Istraga o finansijskim malverzacijama u slučaju pada nadstrešnice u Novom Sadu, kojom su obuhvaćeni članovi vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), mogla bi da bude usporena ili obustavljena, ukoliko vladajuća većina donese izmene više pravosudnih zakona.
Na to je upozorilo Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK), koje vodi ovaj i brojne druge slučajeve, ali i stručnjaci iz oblasti pravosuđa.
Ukoliko budu usvojene izmene Zakona o tužilaštvima i amandmani poslanika SNS, iz tužilaštva će u kratkom roku biti povučeni tužioci koji su ranije privremeno upućeni kao pomoć, a takvih je u TOK-u više od polovine.
"Namera vladajuće koalicije je da Tužilaštvo za organizovani kriminal isprazni od ljudi", upozorava Sofija Mandić, članica Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS).
Dok vlast odbacuje optužbe i navodi da su izmene "u službi države i građana", Brisel kritikuje što su predložene bez javne rasprave, ocenjujući da se radi o "ubrzanom i netransparetnom procesu".
Izmene dolaze nakon što su predstavnici vlasti prethodnih meseci iznosili niz optužbi i uvreda na rad TOK-a, koje u nekoliko slučajeva vodi istragu protiv državnih zvaničnika.
Šta je sporno?
Skupština prethodnih nekoliko dana raspravlja, između ostalog, o izmenama zakona o javnom tužilaštvu, sudijama i Visokom savetu sudstva.
Odbor za pravosuđe, čiji je predsednik poslanik Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić, ocenio je da su predlozi u skladu sa Ustavom Srbije. Na sednici odbora 13. januara je i prihvaćen amandman vladajućih naprednjaka koji se tiče prestanka privremenog upućivanja javnih tužilaca u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ako bi izmene Zakona o tužilaštvu bile usvojene sa ovim amandmanom, to bi značilo da se povlače svi tužioci koji su trenutno privremeno upućeni u druga tužilaštva.
TOK je saopštio da bi to "značilo nasilno i trenutno smanjenje broja javnih tužilaca".
"Trenutno u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal funkciju vrši 20 javnih tužilaca, od kojih je čak 11 privremeno upućeno u skladu sa važećim Zakonom o javnom tužilaštvu", naveo je TOK 19. januara.
U praksi to bi, kako kažu, značilo "potpunu blokadu postupaka u predmetima najopasnijih organizovanih kriminalnih grupa", kao što su slučajevi "Jovanjica 1 i 2", "Balkanski kartel", predmet koji se odnosi na finansijske tokove u vezi sa rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu, gde se u novembru 2024. obrušila nadstrešnica i usmrtila 16 osoba.
Šta kaže vlast?
Uglješa Mrdić nije odgovorio na upit RSE da prokomentariše stavove TOK-a.
On je 19. januara odbacio tvrdnje TOK-a da se tim predlogom narušava rad te institucije.
Mrdić je u skupštinskoj raspravi 14. januara rekao da će izmene doprineti da se i deo "otuđenih sudija i tužioca" koji su, kako je kazao, "pod uticajem i domaćih centara moći", vrate da rade po zakonu i u skladu s Ustavom.
Nije precizirao na koje je domaće centre moći mislio.
"Svaki deo pravnog sistema treba da bude u službi države Srbije i njenih građana", kazao je Mrdić.
'Politička poruka tužilaštvu'
Udruženje tužilaca Srbije saopštilo je da bi usvajanje izmena koje je predložio poslanik vlasti predstavljalo korak unazad i dodatno ugrozilo poverenje javnosti u rad tužilaštva.
Lidija Komlen Nikolić, predsednica Predsedništva ovog udruženja, amandman koji se odnosi na privremeno upućivanje tužilaca tumači kao poruku zakonodavne vlasti TOK-u.
"To je faktički onemogućavanje njihovog rada", kaže sagovornica RSE.
Ona, međutim, napominje da je situacija sa TOK-om mnogo kompleksnija, s obzirom na to da je rad ovog tužilaštva u smanjenom kapacitetu aktuelan poslednjih deset godina.
"Poslednji javni tužilac Tužilaštva za organizovani kriminal je imenovan davne 2017. godine. Iako po sistematizaciji oni treba da imaju 25 javnih tužilaca, oni ih imaju deset", kaže Lidija Komlen Nikolić.
Ona dodaje da su od 2010. godine, četiri zamenika Apelacionog tužioca bila upućena u TOK i kao upućeni tužioci su otišli u penziju.
"Ta kadrovska pitanja su se rešavala upućivanjem, što naravno nije bio odgovarajući način", kaže Komlen Nikolić.
Prema Zakonu o javnom tužilaštvu, tužilac može iz opravdanih razloga, uz svoju pismenu saglasnost, biti privremeno upućen u drugo javno tužilaštvo istog ili neposredno nižeg stepena najduže na tri godine.
Odluku o njihovom upućivanju bi, prema predloženim izmenama, ubuduće donosio Visoki savet tužilaca, a ne kao do sada Vrhovni javni tužilac.
Visoki savet tužilaštva je najviša tužilačka institucija u Srbiji. Rad ove institucije je blokiran, pošto još uvek nije okončana procedura izbora članova Saveta, koja se vodi od kraja decembra 2025.
Požar u Specijalnom sudu
U danima kada narodni poslanici u parlamentu raspravljaju o izmenama zakona o pravosuđu, u zgradi Specijalnog suda u Beogradu, u kojoj su i kancelarije TOK-a, izbio je požar, čiji uzroci još uvek nisu poznati. U požaru nije bilo povređenih, a oštećeno je nekoliko prostorija.
Među njima, prema navodima portala "Nova", i kancelarija jednog od tužilaca koji radi na finansijskoj istrazi u slučaju "Nadstrešnica". Zaposleni su na vreme izneli sva dokumenta u ovom i drugim predmetima, a Više javno tužilaštvo zatražilo je od policije da utvrdi da li je požar posledica krivičnog dela.
Kritike iz Brisela
Iz Evropske komisije su u pisanom odgovoru za RSE izneli kritike što prilikom donošenja izmena pravosudnih zakona nije bilo javne rasprave, "već se radi o ubrzanom i netransparentnom procesu".
"Očekujemo da Srbija sprovede transparentan i inkluzivan proces konsultacija sa svim relevantnim akterima, Evropskom komisijom i Venecijanskom komisijom, pre usvajanja predloženih izmena", navodi se u odgovoru portparola Evropske komisije.
Srpska napredna stranka je, prema rečima Sofije Mandića, izabrala kraći put za donošenje izmena zakona u oblasti pravosuđa, zato što ovakva zakonska rešenja ne bi dobila pozitivna mišljenja relevantnih instanci u redovnoj proceduri.
"Ako se pre svega sa međunarodnog nivoa ne postave neke prepreke, bojim se da će postojati čvrsta garancija nekažnjivosti za sve ljude koji su na bilo koji način povezani sa vladajućom strankom", kaže Mandić.
Centar za pravosudna istraživanja, zajedno sa grupom drugih nevladinih organizacija, se krajem prošle sedmice obratio izvestiteljki Ujedinjenih nacija za pravosuđe, sa molbom da pozove vlasti Srbije da obustave izmene zakona iz hitne procedure, a odgovor još uvek čekaju.
Koje slučajeve vodi TOK
U avgustu 2025. TOK je pokrenuo istragu zbog moguće korupcije tokom rekonstrukcije pruge Beograd – Budimpešta, u čijem sastavu je i Železnička stanica u Novom Sadu.
Među osumnjičenima su dva bivša ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić i Tomislav Momirović, te zvaničnici javnih preduzeća.
Oni se terete da su koruptivnim radnjama oštetili državni budžet za 115 miliona dolara i da su konzorcijumu kineskih kompanija, koje su bili izvođači radova na rekonstrukciji pruge, pa i stanične zgrade u Novom Sadu, "pribavili imovinsku korist" u vrednosti od najmanje 18,7 miliona dolara.
Na osnovu optužnice koju je TOK podigao pokrenut je i sudski postupak protiv 28 članova "Balkanskog kartela", optuženih za šverc najmanje sedam tona kokaina iz Južne Amerike. Među optuženima je i Mladen Papović, bivši direktor Javnog gradskog saobraćajnog prevoza u Novom Sadu, koji je uhapšen krajem novembra 2024. godine.
Među važnijim slučajevima su i predmeti "Jovanjica 1" i "Jovanjica 2", koji se odnose na jednu od najvećih plantaža marihuane u Evropi. Policija je otkrila plantažu ove ilegalne biljke krajem 2019. godine na poljoprivrednom imanju "Jovanjica" u blizini Beograda, gde je pronađeno 1.600 kilograma skanka (vrsta kanabisa).
U ovom slučaju optužen je Predrag Koluvija i još devet osoba. On se tereti da je bio organizator kriminalne grupe koja je uzgajala marihuanu za prodaju.
Prvooptuženog Koluviju je u javnosti branio i sam predsednik države, rečima da "ne postoji sličan slučaj" da je čovek koji je "optužen za takvo krivično delo bio dve godine u pritvoru".
Pred Specijalnim sudom u toku je ponovljeno suđenje Dijani Hrkalović, bivšoj državnoj sekretarki u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Hrkalović je u januaru 2025. prvostepeno osuđena na godinu i četiri meseca zatvora jer je iskorišćavanjem položaja u MUP-u kočila istrage i procesuiranje kriminala.
Međutim, Apelacioni sud ju je u decembru oslobodio i naložio novo suđenje, pod obrazloženjem da su učinjene bitne povrede postupka.
TOK tereti Dijanu Hrkalović da je u tri slučaja uticala na svoje kolege u MUP-u da koče istrage, između ostalih, protiv Veljka Belivuka, jednog od vođa kriminalnog klana koji je uhapšen i optužen za organizovani kriminal.
Hrkalović je u junu 2025. bila viđena u kampu pristalica vladajuće stranke, koji je mesecima bio postavljen u centru glavnog grada.
Pod istragom TOK-a je i sadašnji ministar kulture Nikola Selaković, u drugom slučaju koji se odnosi na ukidanje statusa kulturnog dobra kompleksu Generalštaba u centru Beograda.
Selakoviću se na teret stavljaju dva krivična dela – zloupotreba službenog položaja i falsifikovanja službene isprave, što on negira.
Vlada Srbije je planirala da zgradu Generalštaba da pod koncesiju američkoj kompaniji u vlasništvu Džareda Kušnera, sa idejom da na tom mestu bude izgrađen hotel. Nakon što je TOK pokrenuo istragu, Kušner je saopštio da odustaje od projekta.
Zbog tog poslednjeg slučaja TOK-a našlo se na meti najviših predstavnika vlasti.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u više navrata tužioce nazivao "korumpiranom bandom".
Mesec dana kasnije predsednik države je najavio da će, u slučaju da bude podignuta optužnica za "Generalštab", pomilovati sve koji su "navodno učestvovali u malverzacijama".