Dostupni linkovi

Na mađarskoj granici s izbeglicama: Osuđeni bez krivice


Mađarske vlasti privode kraju radove na izgradnji tranzitnog centra zatvorenog tipa na graničnom prelazu između Srbije i Mađarske, Kelebija – Tompa, zbog koga su poslednjih dana na meti salvi kritika međunarodne javnosti – mahom humanitarnih organizacija i Dečjeg fonda Ujedinjenih nacija - UNICEF-a.

Prema nedavno usvojenom zakonu svi tražioci azila, uključujući i decu starosti do 14 godina će u tom, ali i drugim sličnim kampovima čija se izgradnja planira duž granice sa Srbijom, čekati na rešavanje svojih molbi – bez mogućnosti da uđu u Mađarsku.

Istovremeno, kod mesta Santovo u Mađarskoj otvorena je poslednja od ukupno četiri improvizovane vojne baze čija je svrha, prema tvrdnjama mađarskih zvaničnika, da spreče ilegalni ulazak migranata.

Za to vreme, bilo da putuju legalno ili ilegalno, poslednje procene pokazuju da je oko osam hiljada izbeglica i migranata u Srbiji mesecima zaglavljeno čekajući da nastave put ka nekoj od država zapadne Evrope – bežeći od rata, nasilja ili siromaštva.

Ilegalno brže, ali opasnije

Mesecima živeći pod otvorenim nebom u razvalinama stare subotičke ciglane i nekolicine okolnih mesta pruža im se prilika za jednim obrokom. Grupa od stotinak izbeglica i migranata mahom iz Avganistana i Pakistana, tu nadomak železničke pruge, čeka na tanjir pasulja ili kuvanog povrća.

Čekajući šansu za prolaz dalje: Migrant na pruzi prema Mađarskoj
Čekajući šansu za prolaz dalje: Migrant na pruzi prema Mađarskoj


Obrok, čistu pijaću vodu, šatore i stanice za punjenje mobilnih telefona dopremaju im na ovo mesto međunarodni humanitarci bez kojih bi izbeglicama i migrantima aktuelni život pod otvirenim nebom bio nesumnjivo mnogo teži.

„Ručak je bio jako dobar. Jeo sam povrće. Dolazim ovde svakoga dana i ljudi su jako dobri prema nama, pomažu nam. Za spavanje noću se snalazim. Spavam gde stignem“, kaže nam Hasan Ali, dvadesetšestogodišnji Pakistanac koji je u svojoj zemlji pre izbeglištva bio šef restorana brze hrane. Kako kaže, izabrao je da putuje ilegalno, jer veruje da je tako brže.

Zahvaljujući volonterima izbeglice imaju pijaću vodu
Zahvaljujući volonterima izbeglice imaju pijaću vodu


Nešto kraći red čeka se kod improvizovane cisterne za vodu - kombija koji su dovezli nemački humanitarci. Pijaću vodu izbeglicama i migrantima dopremaju svakog dana u popodnevnim časovima i omogućavaju tuširanje u zaklonu obližnjeg žbunja. Čeka tu i Idar Salam - dvadesetogodišnjak takođe iz Pakistana.

„Da, putujem ilegalno. Šest meseci sam čekao u kampu i ništa se nije desilo. Nisam imao više opcija i odlučio sam se da putujem ilegalno. To je vrlo opasno. Pogledajte samo ovo mesto. Spavamo u napuštenoj fabrici, imamo problema sa prehranom, higijenom. Ništa ovde nije dobro“, kaže nam Idar Salam.

'Zatvor je za one koji su krivi, a ne za nas'

Nepunih pola kilometra od mesta nadomak pruge gde smo zatekli ove ljude, nalazi se Prihvatni centar pod upravom državnog Komesarijata za izbeglice, poslednja stanica u Srbiji za one koji legalnim putem nastoje da stignu do Mađarske.

Ovde su smeštene ukupno 132 osobe mahom iz Avganistana, Sirije, Iraka, Eritreje – samci, maloletnici bez pratnje i porodice sa decom.

Brigama zbog višemesečnog čekanja pridodala se nova nevolja (na fotografiji kamp u Subotici)
Brigama zbog višemesečnog čekanja pridodala se nova nevolja (na fotografiji kamp u Subotici)


Odena Šarabat, novinarka iz Avganistana, ovde je u subotičkom Prihvatnom centru sa dvoje male dece i suprugom. Stigle su do njih informacije o izgradnji zatvorenog kontejnerskog tranzitnog centra na srpsko-mađarskoj granici. Brigama zbog višemesečnog čekanja na tranzit u Mađarsku sada se pridodala nova nevolja, kaže Odena Šarabat.

„Čula sam da se u Mađarskoj gradi nešto što liči na zatvore. To nije dobro jer se tako krše osnovna ljudska prava – pogotovo dece. Zatvor je za ljude koji su krivi, osuđeni za nešto loše što su učinili. Zatvor ne bi smeo da bude za nas koji nikome ništa nažao nismo učinili“, naglašava Odena Šarabat.

Život u kampu
Život u kampu


U razgovoru sa njom pomogla nam je četrnaestogodišnja učenica Osaj Skandari koja, iako tek dete, svojim uzrastom ispunjava nove kriterijume mađarskih vlasti za boravak u zatvorenom kampu. Ona nam je rekla da se plaši.

„Bojim se da nikada neću stići do Nemačke zbog novog kampa. Jer ako u Mađarskoj ne prihvate naš slučaj, ne bude ih briga za to i naše živote – deportovaće nas natrag u Avganistan. I šta ćemo onda?“, pita se Osaj Skandari.

Na dva granična prelaza, Horgošu i Kelebiji, mađarske vlasti propuštaju po pet osoba – ukupno deset po danu.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG