Dostupni linkovi

Policijsko 'disciplinovanje' migranata u Srbiji


Migranti u centru Beograda, decembar 2020.

Policija u Srbiji je u proteklih mesec dana, prema saopštenjima na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova, sprovela četiri akcije „nalaženja iregularnih migranata“ van kampova i prihvatnih centara i „vraćala“ ih u te centre.

Akcije su preduzimane u Vojvodini, u opštinama Vršac, Novi Kneževac, Subotica i Šid koje se nalaze u blizini granice sa Rumunijom, Mađarskom i Hrvatskom, ali i u glavnom gradu, Beogradu, gde se oko autobuske stanice okupljaju migranti.

U Srbiji je trenutno, prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije, u centrima smešteno 6.800 migranata.

„Naša pretpostavka je da je van centara 800, možda čak i 900 migranata, od kojih je dobar deo u hostelima i hotelima u Somboru i Beogradu, ali je jedan značajan deo i van centara pre svega u reonu Horgoša i Banata na potezu od Kneževca do Vršca", kaže za RSE Vladimir Cucić, komesar Srbije za izbeglice i migracije.

On tvrdi da u prihvatnim centrima ima dovoljno mesta za smeštaj migranata.

Bez obzira na to ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin je 3. decembra, nakon sastanka u Banjaluci sa Draganom Lukačem, ministrom unutrašnjih poslova Vlade Republike Srpske, rekao da Evropska unija nema jedinstven stav kada su u pitanju migracije.

„Na nama je kao na zemljama koje su na migratornim putevima da se borimo kako znamo i umemo, da se trudimo sa onim što raspolažemo, da zaštitimo svoje stanovništvo, da to činimo poštujući dostojanstvo svakog ljudskog bića koje se tu nalazi“, rekao je Vulin.

I to nije njegova prva izjava koja ukazuje na zaoštravanje kursa prema migrantima u Srbiji.

Šta je ministar policije poručivao migrantima?

U poslednjoj od akcija, 28. novembra, pripadnici policije su na prostoru opština Vršac i Novi Kneževac, pronašli oko 450 migranata koji su bili van kampova i prihvatnih centara, u koje su ih premestili.

Akcija u Vršcu i Novom Kneževcu 28. novembra 2020.
Akcija u Vršcu i Novom Kneževcu 28. novembra 2020.

„U vreme ove epidemije (COVID-19) nijedan migrant ne sme da bude van prihvatnih centara, gde im je obezbeđeno sve što im je potrebno, gde im je obezbeđena i medicinska zaštita“, rekao je tada Vulin, koji je resor unutrašnjih poslova preuzeo krajem oktobra kada je formirana nova Vlada Srbije.

Nakon akcije u Subotici, 25. novembra, Vulin je rekao da će „svako ko napusti prihvatni centar bez dozvole, svako ko se kreće bez odgovarajuće saglasnosti, svako ko misli da može da ne poštuje zakone države Srbije, naići na odgovor Ministarstva unutrašnjih poslova“.

Poručio je i da ga najmanje brine šta će EU reći povodom odnosa državnih organa Srbije prema migrantima.

"Za razliku od većine zemalјa EU, Srbija je pokazala da je organizovana i humana kada su migranti u pitanju“, rekao je Vulin 1. decembra za TV Prvu.

Istovremeno je direktor policije Vladimir Rebić poručio da je Ministarstvo unutrašnjih poslova pitanje migracija prepoznalo kao jedan od strateških prioriteta i da se preduzimaju sve mere kako bi se sprečile "ilegalne migracije".

„Ministar Vulin i ja smo dali nalog svim policijskim upravama, pre svega onim na čijem području se uočava veće prisustvo migranata, da ne dozvolimo nezakonit njihov boravak i u skladu s tim su sprovedene ove akcije“, rekao je Rebić 29. novembra na TV Pink.

Kakva su iskustva tražioca azila?

Karox Pishtewan je izbegao iz Iraka i dobio je azil u Srbiji. Radi u Beogradu. Kaže za RSE da se centrom grada kreće sa jednim prijateljem, ne u grupi, i da nikada nije imao problema. Ali, dodaje da su neki njegovi drugovi bili napadnuti u centru grada.

U razgovoru koji vodimo na srpskom jeziku kaže da nikada nije video da se policajac ponaša loše prema migrantu, ali da je čuo od poznanika migranata da su imali takva iskustva, da su policajci bili grubi prema njima. Upitan da li migranti imaju poverenja u policiju Srbije kaže da neki imaju, a da neki nemaju.

Prema njegovim rečima, i migranti u Srbiji imaju negativna iskustva sa policijom.

Da li Srbija menja politiku prema migrantima?

„Bože sačuvaj, ja znam da smo mi bili u jednom dobrom delu inicijatori. Kakav crni zaokret, radi se o aktivnosti koju inače radimo svake godine u ovo doba“, kaže komesar Vladimir Cucić.

Upitan zašto u novembru, Cucić objašnjava da je to poslednji trenutak kada migranti cirkulišu pred zimu.

„Verovatno aludirate na ovu poslednju (akciju) koja se desila na banatskom potezu sa 450 (lica). Međutim, skoro 2.500 ljudi u novembru je relocirano sa tih mesta, pre svega što ti ljudi nisu prošli lekarski pregled“, navodi dalje Cucić.

Lekarski pregledi su, kaže, neophodni kako bi se od korona virusa zaštitili i sami migranti i lokalno stanovništvo.

Prema njegovim rečima od maja meseca do sada je bilo 16 slučajeva zaraze korona virusom među migrantima, a da je u tom periodu kroz centre prošlo 55 hiljada ljudi.

Govoreći o preduzetim akcijama, Cucić dalje kaže da je u tri sela gde živi 160 starijih ljudi u jednom momentu tamo bilo 450 ljudi.

„Ne pričam o bezbednosti, animozitetu, čak naprotiv. Ali vi ujutru dođete da kupite hleb, hleba nema. Samim tim ne osećate se dobro. Jednostavno je moralo da se kaže ljudima nema grupisanja, nema gomilanja“, naveo je komesar govoreći o poslednjoj akciji.

Radoš Đurović iz nevladinog Centra za pomoć tražiocima azila kaže, međutim, za RSE da njihova iskustva sa terena govore potpuno drugačije.

„Niti je ranije policija skupljala ljude tokom godina i smeštala ih u kampove niti je to sada slučaj. Ono što mi vidimo na terenu jeste pošto policija ljude dovede do kampova, vrlo često u kampovima nema mesta, pa ih uprava kampa posle nekoliko sati pusti ponovo napolje“, navodi Đurović.

On ocenjuje da se skreće pažnja sa glavnog problema, a to je, kako navodi „problem nedovoljnog kapaciteta za smeštaj“.

A kao drugi krucijalni problem navodi rešavanje pravnog statusa za te ljude što bi podrazumevalo utvrđivanje ko je izbeglica, ko migrant, ko ekonomski migrant, ko je od njih u prekršaju.

„Prisustvo policije na lokalu i smeštanje ljudi u kampove, može da bude posmatrano i kao pozitivan korak samo kada bi ti kampovi imali dovoljno kapaciteta i kada bi ti ljudi po ulasku u kamp ušli u neku proceduru“, smatra Đurović.

Kretanje migranata

Za vreme vanrednog stanja zbog epidemije korona virusa, koje je trajalo od 15. marta do 6. maja, kao i nedelju dana nakon toga migrantima je bilo zabranjeno kretanje van prihvatnih centara i kampova. Sada, kažu u Komesarijatu za izbeglice, migranti mogu da napuste centre i da oni to uglavnom čine na 3-4 sata dnevno.

Komesar Cucić kaže i da brojka od 55 hiljada ljudi, koji su od maja prošli kroz centre, govori da ne postoji zabrana kretanja.

„Ako hoćeš sutra da nastaviš (posle lekarskog pregleda, prim. aut.) sretno bilo. A ako želiš da se vratiš, nakon odsustva od 72 sata, moraćeš da ideš u izolaciju. I to funkcioniše“, objašnjava Cucić i dodaje da se sada migrant u Srbiji zadržava manje od dve nedelje.

RSE sa migrantima u Šidu: Vojska ispred kampova
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:04:16 0:00

Porast antimigrantskih protesta

U međuvremenu je u Srbiji porastao broj antimigrantskih protesta.

Takozvane "narodne patrole", su u večernjim časovima obilazile migrante i izbeglice u centru Beograda i obaveštavale ih da im "zabranjuju kretanje".

Pripadnici grupa ekstremnih desničara su 25. oktobra u parku kod Ekonomskog fakulteta u Beogradu održale protest uz najavu da će taj park "očistiti od migranata". Njima se tada suprotstavila grupa levo orijentisanih aktivista izražavajući solidarnost sa ljudima koji su napustili svoje domove i pobegli sa područja Bliskog istoka i Azije. Skupove ove dve grupe razdvajala je policija.

Prethodno je 6. maja u Prihvatni centar za migrante u Obrenovcu, nadomak Beograda, upao automobilom pripadnik desničarkog pokreta Levijatan, koji je kasnije zbog toga osuđen na osam meseci zatvora.

Ultradesničari su ispred tog centra protestvovali 13. maja.

Ultradesničari ispred Centra za migrante u Obrenovcu
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:06 0:00

Antimigrantske proteste održala je u Šidu 1. novembra organizacija "Omladina Šida". Ove proteste građana podržao je i predsednik opštine Šid Zoran Semenović zatraživši od nadležnih organa da smanje broj migranata u tom mestu.

Opozicioni desno orijentisan pokret Dveri je pre godinu dana pokrenuo peticiju protiv migrantske politike republičkih i lokalnih vlasti, odnosno, kako su naveli, protiv eventualnog naseljavanja migranata u Čačku na zapadu Srbije.


Kako se Srbija ponela u migrantskoj krizi?

Srbija se na početku migrantske krize 2015. godine našla na balkanskoj ruti puta izbeglica ka Zapadnoj Evropi.

„Uvek ste dobrodošli u našu zemlju“, govorio je u avgustu te godine tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić migrantima.

Govorio je i da je ponosan što im je „Srbija, na njihovom putu ka EU, najbolje utočište i najsigurnije mesto“.

Aleksandar Vučić, tada predsednik Vlade Srbije, sa migrantima u parku kod Autobuske stanice na vrhuncu krize avgusta 2015. godine.
Aleksandar Vučić, tada predsednik Vlade Srbije, sa migrantima u parku kod Autobuske stanice na vrhuncu krize avgusta 2015. godine.

U martu ove godine je u Novom Sadu, pak, poručio da Srbija neće biti „parking za migrante“ i da će biti sposobna da u potpunosti zatvori svoju granicu ako zatreba.

Ali je dodao da ne može da razume antimigrantsku histeriju i da takav odnos prema ljudima nikada neće prihvatiti, već da će se boriti protiv „istinski fašističkih izjava u društvu“.

Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražiocima ukazuje da u Srbiji nema jasne poruke o migrantskoj politici u bilo kom strateškom dokumentu ili akcionom planu.

„Po ovakvim pojedinačnim potezima (nedavne policijske akcije, prim. aut.) možemo da zaključimo da su sve više poruke usmerene na restriktivan način, prema ograničavanju kretanja ili zaustavljanju ljudi da nastavljaju dalje kroz Srbiju, pa čak negde i najavu da Srbija misli da se bori protiv interkontinentalne migracije“, navodi Đurović.


On ocenjuje da to liči na ponašanje mađarskih vlasti na početku migrantske krize, ali dodaje da je Srbija ipak daleko od ponašanja koje sprovode mađarske vlasti duž granica i povreda ljudskih prava i nepoštovanja mađarskih propisa.

Mađarska je jedna od prvih zemalja koja je na početku migrantske krize 2015. godine podigla žičanu ogradu na svojoj granici kako bi sprečila ulazak migranata. A mađarski premijer Viktor Orban poručuje da niko ne može da natera Mađarsku da primi migrante.

Zid na granici Srbije i Severne Makedonije

U međuvremenu je Srbija podigla žičanu ogradu duž granice sa Severnom Makedonijom na teritoriji opštine Preševo, a prema saznanjima RSE sa terena već je stavljena u funkciju.

Za RSE je ranije potvrđeno u lokalnoj samoupravi u Preševu da ograda treba da onemogući eventualne masovne ilegalne prelaske granice.

Na fotografijama koje je RSE ekskluzivno objavio dok su radovi još trajali, ali i po onome što se može videti sa međunarodnog prelaza Preševo - Tabanovci dvostruka fortifikacijska prepreka, visoka dva metra sa metalnim stubovima, izrađena je od specijalne čelične žilet žice koja je praktično nesavladiva.

XS
SM
MD
LG