Dostupni linkovi

Balkanska ruta i dalje preko Beograda


Migranti u centru u Subotici, jul 2016.

Balkanska ruta još funkcioniše jer tim putem izbeglice i dalje pokušavaju da se dokopaju Evropske unije, pokazuju migrantski tokovi u Evropi. Iregularnim putevima jedan broj izbeglica preko Srbije svakoga dana odlazi ka šengenskoj zoni, skoro godinu i po nakon sporazuma EU sa Turskom o zaustavljanju priliva migranata.

Da Balkanska izbeglička ruta nije ugašena može se videti i u centru Beograda gde su trojica prijatelja iz Avganistana, posle deset izbegličkih meseci u Srbiji, odlučili da krenu ka Zapadnoj Evropi.

Muhamad Kadir (18) rekao je u izjavi za Radio Slobodna Evropa da su upravo stigli iz prihvatnog kampa u Obrenovcu i da će sutra preko hrvatske granice.

"Hteli smo da nas legalno pošalju u Evropu, ali nismo bili na listi. Sada idemo da pređemo granicu ilegalno. Znamo da je ka Mađarskoj zatvoreno, zato idemo na Hrvatsku. Strah nas je od hrvatske policije, čuli smo da tuku izbeglice. Ali, okej, snaći ćemo se. Nazad ne možemo, moramo ovako", kaže Muhamad.

Novca imaju samo za autobus do Šida, odakle će sami probati da se prebace dalje.

"Krijumčara ima i ovde. Tačno je da najčešće oni prevode migrante preko granice. Ali mi sada ne možemo da ih platimo. Izbeglička muka njih ne zanima, samo žele da uzmu što više para", kaže Kadir.

Iz parka kod Ekonomskog fakulteta krenuće do Austrije, Italije ili Nemačke, gde bi tražili azil.

Tofik Ali (19) kaže da ovde više nemaju šta da traže.

"U Srbiji nema posla, nema para. Idem u Nemačku da živim i da se školujem", ističe Tofik.

Muhamad (levo) i Tofik (u sredini)
Muhamad (levo) i Tofik (u sredini)

Ovakvih pokušaja ima svakog dana, ali znatno manje nego ranije. Podaci domaćih nevladinih organizacija pokazuju da preko Bugarske i Makedonije oko stotinu migranata nedeljno uđe u Srbiju. Da Balkanska ruta nije potpuno zatvorena govore i vesti iz Nemačke da je najveći broj tražilaca azila tamo stigao upravo ovim izbegličkim putem.

"Niko nije uspeo da zatvori granice hermetički. Samim tim nismo ni mi. Iako su pojačane kontrole združenih snaga vojske i policije, mali broj migranata uspeva da dođe na teritoriju naše zemlje i da zatim izađe. To je neminovno. Toga je bilo i pre takozvane Zapadnobalkanske rute, a gotovo sa sigurnošću možemo reći da će toga biti uvek", kaže za Radio Slobodna Evropa iz Komesarijata Srbije za izbeglice i migracije Ivan Mišković.

Na vrhuncu migrantske krize, svojevremeno je u Preševu samo za jedan dan bilo registrovano 12.000 izbeglica. Danas je ukupno 4.500 migranata smešteno u 18 centara za azil u Srbiji, što je znatno manje od 6.500 koliko ih je boravilo od kraja 2016. godine.

Prema trenutnim podacima, samo 200 migranata izrazilo je nameru da ostane ovde. To znači i da, osim onih koji uz pomoć krijumčara samo prolaze na putu ka Evropskoj uniji, i veliki broj njih iz centara odlazi pre okončanja procedure za ulazak preko dva prelaza u Mađarsku, čije vlasti dnevno puštaju samo deset migranata.

Ukoliko ne uspeju preko tvrde mađarske granice, kaže iz Beogradskog centra za ljudska prava Nikola Kovačević, pokušavaju preko Hrvatske i Rumunije.

"Izbeglice i dalje idu i prolaze ali sada se mnogo manji broj njih odlučuje da iz Turske, Libana i Jordana nastavi ka Evropskoj uniji. Zato što na putu između Turske, Grčke i Bugarske doživljavaju strašne stvari, pojačan je intenzitet nasilja, prinudnog vraćanja, otimanja novca... Usluge krijumčara su mnogo skuplje nego ranije, jer su rizici mnogo veći, sada je mnogo opasnije da se ide", navodi Kovačević.

Kako javljaju mediji u Nemačkoj, koja je najčešće odredište migranata, tamošnja policija saopštila je da je od sredine juna do sredine jula zabeleženo 4.546 pokušaja ilegalnih ulazaka u tu zemlju i da su procene, uzimajući u obzir države porekla tražilaca azila u prvoj polovini godine, da najveći broj njih još uvek dolazi preko Balkanske rute.

Iako danas više nema hiljada izbeglica koje idu ka Zapadnoj Evropi, kaže Ivan Mišković, evidentno je da manji broj njih iz Srbije preko susednih zemalja uspeva da se dokopa cilja.

"To je jedan od razloga što se smanjio broj migranata u našim centrima. Istovremeno, jedan broj migranata uspeo je da se vrati u Grčku. To im više odgovara zato što je ta država deo Evropske unije i smatraju da će odatle lakše moći da se spoje sa članovima porodice koji su uspeli da se domognu Nemačke. Jedan mali broj migranata prijavio se za dobrovoljni povratak u zemlje porekla", dodaje Mišković.

Nema zime za migrante

Nikola Kovačević tvrdi da je i dalje najveći problem tretman izbeglica na njihovom putu.

"U maju i junu sam, zajedno sa ekipom zaštitnika građana, dokumentovao nasilje nad izbeglicama u susednim zemljama, Mađarskoj i Hrvatskoj. Razgovarali smo sa ljudima koje su uhvatili posle prelaska iz Srbije, pretukli ih i vratili nazad. Često se dešava da nam se neki od njih jave da su stigli u Austriju, Švajcarsku ili Nemačku, i da nam traže izveštaje kako bi dokazali da Mađarska i Hrvatska za njih nisu sigurne zemlje, da ih ne bi tamo vratili", reči su Kovačevića.

Dve trećine migranata smeštenih u Srbiji su Avganistanci, po brojnosti slede Iračani, Pakistanci, Iranci i Sirijci, kojih trenutno ima oko dve stotine.

U sadašnjoj situaciji, izbegličke porodice sa decom na legalan odlazak iz Srbije preko Mađarske čekaju više od godinu dana. Ukoliko ostanu ovde, sadašnjim tempom muškarci koji putuju sami čekaće po nekoliko godina.

Pre nego što je zatvorena Balkanska ruta njihov odlazak preko Srbije trajao je najviše 48 sati. Kako je boravak migranata sada znatno duži, veliki broj njih u Srbiji će dočekati zimske mesece.

Ivan Mišković tvrdi da za izbeglice u Srbiji neće biti zime.

"Objekti za smeštaj migranata su u dobrom stanju. Ima dovoljno energenata i svega što je neophodno za zimsko funkcionisanje", ističe Mišković.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG