Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Vučić pozvao Srbe da ne učestvuju u budućoj vojsci Kosova


Sastanak sa delegacijom kosovskih Srba u Palati Srbija

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je kosovske Srbe da ne učestvuju u budućoj vojsci Kosova, nako što se u Beogradu sastao sa liderima Srpske liste, vodeće partije tamošnjih Srba.

Takođe, najavio je da će u narednih 18 meseci uložiti više od šest milijardi dinara, odnosno 50 miliona evra u infrastrukturne objekte na Kosovu, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u obraćanju novinarima tokom sednice Vlade Srbije i predstavnika Srba sa Kosova u Palati Srbije.

Vučić je govorio detaljnije o tome u šta će novac biti uložen.

“Ono što je važno to je da ćemo u narednih osamnaest meseci uložiti više od šest milijardi dinara, odnosno 50 miliona evra dodatnih investicija za naše ljude. I za podsticanje početka rada određenih fabričkih postojenja. I na severu Kosova i Metohije izgradnju velelepnog kliničkog centra u Kosovskoj Mitrovici i bolnice u Gračanici", rekao je predsednik Srbije.

Postavlja se pitanje koji je smisao dijaloga: Aleksandar Vučić
Postavlja se pitanje koji je smisao dijaloga: Aleksandar Vučić

Međutim, događaj koji je najavljen kao donatorska konferencija Vlade Srbije i predsednika Aleksandra Vučića za Kosovo – u jednom momentu se pretvorilo u lični Vučićev osvrt o izazovima koji, kako je rekao, iščekuju Srbiju u narednih mesec dana.

Podcrtao je svoje protivljenje osnivanju buduće Vojske Kosova – obelodanivši da je došao do saznanja da će to kosovske vlasti formalno učiniti 28. novembra kada se obeležava praznik Dan Albanske zastave.

“Još jedanput pozivam Srbe sa Kosova i Metohije da u tome ne učestvuju. Javno i otvoreno ih pozivam da ne učestvuju u formiranju vojske Kosova jer tu vojsku formiraju ni zbog čega drugog već samo da bi te Srbe iskoristili da jednog dana zapucaju na Srbe. Pozivam Srbe da im ni na koji način u tom prljavom poslu ne pomažu. U prljavom poslu gaženja čak i sopstvenog Ustava koji nama ništa ne znači i koji ne priznajemo", ukazao je Vučić.

Predsednik Srbije je pritom izneo i optužbe da je u toku pokušaj albanske strane da preuzme kontrolu nad prenosom električne energije od Novog Pazara ka severu Kosova – jer kako navodi Vučić Elektromrežu Srbije optužuju da sprečava slobodan promet struje.

"Rasprava o tome pred Evropskim savezom elektrodistributera će biti 6. novembra, a odluka 9. novembra. Dogovor je bio da postoje dve kompanije koje će da osnuje Zajednica srpskih opština, ali oni hoće da preuzmu sisteme Valač i Gazivode i da kažu da je to imovina nezavisne države Kosovo", rekao je on.

Ovo je prvi put da su Vlada i predsednik države organizovali prijem ovakvog tipa za predstavnike kosovskih Srba. Za mesto susreta delegacija dve strane izabrana je Palata Srbija na Novom Beogradu – zdanje u kome se organizuju skupovi međunarodnog karaktera ili pak počasni dočeci i prijemi svetskih i evropskih zvaničnika.

Premijerka Srbije Ana Brnabić poručila je učesnicima da je svrha iznetog plana vlasti Srbije pomoć i ekonomsko osnaživanje Srba na Kosovu.

"Tu je fabrika laminatnog nameštaja u Zubinom Potoku - to je 'Simpova' fabrika koju želimo da oživimo. I druga koju želimo da izgradimo je fabrika olovnih starterskih akumultora 'Trepča' u Zvečanu", rekla je premijerka Brnabić posle susreta.

Ovo je prvi put da su Vlada i predsednik države organizovali prijem ovakvog tipa za predstavnike kosovskih Srba
Ovo je prvi put da su Vlada i predsednik države organizovali prijem ovakvog tipa za predstavnike kosovskih Srba

Inače, delegaciju Srba činili su mahom predstavnici Srpske liste – političke grupacije koja gaji jake veze sa Srpskom naprednom strankom čiji je predvodnik Aleksandar Vučić. Srpska lista je inače septembra 2017. podržala kosovsku Vladu na čelu sa premijerom Raumšem Haradinajem, ali je iz nje izašla marta 2018. nakon hapšenja i proterivanja Marka Đurića zbog, kako su tvrdile kosovske vlasti, njegovog ilegalnog ulaska na severu Kosova.

Najavom da će u opštine u kojima živi srpsko stanovništvo na Kosovu uložiti 50 miliona evra u narednih godinu i po dana, Beograd želi da zadrži svoje prisustvo na Kosovu, ocenjuje Aleksandar Popov, direktor nevladine organizacije Centar za regionalizam. On smatra da će i u pravno obavezujućem sporazumu Beograda i Prištine, kad god on bude postignut, Srbiji biti omogućeno Srbiji biti omogućeno da pomaže tamošnje Srbe, ali uz drugačiju proceduru.

„Čak i u Ahtisarijevom planu je to dozvoljena varijanta, jedino što kada se postigne taj sporazum i kada se to pravno verifikuje, to će morati da ide preko centralnih organa vlasti Kosova. Tako da neće moći da ide direktno u lokalni zajednicu ili na sever Kosova, nego će tada morati da ide preko kosovskih vlasti“, objašnjava Popov.

Kada je reč o pozivu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da Srbi ne ulaze u vojsku Kosova, Popov ne veruje da će takav potez izazvati tenzije na Kosovu, jer, kako kaže naš sagovornik, ni kosovski zvaničnici ne očekuju veliki odziv srpskog stanovništva. Razlog za to Popov vidi u stigmi kojoj bi takvi pojedinci bili izloženi u svojoj zajednici:

„Setimo se samo kako je prošao onaj ugostitelj koji je ugostio Tačija, koji je popio kafu u njegovom lokalu kad je išao na Gazivode. Tako da mislim da će biti jako mali broj onih koji će se odvažiti da uđu u vojsku Kosova“, kaže Popov, aludirajući na slučaj ugostitelja Gorana Draževića, na čiju kuću su nepoznate osobe pucale krajem septembra, nekoliko dana nakon što je u tom lokalu predsednik Kosova Hašim Tači popio piće tokom posete jezeru Gazivode.

Aleksandar Popov: Setimo se samo kako je prošao onaj ugostitelj koji je ugostio Tačija.
Aleksandar Popov: Setimo se samo kako je prošao onaj ugostitelj koji je ugostio Tačija.

Popov napominje da proces formiranja vojske Kosova ne teče legalnim putem.

„Za njega je potrebna promena Ustava, moraju se izjasniti i manjinske zajednice, njihov glas je čak i presudan. Međutim, to se nije desilo i ovo je, po mom mišljenju, ipak surogat vojske Kosova. Ona može imati takav naziv, ali nije formirana po Ustavu.“

Zajednička sednica državnog vrha, ministara Vlade Srbije i predstavnika Srba sa Kosova u Beogradu održana je u momentu kada su pregovori Beograda i Prištine uz posredstvo Evropske unije, koji treba da rezultiraju sporazumom o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova - u zastoju. Iako je nakon septembarske runde, kada je predsednik Srbije odbio da se sastane sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem, visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini naznačila da bi naredni susret mogao da bude organizovan do kraja tog meseca - Tači i Vučić se nisu sastali ni do kraja oktobra.

Koliko košta Kosovo?

Ne postoje pouzdani podaci koliko novca građana Srbije država potrošila finansirajući bivšu pokrajinu i entitet koji je 2018. godine proglasio nezavisnost i do sada ga je priznalo više od stotinu država.

Ipak, u martu 2018. predsednik Srbije je na jednoj od debata, organizovanih u okviru takozvanog unutrašnjeg dijaloga o Kosovu, rekao da Srbija godišnje za Kosovo na različite načine, godišnje izdvaja između 520 i 530 miliona evra.

Pre više od pet godina, aprila 2013. godine, u Skupštini Srbije formiran je Anketni odbor koji je trebalo da utvrdi kako se novac građana Srbije trošio na teritoriji Kosova u periodu od 2000. do 2012 godine.

Tada je utvrđeno da je u period od dvanaest godina utrošeno 2,8 milijardi evra, konstatovano je da je deo novca zloupotrebljen, ali zvanično nikada nije saopšteno o kojoj se tačno sumi radi. Taj izveštaj, uprkos proteku pet godina, nikada se nije našao na dnevnom redu Skupštine Srbije i poslanici se o tom dokumentu nikada nisu izjasnili.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92 gde je učestvovao u pripremanju informativne emisije u koprodukciji sa srpskom redakcijom BBC-a Svet u 2. Uređivao i vodio vesti na sat, Jutarnji dnevnik, Dnevnik i Svet u 5 emisiju realizovanu u koprodukciji sa redakcijom Dojče velea - DW. Pripremao priloge za program TV B92.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE od 2012. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG