Dostupni linkovi

Izbeglice pate


Izbeglice u neformalnom skloništu u blizini Beograda na vodi, koji je srušen u maju 2017. godine

Skoro 89 posto izbeglica psihološki je ugroženo, a čak 61 posto se može smatrati veoma psihološki ugroženo, dok svaka druga osoba u toj populaciji ima simptome depresije, pokazuju rezultati istraživanja Mreže psihosocijalnih inovacija sprovedenog medju 546 izbeglica na više lokacija u Srbiji.

Ovi procenti se ne odnose na ljude koji su bolesni i kojima su nužno potrebni medikamenti ili psihijatrijska podška nego je reč o osobama koje su razvile određenu simptomatologiju (depresija, anksioznost, posttraumatski stres) kao odgovor na jako stresna životna iskustva.

Ubili su mi brata, ubili su mi oca, ne znam gde mi je muž“, ispričala nam je sa bebom u naručju Rafel iz Iraka u prihvatnom centru u Preševu u novembru 2015. godine. Ovo je samo jedno od svedočenja šta izbeglice preživljaju, kako u zemlji porekla, tako i na putu do željene destinacije.

Izbeglicama je neophodan osećaj normalnosti: Predstavljanje izveštaja o mentalnom zdravlju izbeglica u Medija centru u Beogradu
Izbeglicama je neophodan osećaj normalnosti: Predstavljanje izveštaja o mentalnom zdravlju izbeglica u Medija centru u Beogradu

Od onih koji su trenutno zaustavljeni u Srbiji njih oko 3.000 ima potrebu za psihološkom podrškom, rekla je Jovana Gašić, klinički psiholog Mreže psihosocijalnih inovacija.

„Gotovo polovina, znači svaka druga izbeglica, ima izražene simptome depresije u većoj ili manjoj meri, skoro 38 posto njih ispoljava simptome anksioznosti, a 28 posto postraumatskog stresnog poremećaja“, navela je Gašić.

Izbeglice ranjivim čine teška životna iskustva u zemlji porekla i tokom puta. Istraživanje je pokazalo da izbeglica doživi 13 traumatskih iskustava u zemlji porekla, medju kojima su prebijanje, zatočeništvo, smrt bliske osobe. Tokom puta doživljajavaju nove traume, gladovanja, zloupotrebe, a po dolasku u Srbiju kao privremenu destinaciju, izolovanost, usamljenost, neizvesnost.

„Dodatan problem je siromaštvo, ovi ljudi nemaju uslove da novac zarade i često nemaju nikog ko može novac da im pošalje. I ako dobiju dozvolu za rad, oni se računaju kao nekvalifikovana radna snaga, a barijeru predstavlja i nepoznavanje jezika “, naglasila je klinički psiholog Jovana Gašić dodajući da se kao problem pojavio i nedostatak kulturalno adaptirane ishrane.

Na tom putu najugroženija su deca i maloletnici, posebno oni koji putuju sami.

Ovim ljudima potrebna je, pre svega, prevencija, pa onda intervencija, ukazao je šef predstavništva UNHCR-a u Srbiji Hans Fridrih Šreder.

„Najbolji način za prevenciju problema sa mentalnim zdravljem – svih ljudi uključujući i izbeglice – jeste da im se omoguće prilike da vode dostojanstven i normalan život. Zato svi podržavamo vlasti i Srbije i drugih država da pokušaju da obezbede osećaj normalnosti i sigurne budućnosti za izbeglice koje bi uključile važne oblasti poput okupljenosti porodice, normalnog, porodičnog života, pristupa obrazovanju i zaposlenju“, naveo je Šreder.

Tokom predstavljanja istraživanja, koje je sprovedeno od januara do avgusta, navedeno je da je potrebna kontinuirana sistemska podrška koja deluje kao zaštitni faktor u prevenciji i olakšavanju psiholoških tegoba, kroz aktivnosti usmerene na obrazovanje, stvaranje uslova za rad, učenje jezika, integraciju u zajednicu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG