Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP) je od početka oktobra uputilo osam zahteva za hitno napuštanje države aktivistima koji pomažu migrantima u Šidu na granici sa Hrvatskom, pokazuju dokumenti do kojih je došao Radio Slobodna Evropa (RSE).
U zahtevima se navodi da aktivisti, koji su strani državljani, nemaju potrebne dozvole i ne postupaju u skladu sa pravnim poretkom Republike Srbije.
Svi aktivisti koji su do sada primili ove zahteve bili su volonteri međunarodne organizacije No Name Kitchen (NNK) koja pomaže migrantima i izbeglicama u nekoliko zemalja na Balkanskoj ruti, a u Srbiji pomaže u Šidu, mestu na severu Srbije, udaljenom pet kilometara od granice sa Hrvatskom.
"Oboje smo ostali zabezeknuti nakon što nam je u poslednjoj rečenici (inspektor u policiji) rekao 'morate da odete za 7 dana'. I 'usput, takođe se ne vraćate punih godinu dana'".
Ovako svoju priču započinje Franzi (23) iz Nemačke, koja je u Srbiju došla u oktobru, da bi, kako je ispričala za RSE, pomagala ljudima i izveštavala o prisilnim vraćanjima migranata kao volonterka No Name Kitchen.
Franzi je, nakon što je lokalna policija zaustavila u Šidu i odvela u policijsku stanicu na ispitivanje 21. oktobra istog dana obaveštena od strane lokalne policije u Sremskoj Mitrovici, udaljenoj oko 40 kilometara od Šida, da mora da napusti Srbiju u roku od sedam dana i da joj je u narednih godinu dana zabranjen ulazak u zemlju.
Ona, kao i druge volonterke, zamolile su da se njihova prezimena i lični podaci ne objavljuju, a RSE je imao uvid u originalnu dokumentaciju koja im je uručena od strane policije.
'Rekli su nam da ne brinemo'
"Zaustavljeni smo od strane policije na povratku sa distribucije (hrane i pomoći ljudima). Policajac je mene i još dvoje drugih volontera, nakon čekanja od 20 minuta, legitimisao i pogledao naša dokumenta i pitao nas da li znamo šta se desilo. Nismo bili sigurni (na šta se to odnosilo) i on nam je rekao da ne treba da brinemo, da nismo uhapšeni i da je reč samo o rutinskoj identifikacijskoj kontroli“, ispričala je Franzi za RSE.
Kako je objasnila, nakon 45 minuta čekanja, pojavio se inspektor iz Sremske Mitrovice i pitao je da "ispriča svoju priču".
"Bila sam zbunjena u vezi sa tim na šta je mislio i zašto, i nisam stvarno dala odgovor. On (inspektor) nas je optužio da smo bili preblizu (državne) granice i da nam nije bilo dozvoljeno da budemo tamo", rekla je Franzi.
Volonterka je, kako je dodala, odbila da potpiše zapisnik, a nedugo posle toga je, zajedno sa drugima, primila rešenje policije da mora da napusti Srbiju.
"Bila sam tužna zato što, zbog rešenja (policije) nisam mogla da se oprostim od većine ljudi u pokretu. Oni su mi postali prijatelji tokom tri meseca, koliko sam bila tamo", kazala je.
Franzi je trenutno u Nemačkoj, volontira i pokušava da javnosti u Nemačkoj ukaže na kršenje ljudskih prava na granicama Evropske unije.
MUP se poziva na kršenje zakona
Organizacija za koju je volontirala kada je MUP odlučio da je protera, No Name Kitchen, je u Srbiji registrovana 2017. godine kao nevladina organizacija za pružanje elementarne pomoći najranjivijim društvenim grupama u hrani, odeći, medicinskoj zaštiti i na drugi mogući način.
Organizaciji pomažu volonteri iz nekoliko zemalja. Od početka migrantske krize, NNK migrantima i izbeglicama pruža pomoć kuvanjem obroka i obezbeđivanjem osnovnih stvari za njihov život, kao što su odeća, vreće za spavanje, šatori. Od nedavno, ta organizacija takođe pomaže i lokalnom stanovništvu u Šidu.
U rešenjima MUP-a koja se i ovih dana udeljuju, aktivistima se nalaže da napuste Srbiju u roku od sedam dana. Kako se navodi u dokumentaciji, volonteri su imali uredno prijavljeno boravište na rok do 90 dana kao turisti.
U rešenjima se dalje navodi da aktivisti nisu imali potrebnu dozvolu tj. Privremeni boravak za vršenje humanitarnog rada ili drugih radnji za koji je, kako se navodi, potrebno podneti zahtev nadležnoj policijskoj Upravi u mestu gde je prijavljeno boravište.
MUP je izrazio i sumnju da aktivisti nisu boravak koristili u nameravanu svrhu i da se "opravdano veruje da ne postupa u skladu sa pravnim poretkom Srbije".
Zabrana ulaska u Srbiju na godinu dana
Svakom od aktivista kojima je izrečena mera napuštanja zemlje u roku od sedam dana je takođe zabranjen ulazak u Srbiju u narednih godinu dana.
Strani državljani, inače, mogu boraviti u Srbiji do 90 dana i to se zove kratkotrajni boravak. Svi aktivisti NNK su bili u kratkotrajnom boravku u Srbiji.
Strani državljani mogu tražiti i takozvani privremeni boravak, čime dobijaju dozvolu za boravak u Srbiji duže od 90 dana. Zakon o volontiranju propisuje da je moguće tražiti privremeni boravak ako je stranac uključen u volonterskom programu koju traje duže od 90 dana.
Međutim, kako aktivisti nisu planirali zadržavanje u Srbiji duže od 90 dana, koliko traju njihove vize, niko od njih nije tražio privremeni boravak.
Upućene žalbe na sva rešenja
Prema rečima pravnice Milice Švabić iz organizacije Klik aktiv - Centar za razvoj socijalnih politika, koja pruža pravnu pomoć migrantima i aktivistima, prva rešenja sa zahtevom za napuštanje države volonterima su uručena 21. oktobra ove godine i od tada ih je bilo ukupno osam.
"Okolnosti u kojima su doneta sva ova rešenja su uvek bile iste. Policajci bi ih zaustavili na putu do ili od mesta na kom dele humanitarnu pomoć, zatim bi ih legitimisali a onda najčešće i priveli u policijsku stanicu", objasnila je za RSE Švabić.
Ona je dodala da samo troje aktivista nije privedeno u stanicu, već im je rešenje uručeno na adresi boravka.
Prema njenim rečima, žalbe su podnete na sva rešenja o otkazu boravka, ali se još uvek čeka na odluku MUP-a.
"Pored žalbi na navedena rešenja su podnete i pritužbe Sektoru interne kontrole MUP-a u dva slučaja gde su policijski službenici grubo prekršili svoja ovlašćenja. Međutim, još uvek nije bilo reakcije MUP-a ni po ovim pritužbama", dodala je ona.
RSE se ovim povodom obratio i MUP-u, ali odgovor do zaključenja ovog teksta nije stigao.
Pravnica: Rešenja se pozivaju na nepostojeće odredbe
Milica Švabić je ocenila da su rešenja, koja su volonteri dobili, protivzakonita u celosti.
"U obrazloženju se pozivaju na odredbe zakona koje ne postoje. Stiče se utisak da je obrazloženje dato samo 'reda radi', kako bi se ispoštovala forma rešenja".
Ona je takođe ukazala i da u zakonu ne postoje ograničenja koja bi aktiviste No Name Kitchen sprečavala da dele humanitarnu pomoć ljudima kojima je ta pomoć neophodna za preživljavanje.
Volonterka: Odlučila sam da ostanem
Anke (23) je iz Belgije, a u Srbiju je stigla 2. oktobra, kako bi volontirala za NNK u Šidu. Kao i u svim drugim slučajevima, i nju je zaustavila policija prilikom pomaganja migrantima, a rešenje u kojem se traži da napusti državu joj je uručeno 3. novembra.
Međutim, kako je objasnila za RSE, odlučila je, u dogovoru sa NNK i pravnim zastupnicima da ostane u Srbiji i bori se pravnim putem protiv odluke policije.
Policija mi je dala drugo pismo da odem za sedam dana.Anke, aktivistkinja iz Belgije
"Bez obzira na to što radimo i bez obzira koliko se vlasti ne slažu sa onim što radimo, svi zaslužujemo da se prema nama postupa s poštovanjem, jer smo ljudi i neka osnovna načela uvek treba poštovati poput naših jezičkih prava, pretpostavke nevinosti, nepristrasnosti sudija kao i naše pravo na pravnu pomoć", rekla je Anke za RSE.
Ona je zbog svoje odluke da ostane, 14. novembra odvedena u policijsku stanicu i na prekršajni sud.
Advokat NNK je došao te noći da je zastupa i podsetio vlasti na njeno pravo da da izjavu na svom maternjem jeziku, odnosno holandskom, kao i na obavezu da ima holandskog prevodioca.
"Nisu imali holandskog prevodioca, pa nisu mogli da pokrenu pravni postupak pred prekršajnim sudom i morali su me pustiti. Te noći policija mi je dala drugo pismo da odem za sedam dana. Od tog trenutka policija me više nije vodila u stanicu", objasnila je Anke.
Ona se još uvek nalazi u Šidu i, kako je rekla, ostaće tu do isteka svoje 90-dnevne vize.
Teško i stresno iskustvo
RSE je stupio u kontakt sa još dve volonterke NNK koje su morale da napuste Srbiju u roku od nedelju dana.
Holly (25) iz Velike Britanije ispričala je u razgovoru za RSE da su policajci prema njoj bili grubi prilikom ispitivanja, a morala je i da plati kaznu jer nije u roku od sedam dana napustila Srbiju jer je, zajedno sa pravnicima, tražila privremenu meru od MUP-a da se odloži izvršenje.
"Poslednjih nekoliko dana bilo je neverovatno stresno, sa protestima u gradu i opštim osećajem neprijateljstva, bilo je to teško iskustvo".
Odluku vlasti u Srbiji da joj zabrane ulazak na godinu dana ocenjuje "razočaravajućom" jer nije uspela da poseti sve delove Srbije, što je želela.
Ona se trenutno nalazi u Bosni i Hercegovini. Kako je objasnila, putuje i posmatra situaciju sa ljudima u pokretu.
Ana (26) iz Slovenije je došla 14. avgusta u Srbiju, ali je 27. oktobra dobila rešenje da mora da napusti Srbiju. I nju je policija odvela u stanicu u danu kada se spremala da učestvuje u humanitarnoj akciji.
Ona je, ipak, i posle svega odlučila da nastavi svoj volonterski rad i planira da ode u BiH, a onda i da se vrati u Srbiju kada joj to bude dozvoljeno.
I tu nije kraj proterivanjima
Najavljeno je da tu nije kraj proterivanju volontera koji u Šidu pomažu migrantima i izbeglicima.
Kako je RSE izvestio policija je 12. decembra u Šidu privela jednog od volontera NNK, nakon što je zaustavila kombi u kojem se nalazilo troje njih.
Oni su tom prilikom bili u akciji deljenja paketa pomoći lokalnom stanovništu u Šidu.
Volonter je istog dana pušten, a u izjavi za RSE je naveo da će protiv njega biti podneta krivična prijava zbog ometanja službenog lica u vršenju dužnosti.
On i njegova pravna zastupnica su negirali krivično delo i naveli da se policija prema aktivistima ophodila nasilno i pokušavala da ih zastraši.
U odgovoru koji je MUP dostavio na pitanja N1 16. decembra, navodi se da je jedan od volontera NNK priveden 12. decembra jer je ometao rad policijskih službenika, dok prema drugo dvoje, sem redovne kontrole nisu preduzimane druge mere.
MUP je takođe u odgovoru za N1 najavio da će za dvoje aktivista, koji su strani državljani, biti otkazan boravak u Srbiji, jer ne poseduju radne dozvole niti privremeni boravak.
Antimigrantska atmosfera u Šidu
Šid je nedavno privukao pažnju javnosti i nakon antimigrantskih protesta, koje je u tom mestu 1. novembra održala nepoznata organizacija "Omladina Šida".
Ove proteste podržao je i predsednik opštine Šid Zoran Semenović zatraživši od nadležnih organa da smanje broj migranata u tom mestu.
Semenović je u saopštenju objavljenom na sajtu opštine 3. novembra kritikovao i aktiviste organizacije No Name Kitchen, koje je optužio da žele "da destabilizuju pravni poredak Srbije" – istu formulaciju koju i policija koristi u svojim rešenjima kojima proteruje volontere iz Srbije.
U saopštenju Komesarijata za izbeglice i migracije objavljenom na Međunarodni dan migranata 17. decembra, navodi se da u 19 prihvatnih i centara za azil u Srbiji boravi 6.015 migranata, od toga 660 dece. Prema nacionalnoj strukturi najviše ih je iz Avganistana, Sirije i Pakistana, navodi se u saopštenju.
U Srbiji je, prema podacima Komesarijata od 3. decembra, van centara između 800 i 900 migranata i izbeglica.
Organizacije koje pomažu migrantima nisu dobrodošle ni u BiH
Godinu dana pre Srbije vlasti u Bosni i Hercegovini, koja se takođe nalazi na migrantskoj ruti, takođe su odlučile da pojedine organizacije koje pomažu ljudima nisu dobrodošle u toj zemlji.
Tako su u junu 2019. godine međunarodni volonteri iz Evrope i Amerike, koji su na sarajevskoj Željezničkoj stanici delili hranu ljudima, prestali sa radom zbog naredbe bosanskohercegovačkih vlasti. Istovremeno, zatvorene su i prostorije u kojima su spremani obroci.
Slično kao i u Srbiji, Služba za poslove sa strancima BiH navela je da volonteri nisu ispoštovali zakone te zemlje.
