Da li je moguće zajedničko istraživanje ubistava novinara u regiji

Povodom odluke Vlade Srbije da proširi polje delovanja Komisije za istragu ubistava novinara u ratovima u bivšoj Jugoslaviji, predstavnici novinarskih uduženja iz nekoliko država nastalih na području bivše Jugoslavije, za Radio Slobodna Evropa (RSE) navode da bi srpska državna komisija trebalo da razjasni čime će se tačno baviti i gde, odnosno, kako će u tom pogledu komunicirati sa susednim zemljama. Neki od njih sumnjaju u to da komisije mogu uraditi ono što ne može ili neće pravosuđe.

• Novinari ostali lake mete
• Ubistva novinara nerešena i 20 godina od rata u SFRJ

Načelno je pohvalan svaki napor u rasvetljavanju i sankcionisanju ubistava na svim područjima na kojima su se događali ratovi devedesetih, dakle, na skoro celom području bivše Jugoslavije. Međutim, proširenje delovanja srpske komisije na područje cele bivše Jugoslavije moglo bi naići na oštar odogovor ponajpre iz Hrvatske, ali i BIH, koji će to shvatiti - i to, po mom sudu, opravdano – kao pokušaj uzurpacije jurisdikcije od strane Srbije, kaže za Radio Slobodna Evropa potpredsednik Hrvatskog novinarskog društva Denis Romac.

„Smatram da bi posao državne komisije Srbije trebalo biti ono što se događalo na teritoriju Srbije i onoga što su počinili državljani Srbije. Dakle, svatko bi trebao pomesti pred svojim pragom; isto tako, dakle, eventualne komisije u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini. Ako srpska komisija posjeduje informacije o zločinima protiv novinara u drugim republikama, trebala bi te informacije proslijediti nadležnim tijelima tih republika“, kaže Romac i postavlja pitanje kako će ova komisija poboljšati prekograničnu saradnju, ako je do sada nije bilo:

Kolega (Veran) Matić (čelnik srpske komisije za istragu ubistva novinara) konstatira kako postoje međunarodni dogovori o istragama vezanim za ubojstva i nestale novinare, ali da nikakvih pomaka vezanih za ubijene novinare u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu nema jer nije bilo ozbiljnijih pomaka u suradnji tužilaštava i policija tih republika. Nejasno je onda kako bi ova mjera poboljšala tu suradnju. Bojim se da će se se dogoditi suprotno, da će je dodatno ugroziti jer će proširenje jurisdikcije biti doživljeno kao još jedan jednostran pokušaj Beograda da se nametne kao, kako su to u Hrvatskoj već znali govoriti, kao ’mini Hag’“, pribojava se Denis Romac, dodajući da bi bilo žalosno da ova važna tema postane još jedan predmet sporenja i jalovih svađa između Zagreba, Beograda i Sarajeva.

Komisija za istragu ubistava novinara do sada je imala mandat samo za ubistva njih troje - Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića. Sva tri slučaja ni danas nemaju sudski epilog. „Sada ćemo se baviti i ubistvima drugih novinara u vreme ratova na teritoriji bivše Jugoslavije“, pojašnjava predsednik tog tela Veran Matić. On, pored ostalog, kaže da će se pre svega baviti istragom pet kidnapovanih i devet ubijenih novinara tokom ratnih dejstava na Kosovu. Baza će im, dodaje, biti 39 ubijenih novinara sa ovih prostora, čiji spisak je objavljen na sajtu Udruženja novinara Srbije.

„U toj evidenciji koja postoji na sajtu UNS-a ima oko 40 novinara koji su ubijeni. Bavićemo se ubistvima novinara iz Srbije, dakle, to je prvenstveni mandat, a nastojaćemo da pomognemo u razrešavanju i ostalih slučajeva ubistava novinara, na primer sa područja Hrvatske, ako postoji bilo kakva dokumentacija u našem tužilaštvu za ratne zločine o tim slučajevima“, kaže Matić, koga pitamo postoji li mogućnost da dođe do nerazumevanja zašto što se taj posao radi iz Beograda:

• Rasvetljivanje ubistava novinara: Šta može da učini vladina Komisija
• Sve udaljenija istina o smrti Dade Vujasinović

„Ja sam se potrudio da porazgovaram sa predsednikom (Kosova Hašimom) Tačijem, mislim da ćemo imati sastanak sa (premijerom Ramušem) Haradinajem, a u internzivnim smo razgovorima sa predstavnicima tužilaštva na Kosovu, kojima je takođe jako važno da dobiju što više informacija. Dakle, ne postoji apsolutno nikakva mogućnost da bude pogrešnog razumevanja, ovo je rad u opštem interesu“, kaže Matić.

Reakcije Asocijacije novinara Kosova do zaključenja ove priče nismo dobili, a Milkica Milojević, članica Upravnog odbora Udruženja Bh novinari, za RSE kaže da joj se čini da je od mandata Komisije za istragu ubistava novinara, veći problem što u toj istrazi komisije zamenjuju pravosuđe.

„Kao novinarka, kao medijska aktivistkinja i aktivistkinja u borbi za ljudska prava, snažno se zalažem za svaku inicijativu koja će se suprotstaviti nasilju nad novinarima, pogotovo ubistvima novinara. Međutim, ono što je meni sporno u cijeloj ovoj priči jeste ona stara izreka iz političkog života - kad želite nešto da izbjegnete ili da marginalizujete, onda napravite komisiju. Naprosto mi se čini da su ubistva nešto što bi morala da istražuju tužilaštva. E, sad, šta se dešava? Nekako mi se stalno vrti – a možda sam grešna što mi se stalno ta slika vrti – kako je odjednom, iznebuha, otkriveno gdje je tijelo nesretnog (Ivana) Stambolića, kad je došlo vrijeme da se to otkrije. Bojim se da je u takvoj analogiji možda i ključ za rješenje mnogih stradanja naših kolega“, kaže naša sagovornica iz BIH.

Dragan Janjić, potpredsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), za RSE kaže da srpska komisija ne može imati ingerencije u istrazi ubistva novinara u drugim državama ex-Jugoslavije ukoliko joj te druge države to ne dozvole.

„Ja ne mislim da ovdašnja komisija može da vrši istrage ili da nešto bitno rešava na teritoriji drugih država nastalih na prostoru nekadašnje Jugoslavije, gde ne važe zakoni Srbije nego zakoni tih zemalja“, ističe Janjić za RSE.

Vlada Srbije je donela Odluku o proširenju polja delovanja Komisije za razmatranje činjenica iz istraga o ubistvima novinara u ratovima u Jugoslaviji i na Kosovu Vlada Srbije je, kako se navodi, donela kako bi se, kroz koordinaciju službi Srbije, saradnju sa novinarima i sa sličnim institucijama iz regiona, nastavila "borba protiv nekažnjivosti ubistava novinara" i doprinelo rasvetljavanju ubistava novinara u sukobima u Jugoslaviji od 1991. do 1995, kao i kidnapovanja i ubistva novinara na Kosovu od 1998. do kraja 2000. godine.