Da li će Šid ostati jedina opština u Srbiji čiji stanovnici ne žele decu migrante u školama videće se 18. septembra, za kada je zakazan njihov dolazak u đačke klupe. Dok su meštani protiv mešovitih odeljenja, država ostaje čvrsta u nameri da im omogući regularno školovanje.
"Dogovoreno je da deca migranti iz prihvatnih centara Adaševci i Principovac od ponedeljka počnu sa pohađanjem nastave u četiri škole u Šidu. Obezbeđen im je i prevoz, autobusima će biti dovoženi u školu i vraćani u prihvatne centre. Takođe, obezbeđeni su i sistematski zdravstveni pregledi za đake migrante, kao i stručna podrška, tako da će u svakoj školi raditi mentor savetnik", izjavila je za RSE Vesna Nedeljković, pomoćnik ministra prosvete Srbije za osnovno i predškolsko obrazovanje.
Ova odluka doneta je na sastanku predstavnika Ministarstva prosvete, lokalne samouprave i direktora osnovnih škola koji je održan u Šidu nakon nedavnog protesta oko 200 meštana i roditelja u šidskom naselju Višnjićevo koji su se usprotivili tome da se njihova deca i deca izbeglica školuju u istim klupama. Jedan od razloga koji su naveli je da smatraju da bi njihova deca imala manje kvalitetnu nastavu jer će đaci migranti zbog nepoznavanja srpskog jezika učiti po posebnom programu pa, kako su rekli, nastavnici neće moći svima da posvete dovoljno vremena.
Zoran Stojanović, čije dvoje dece ide u osnovnu školu u Višnjićevu, rekao je za RSE da nema ni govora o netrpeljivosti prema migrantima, već da se radi samo o zabrinutosti da će ostaloj deci učenje biti otežano.
"To što neko sada misli da smo mi neki ološ, nacisti ili ovakvi ili onakvi, to ne zaslužuje komentar. Naravno da to nije tačno. Pa koliko smo samo izbeglica primili za sve ove godine…Mi nismo protiv toga da se oni školuju. Mi smo za to da se školuju, ali ne u mešovitim razredima. Zato što naše škole, nastavnici, učitelji i učiteljice nisu adekvatno osposobljeni za takvu vrstu nastave, jer engleski znaju samo nastavnici engleskog jezika. Možda je rešenje da đaci migranti na posebnoj nastavi prvo nauče srpski jezik, pa da se onda uključe u redovan program. Kako će oni sada, na primer, u osmom razredu da slušaju predavanje o Gorskom vijencu, a ne znaju ni ko je Njegoš. Jednostavno, to ne pije vodu", kaže Stojanović.
- Pročitajte i ovo: Migranti najmanje dobrodošli u Makedoniji, Crnoj Gori, Mađarskoj i Srbiji | Prva škola za decu izbeglice u Srbiji
Vesna Nedeljković kaže da po zakonu i Ustavu svako ima pravo na obrazovanje i da nema razloga za strahovanja stanovnika Šida.
"Sva deca su, kao i uvek, apsolutno sigurna u školi i uključivanjem migranata u sistem apsolutno ne preti nikakva opasnost. Verujem u dobronamernost srpskog naroda, u našu čuvenu gostoljubivost, i verujem da će se protesti okončati", navodi.
Prihvatni centri i centri za azil postoje u 16 opština u Srbiji i do sada nigde nije bilo problema u vezi sa školovanjem migranata, osim u Šidu gde ukupno 113 njih još čeka na nastavu u pet lokalnih škola.
Predsednik Saveta šidske Mesne zajednice Višnjićevo Radivoj Veteha tvrdi da se traži najbolje rešenje.
"Nama je cilj da sve prođe mirno. Možda je samo ranije trebalo upoznati roditelje sa tim planovima, pa bi verovatno i oni imali blaži stav. Ovako je malo urađeno na bum, što je verovatno iznenadilo, neću da kažem poplašilo, pojedine roditelje", kaže Veteha.
Milenko Ujvari, direktor Osnovne škole "Filip Višnjić" u Moroviću, kojoj pripada i područno odelenje u Višnjićevu, kaže da su spremni za četrdesetak najavljenih đaka migranata.
"Dogovoren je prihvat dece iz centara u naše škole. Nadamo se da će ići bez problema, jer i za nas je to novo. Jedan broj roditelja je još četvrtog septembra podneo dopis u kom se navodi da oni neće pustiti svoju decu u školu ako i migranti krenu na nastavu. To je njihov stav, a naše je da poštujemo odluke koje je donela država", navodi Ujvari.
Prema podacima Komesarijata za izbeglice, bilo je planirano da ove godine zajedno sa vršnjacima iz Srbije u škole krene oko 700 dece migranata.
(Video: Emran kreće u beogradsku školu, 1. septembar 2017)
Od 4. septembra 252 đaka iz izbegličkih centara već pohađa nastavu u 27 škola širom Srbije, od Beograda, preko Sjenice, Banje Koviljače, Vranja, Bosilegrada, do Pirota.
"Žalosno je što uopšte moramo da pričamo o tome da se neko buni što neka deca idu u školu. Podsetiću samo da su deca migranti dovoljno propatila, da neka od njih nisu ni imala priliku da krenu u školu jer je bio rat u njihovim zemljama. Ako ništa drugo, na nama je da im bar ne otežavamo situaciju", kaže Ivan Mišković iz Komesarijata Srbije za izbeglice i migracije.
Najviše đaka migranata je u beogradskoj opštini Palilula, u glavnom gradu bi do kraja meseca trebalo da krenu u još pet škola, kao i u pomenutom Šidu. Da li su meštani i ove sremske multietničke opštine sa 34.000 stanovnika spremni da prvi put prime i učenike iz Avganistana, Pakistana, Iraka, Irana i Sirije videće se već za nekoliko dana, u novom pokušaju da u đačke klupe sednu zajedno sa decom iz Srbije.
Facebook Forum