Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Odliv mozgova iz Srbije: A sad, adio!


Nova železnička stanica u Beogradu

Autorka: Jovana Georgievski

“Moj stariji brat je već otišao, a i mene roditelji podržavaju da potražim posao u inostranstvu”, priča Milica Vasić, studentkinja završne godine hemije u Beogradu.

“Sve je više mladih sa završenim fakultetima koji ne mogu da nađu posao u struci, pa rade po kafićima i trafikama. Ne želim da budem jedna od njih”, zaključuje Vasić.

Utisci sagovornice Radija Slobodna Evropa (RSE) poklapuju se sa onim što je pokazalo istraživanje Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vlade Srbije, kao i kabinet ministra zaduženog za demografsku i populacionu politku i Republički zavod za statitstiku.

“Nalazim se na raskršću i boli me što moram da odem – a moram, jer u ovoj državi stvarno ne mogu više. A sve što bih želela je da ne moram. Pozdrav, Sofija”, komentar je jedne od ispitanica u okviru istraživanja “Migracije studenata“.

Istraživanje je pokazalo da svaki treći student po završetku studija planira da ode u inostranstvo. Polovina od tog broja ne razmišlja o povratku.

“Srbija je vodeća zemlja u regionu po iseljavanju mladog stanovništva”, podsećaju analitičari koji su početkom godine takođe sproveli istraživanje o migracijama studenata na uzorku od oko 11.000 mladih sa državnih i privatnih fakulteta. Najveći broj ljudi odlazi u Nemačku, SAD, Austriju, Švajcarsku i Kanadu.

Devedeset odsto ispitanika reklo je da ih roditelji podržavaju u odluci da emigriraju.

Anastasija Ninković, studentkinja druge godine na Biološkom fakultetu u Beogradu, kaže za RSE da planira da napusti Srbiju nakon završenih studija, a možda i pre.

“Želim da se bavim naukom, a ulaganja Srbije u ovu oblast su jako mala. Mislim da na Balkanu generalno ne mogu da se bavim naukom, pa ću morati da pokušam na nekom stranom institutu, u Americi, Španiji, Australiji... Ovde sve treba da se promeni”, ocenjuje Ninković.

'Da se zna': Mogli bismo svi da odemo dok trepnemo
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:04:02 0:00

I ko zna gde

Prema poslednjem popisu, 179.000 je otišlo u periodu od 2002. do 2011, prosečne starosti 29 godina. Iako nema preciznih podataka o tome koliko je ljudi otišlo iz Srbije tokom poslednjih pet godina, procenjuje se da Srbiju, trajno ili privremeno, na godišnjem nivou napusti oko 60.000 ljudi.

Kao glavni razlog odlaska u inostranstvo, skoro 30 odsto ispitnika u okviru istraživanja navodi nemogućnost pronalaženja posla u struci. Za oko 20 odsto, glavni razlozi su slabo plaćen posao u struci i nizak životni standard.

“Migracije su vrlo učestale u poslednjih nekoliko godina”, ocenjuje Sarita Bradaš, istraživačica fondacije Centar za demokratiju i autorka istraživanja “Mladi i dostojanstven rad”, koje će biti objavljeno u decembru ove godine.

Bradaš objašnjava da rezultati istraživanja “Mladi i dostojanstven rad” ukazuju na to da gotovo osamdeset odsto mladih društvo u Srbiji ne percipiraju kao pravedno.

“Pravedno je ono društvo koje svim pojedincima može da obezbedi pristojne uslove života i rada, kao i da pruži svima koji mogu i hoće da rade pravo na rad, i mogućnost da izaberu profesiju“, navodi Bradaš.

Ona ocenjuje da je glavni problem mladih što u Srbiji imaju male šanse da nađu posao. Ako ga i nađu, najčešće rade u prekarnim uslovima – na privremenim i povremenim poslovima i na određeno vreme.

Skoro trećina zaposlenih mladih radi u neformalnom sektoru.

“Kada poredite stopu neformalne zaposlenosti mladih, ona je dvostruko veća od stope neformalne zaposlenosti odraslih. To znači da oni nemaju prilike da se uključe u formalni sektor”, naglašava Bradaš.

Matić, master studentkinja ruskog, spada u one mlade koji po završetku studija planiraju da okušaju sreću u inostranstvu.

“Užasno mi smeta neuređenost tržišta. Smeta mi što mnogi ljudi koji nisu stručni za neke stvari, rade te stvari bez obrazovanja koje je potrebno da bi se dobro radio taj posao” kaže Matić.

Više od polovine studenata obuhvaćenih istraživanjem “Migracije studenata”, rekli su da ne bi napustilo Srbiju kada ako bi im bio obezbeđen posao u struci.

I ko zna kad

Strategija razvoja obrazovanja Vlade Srbije za period od do 2021-2030. godine, koja je trenutno u fazi izrade, trebalo bi da ponudi rešenja na neke od ovih problema. Dokument izrađuje tim sastavljen u Ministarstvu prosvet u saradnji sa institucijama Evropske unije.

Ministar prosvete u Vladi Srbije Mladen Šarčević u razgovoru za RSE kaže da će nova Stragegija sadržati konkretne mere za veću uposlenost mladih, što važećom Strategijom nije bilo obuhvaćeno.

“Mi smo sistemski uništavali mlade tako što je država ratovala, pa je država prodavala imovinu i dovela državu do finansijskog kolapsa”, smatra Šarčević. “Kada počnete da se dižete, ne možete se podići za 2-3 godine, jer ste propadali 20-30”, ocenjuje ministar prosvete. Šarčević ističe da je ključni problem mladih u Srbiji to što još uvek nisu naučili da razmišljaju o sopstvenom biznisu.

“Svi čekaju da im država reši nekakva radna mesta”, priča Šarčević, “Mi radimo na dolasku velikih kompanija koje imaju razvojne centre, što će otvoriti nova radna mesta, ali ih neće biti dovoljno da zadovolje sve potrebe. Mi ovde pokušamo da stvorimo ambijent, ali država ne sme da bude glavni menadžer”, zaključuje on.

Prema istraživanju “Migracije studenata”, svaki peti student planira da ostane u inostranstvu dok ne sakupi dovoljno novca za pokretanje sopstvenog biznisa u Srbiji.

Studenti kao prednosti života u inostranstvu navode bolje uslove života i rada, manje korupcije, više posvećenosti struci, uređenpst sistema, poštovanje zakona i prava građana, sticanje novog životnog iskustva, upoznavanje drugih ljudi i kultura.

Sarita Bradaš ocenjuje da, usled intenzivnog talasa migracija koji poslednjih godina pogađa Srbiju, glavni problem više nije velika stopa nezaposlenosti, nego gubitak najvažnijeg resursa jedne zemlje. “To su ljudi”, ističe Bradaš i dodaje, da se u Srbiji svake godine rodi oko 30.000 manje, a oko 60.000 ode.

“To znači 900.000 manje ljudi u Srbiji za deset godina”, podvlači Bradaš.

Slobodan Šaković, student druge godine biologije, odlazak u inostranstvo vidi kao neminovnu etapu svog obrazovanja. Međutim, on ne razmišlja o trajnom odlasku.

“Želim da se posle studija vratim i pomognem da se stvari u Srbiji promene”, kaže Šaković.

“Promena je da se ljudi ne zapošljavaju na osnovu prezimena, članske kartice, partijske knjižice, na osnovu toga hoće li da daju mito ili neće, nego po onome što znaju. Verujem da će jednog dana stvari u Srbiji tako funkcionisati.”

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG