fronteksa da li su oni delo počinili u okviru svog mandata ili van njega, pa stoga i da li su odgovorni ili ne”, kaže Đurović.

RSE je Kancelariji Fronteksa poslao upit sa pitanjima – gde će pripadnici njihove misije biti raspoređeni u Srbiji, kao i na koji način planiraju da se izbore sa pushback-ovima, ali do zaključenja teksta nismo dobili odgovor.

Fronteks neće smanjiti antimigrantku retoriku

Predstavljajući sporazum pred narodnim poslanicima, prvi čovek Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije je rekao da bi taj dokument trebalo da, između ostalog, unese mir među građane koji "često izražavaju bojazan zbog prisustva migranata i mogućnosti da dolaze nekontrolisano".

„Ovo je jedan od sporazuma koji nam omogućava da se borimo protiv takvih pojava. Da čuvamo svakodnevni način života naših građana, svoj prostor, teritoriju i mogućnost da živimo onako kako smo navikli“, istakao je Vulin, te upozorio da "niko ne sme i ne može da uzima zakon u svoje ruke i da pomisli da država ne radi svoj posao, pa da organizuje nekakve patrole, straže".

Ministar unutrašnjih poslova aludirao je na takozvane “Narodne patrole”, samoorganizovane skupine ekstremnih desničara koji su u više navrata prethodnih meseci lišavali slobode, pretili i maltretirali izbeglice i migrante u nekoliko gradova Srbije. Sve to su snimali i delili na društvenim mrežama.

Radoš Đurović smatra da prisustvo Fronteksa neće uticati na smanjenje antimigrantke atmosfere u Srbiji.

“To nema nikakve veze sa sigurnošću građana na terenu. Ovde je stvar da se zaustavi migracija i da se ljudi spreče da ulaze u zemlju i u tom smislu Evropska unija ima jasan interes da migraciju uspori”, kaže Đurović.

Intenziviranje pushbackova

Evropska unija je 28. januara pozvala Mađarsku da promeni pristup politici azila i da počne da poštuje prava migranata, nakon što je Fronteks obustavio aktivnosti u toj zemlji. Obrazlažući taj zahtev, evropska komesarka za unutrašnja pitanja Ilva Johanson (Ylva Johansson) je rekla da EU očekuje od mađaske da dozvoli ljudima da podnesu zahteve za azil na teritoriji te zemlje.

"Ne može agencija kao što je Fronteks da pomaže Mađarskoj u sprečavanju ljudi da dođu u Mađarsku ako ona ne poštuje osnovna prava migranata i zakone EU", rekla je Johanson.

Aktivisti za ljudska prava su u više navrata upozoravali da granična policija Mađarske, ali i Hrvatske nasilno vraća migrante preko svojih granica. Slično se dešava i u Srbiji, gde je Ustavni sud u januaru ove godine doneo presudu kojom se prvi put potvrđuje da je grupa migranata iz Srbije u februaru 2017. nezakonito proterana u Bugarsku, od strane srpskih nadležnih organa.

Radoš Đurović kaže da se od 2017. godine do danas situacija pogoršala, kako na severnim tako i na južnim granicama Srbije.

“Ljudi se svakodnevno u Srbiju ilegalno guraju u stotinama. Svedočenja izbelica su dramatična. Oni se izlažu fizičkoj i psihičkoj torturi. Na jugu, pak, se dešavaju ilegalna potiskivanja ljudi iz Srbije u Severnu Makedoniju i to je praksa koja se intenzivira sredinom prošle godine od strane naše policije”, kaže Đurović.

Početkom ove godine pojedine izbeglice i migranti su optužili pripadnike Fronteksa da su imali učešća u ilegalnim deportacijama. Neki od njih svedočili su za nemački servis Dojče Vele (DW) da su ih policajci sa obeležjima Evropske agencije zaustavili u Albaniji i predali tamošnjim vlastima koje im nisu dozvolile da zatraže azil, već su ih direktno deportovali u Grčku.

Organizacije za pomoć izbeglicama kažu da je na granici sa Grčke sa Severnom Makedonijom i Albanijom bilo ilegalnih deportacija, te da su svedoci govorili da su čuli policajce koji su govorili nemački i da su videli oznake EU na njihovim uniformama, piše DW.

U Fronteksu su ove navode odbacili, uz napomenu da su istražili pojedine optužbe i da nisu našli kredibilne dokaze koji potkrepljuju ove tvrdnje.

XS
SM
MD
LG