Skupština Srbije na sednici 21. jula bira republičkog javnog tužioca, a jedina kandidatkinja za tu funkciju je dosadašnja tužiteljka Zagorka Dolovac, kojoj u decembru ističe mandat.
Dolovac je, kako je 15. juna saopštilo Državno veće tužilaca, "jedina ispunila uslove za kandidaturu".
U Zakonu o javnom tužilaštvu navodi se da se tužilac bira na period od šest godina i da može biti ponovo biran. Ukoliko bude izabrana, Zagorki Dolovac će ovo biti treći mandat, i na mestu javne tužiteljke mogla bi da provede ukupno 18 godina.
Kao kandidat za još jedan reizbor, Dolovac je 7. juna u tekstu koji je objavljen na sajtu Državnog veća tužilaca navela da "veruje da je svojom saradnjom sa drugim državnim organima i koordinacijom u sprovođenju i zaštiti javnog interesa, demonstrirala kapacitet i sposobnost da uspešno rukovodi Republičkim javnim tužilaštvom".
"Nadam se da ću biti u mogućnosti da nadogradim prethodno ostvareno i još više doprinesem vladavini prava i efikasnom radu pravosuđa, odnosno stvaranju bezbednijeg društva za naše građane, kao i daljem napretku naše države u pristupanju Evropskoj uniji", navela je, pored ostalog, Dolovac u "Programu organizacije i unapređenja rada javnog tužilaštva od 2022-2028".
Ko je Zagorka Dolovac?
Rođena je 1966. godine u Novom Sadu, gde je i diplomirala na Pravnom fakultetu 1989. godine. Od 1996. do 2003. bila je zamenica opštinskog tužioca u Novom Sadu, a nakon toga i zamenica novosadskog okružnog javnog tužioca, navodi se u biografiji na sajtu Republičkog javnog tužilaštva.
Na mesto vršioca dužnosti okružnog javnog tužioca u Beogradu postavljena je septembra 2007. godine, a tri godine kasnije preuzima dužnost republičkog javnog tužioca.
Za prvi mandat birala je vladajuća većina koju je tada predvodila sada opoziciona Demokratska stranka (DS) nekadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića. Aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je tada bio u opoziciji kao jedan od lidera Srpske napredne stranke (SNS), nazvao je u izjavi za list Press u avgustu 2010. "kadrom DS-a".
Reizbor Zagorke Dolovac 2015. godine predlaže vladajuća većina predvođena SNS-om, ali je za nju glasala i opozicija u kojoj je tada bila DS
Pet godina kasnije, 2015, reizbor Zagorke Dolovac predlaže vladajuća većina predvođena SNS-om, ali je za nju glasala i opozicija u kojoj je tada bila DS.
Koji su slučajevi obeležili prvi mandat?
Dan nakon što je položila zakletvu za prvi mandat Dolovac je, kako beleži portal Istinomer, poručila da će sva nadležna tužilaštva posebnu pažnju obratiti na nerešene predmete iz prošlosti, uključujući i ubistva novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića. Ovi slučajevi još nisu dobili epilog.
Tokom prve godine prvog mandata Zagorke Dolovac podignuta je optužnica protiv grupe Darka Šarića za šverc skoro šest tona kokaina (2010. godine). Vrhovni kasacioni sud je u aprilu ove godine ukinuo pravosnažnu presudu kojom je Šarić bio osuđen na 15 godina zatvora.
U januaru 2010. godine podignuta je i optužnica protiv osumnjičenih za učešće u ubistvu francuskog državljanina Brisa Tatona u septembru 2009. Tatona je uoči fudbalske utakmice francuskog Tuluza i beogradskog Partizana u centru Beograda pretukla grupa navijača Partizana, nakon čega je preminuo u bolnici.
Godinu dana kasnije, 2011, podignuta je optužnica protiv folk pevačice Svetlane Ražnatović, udovice vođe paravojne formacije ratnih devedesetih Željka Ražnatovića Arkana. Pevačica je posle istrage koja je trajala osam godina, optužena za nezakonitu prodaju fudbalera Fudbalskog kluba Obilić i posedovanja 11 pištolja bez dozvole. Tužilaštvo je sa Ražnatović sklopilo sporazum o priznanju krivice prema kojem je osuđena na šest meseci kućnog zatvora i milion i po evra novčane kazne.
Sporazum o priznanju krivice sklopljen je 2010. godine i sa Miladinom Kovačevićem, koji je 2008. godine u Americi brutalno pretukao kolegu sa fakulteta Brajana Štajnhauera.
U martu 2012. godine, Dolovac je poručila da je Srbija u najvećoj meri slomila organizovani kriminal, ali da tek "predstoji žestoka borba protiv korupcije, a to je upravo povezanost kriminalnih mreža sa državnim organima".
Drugi mandat Zagorke Dolovac
Od polaganja zakletve za drugi mandat, krajem 2015. godine, Zagorka Dolovac se sve ređe pojavljivala u medijima.
Krupne afere koje su obeležile godine nakon reizbora ostale su bez odgovora javne tužiteljke, zbog čega je njen drugi mandat bio propraćen kritikama, ali i protestima dela javnosti i opozicije.
Oči su bile uprte u Zagorku Dolovac nakon što je u izbornoj noći 2016. godine grupa maskiranih osoba nezakonito srušila privatne objekate u beogradskoj četvrti Savamala, u zoni izgradnje državnog projekta "Beograd na vodi".
Nalogodavci do danas nisu odgovarali uprkos izjavi tadašnjeg premijera Srbije Aleksandra Vučića da je za rušenje odgovorna gradska vlast u Beogradu.
Kako je preneo dnevni list Danas u oktobru 2017, zbog prikrivanja informacija od javnosti, prvenstveno vezanih za slučaj "Savamala", Višem javnom tužilaštvu u Beogradu naloženo je da uplati milion dinara (oko 8.500 hiljada evra) u republički budžet.
To je bio iznos kazni koje je u toku 2017. godine ovoj instituciji izrekao Poverenik za informacije od javnog značaja.
Zagorka Dolovac bila je pod lupom javnosti i kada je bivši radnik "Krušika" Aleksandar Obradović ukazao na zloupotrebe sa izvozom naoružanja u toj državnoj fabrici.
Obradović je uhapšen septembra 2019. pod optužbom da je odao poslovnu tajnu jer je medijima dostavio dokumentaciju koja pokazuje da su pojedine firme po povlašćenim cenama kupovale oružje iz državne fabrike. Među tim firmama je i kompanija GIM koja se vezuje za ime pokojnog Branka Stefanovića, oca tadašnjeg ministra policije, danas odbrane Nebojše Stefanovića. Ministar je te navode negirao.
Obradović je proveo tri nedelje u zatvoru, a potom i dva meseca u kućnom pritvoru. Na slobodu je pušten posle protesta i peticije za njegovo oslobađanje, koju je potpisalo 25 hiljada građana i koji su predati Republičkom javnom tužilaštvu.
Dok bivši radnik "Krušika" još čeka epilog optužbi za odavanje poslovne tajne, nema informacija o istrazi povodom dokumenata koje je dostavio javnosti.
Tužilaštvo nije istražilo ni navode bivšeg načelnika Uprave kriminalističke policije Rodoljuba Milovića koji je sredinom 2019. godine ukazao na navodne veze ministra zdravlja u Vladi Srbije Zlatibora Lončara sa kriminalnim grupama.
Za hapšenje devet osoba, osumnjičenih da su na poljoprivrednom imanju "Jovanjica" uzgajali marihuanu, javnost je 2020. godine saznala iz medija. Deo opozicije ukazivao je na navodnu povezanost vrha vlasti sa uhapšenima. Nadležno tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv vlasnika imanja Predraga Koluvije i pripadnika policije, koji se terete da su mu pomagali, a postupak još traje pred Specijalnim sudom u Beogradu.
Zagorka Dolovac bila je u fokusu i kada je u januaru 2019. godine u nesreći na naplatnoj rampi u Doljevcu na jugu Srbije, u kojoj je učestvovalo vozilo državnog preduzeća "Koridori Srbije", poginula jedna žena, a četvoro ljudi povređeno.
U automobilu "Koridora Srbije", koji je velikom brzinom uleteo u prostor naplatne rampe, nalazio se i tadašnji direktor tog preduzeća i funkcioner vladajuće SNS Zoran Babić. Osnovni sud u Nišu je u aprilu ove godine na tri godine i 10 meseci zatvora osudio vozača "Koridora" Dejana Stanojevića. Iako su vlasti najavile suprotno, javnosti nikada nije prikazan snimak kamera sa naplatne rampe.
Kako je Dolovac odgovarala na kritike?
U jednom od retkih komentara na kritike opozicije i dela javnosti da nije reagovala na ove i druge afere i da je u potpunosti nepoznata javnosti, Zagorka Dolovac je u intervjuu za list Blic u oktobru 2020. godine izjavila da se radi o "političkoj kampanji protiv javnog tužilaštva u celini" s ciljem "diskreditovanja svih javnih tužilaca i zamenika, osim onih koji su po volji kritičara".
"Republičko javno tužilaštvo i Republički javni tužilac, kao i druga generalna ili vrhovna javna tužilaštva u svetu, ne postupa u prvom stepenu, tj. ne bavi se neposrednim gonjenjem mogućih učinilaca krivičnih dela. U navedenim predmetima postupaju takozvana prvostepena javna tužilaštva", rekla je tada Dolovac.
"Mislim da je važno da naglasim da sam na početku svog mandata stavila van snage tada postojeće opšte obavezno uputstvo kojim je tužilačka komunikacija sa medijima bila centralizovana i time omogućila svim javnim tužilaštvima da samostalno obaveštavaju javnost o predmetima iz svoje nadležnosti", dodala je republička javna tužiteljka.
Mesec dana kasnije, predsednik beogradskog Višeg suda Aleksandar Stepanović kritikovao je u intervjuu za portal KRIK (Mreža za istraživanje kriminala i korupcije) tužilaštvo i Zagorku Dolovac, navodeći da taj sud nema nijedan slučaj visoke korupcije.
"Ono što radimo je ono što nam stigne iz tužilaštva. Kad čitate intervju koleginice Zagorke Dolovac, mislite da živite u jednoj zemlji, skandinavskoj, blagostanja, gde cveta cveće, gde je potpuno jedna idila. Osnovni zadatak tužilaštva je da prati šta mediji izveštavaju i da vidi da li ima osnovane sumnje u nešto od toga i da prikupi potrebna obaveštenja", rekao je Stepanović.
Skrivanje od medija
Po objavljivanju intervjua sa Stepanovićem, kamere televizije N1 snimile su Zagorku Dolovac kako izlazi iz zgrade Predsedništva Srbije i lice skriva papirom.
Javna tužiteljka je naknadno u intervjuu za list Večernje novosti optužila deo medija za "negativnu kampanju protiv javnog tužilaštva, zarad navodnog interesa javnosti i novinarskog profesionalizma".
U avgustu 2020. Dolovac se sklanjala i od fukcionerke opozicione Stranke slobode i pravde (SSP) Marinike Tepić koja je pokušala da joj uruči ugovor između državne kompanije "Telekom Srbija" i vlasnika tabloida "Kurir", za koji tvrdi da je koruptivan i fiktivan.
Dolovac je odbila da uzme primerak, rekavši da neće da se meša u politiku, a Marinika Tepić je snimak razgovora objavila na svom Twitter profilu.
Funcionerka SSP je u decembru 2020. godine podnela krivičnu prijavu protiv republičke javne tužiteljke zbog "nesavesnog rada u službi" jer se, kako je navela, Dolovac "pravi mrtva" kada su u pitanju "najteži primeri korupcije" u Srbiji.
Slične kritike upućivali su joj i drugi predstavnici opozicije, ali i deo građana sa različitih protesta. "Nek' se javi Zagorka" - bila je jedna od poruka javnoj tužiteljki 26. aprila iz Jagodine, gde su okupljeni građani zahtevali istragu navoda da je jedan od lidera vladajuće koalicije Dragan Marković podvodio maloletnice.
Kritike i iz Brisela
Izostanak istrage o aferama u Srbiji kritikovao je Evropski parlament (EP). U izveštaju od 25. marta, EP je zatražio od Srbije da ostvari "ubedljive" rezultate, uključujući efikasne istrage u važnim oblastima poput pravosuđa, slobode izražavanja i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, posebno u aferama od velikog javnog interesa, poput "Krušika", "Jovanjice" i "Telekoma".
Ponovljen je i poziv vlastima da reše slučaj nezakonitog rušenja u beogradskoj četvrti Savamala.
U godišnjem izveštaju o napretku Srbije iz oktobra 2020, Evropska komisija je ocenila da je zemlja ostvarila ograničen napredak u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i da se moraju uvećati napori u ovim oblastima.
U polugodišnjem izveštaju o ispunjavanju ključnih poglavlja koja se odnose na vladavinu prava i ljudska prava, Komisija je u maju ove godine ukazala na visok pritisak na sudstvo i tužilaštvo u Srbiji, javno osporavanje međunarodnih presuda za ratne zločine, te izostanak strategije za suzbijanje korupcije.
