U optužnom predlogu koji je protiv ministra kulture u Vladi Srbije Nikole Selakovića podiglo Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK), Selaković i još tri osobe sumnjiče da su falsifikovali dokumenta i zloupotrebili službeni položaj kako bi kompleks Generalštaba u centru Beograda izgubio status kulturnog dobra.
Pored Selakovića, optužnim predlogom obuhvaćeni su i Slavica Jelača, zaposlena u Ministarstvu kulture na funkciji vršioca dužnosti sekretara, Goran Vasić, vršilac dužnosti direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Aleksandar Ivanović, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda.
U optužnom predlogu u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, svi oni terete se za izvršenje krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja.
Osim za zloupotrebu službenog položaja, Selaković, Vasić i Jelača terete se i za falsifikovanje službene isprave, a Ivanović za falsifikovanje službene isprave pomaganjem.
Tužilaštvo u optužnom predlogu traži da se Selakoviću izrekne kazna zatvora u trajanju od tri godine.
Kako je za RSE ranije potvrđeno u Višem sudu u Beogradu, suđenje Selakoviću i drugim okrivljenima u ovom predmetu trebalo bi da otpočne 4. februara.
Selaković je tokom saslušanja u Tužilaštvu za organizovani kriminal negirao krivicu za krivična dela koja mu se stavljaju na teret.
RSE je poslao upit Ministarstvu kulture sa pitanjem da li će se Selaković odazvati pozivu i prisustvovati glavnom pretresu. Odgovor nije stigao.
Skidanje statusa kulturnog dobra za kompleks Generalštaba u centru Beograda bio je prvi korak vlasti kako bi se omogućila gradnja na tom mestu. Luksuzni kompleks na mestu Generalštaba trebalo je da gradi kompanija zeta američkog predsednika Donalda Trampa (Trump).
Firma "Affinity Partners" Džareda Kušnera (Jared Kushner) je u danu podizanja optužnice protiv Selakovića saopštila da odustaje od planirane gradnje.
Kakva je uloga Selakovića?
U optužnom predlogu TOK-a, navodi se da je Selaković u periodu od druge polovine maja do kraja novembra 2024. godine "prekoračio granice svojih službenih ovlašćenja" i "naneo štetu kulturnom nasleđu Republike Srbije".
Dodaje se da je "svojim potpisom overavao službene isprave sa neistinitom sadržinom i iste upotrebljavao u službi kao da su istinite".
Do falsifikovanja dokumenata koji su kasnije poslužili Vladi Srbije da 19. novembra donese odluku o ukidanju statusa kulturnog dobra zgradama Generalštaba i Ministarstva odbrane došlo je po nalogu Selakovića, navodi se.
"Okrivljeni Nikola Selaković je 10. jula 2024. pozvao okrivljene Gorana Vasića, v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Aleksandra Ivanovića, v.d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda u Ministarstvo kulture i u prisustvu okrivljene Slavice Jelače, v.d. sekretara Ministarstva kulture im naložio da istog dana Ministarstvu kulture podnesu akte koje bi naslovili kao Predlog odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba", navodi se u optužnom predlogu.
Dodaje se da je Goran Vasić po nalogu Selakovića "sačinio akt sa neistinitom sadržinom", i to sam "bez znanja i učešća konzervatora i drugih stručnih lica Zavoda koji su jedino ovlašćeni da izrade i pravno uobliče" predlog o prestanku svojstva kulturnog dobra za kompleks Generalštab.
Okrivljeni Aleksandar Ivanović tereti se da je takođe 10. jula 2024. godine po nalogu Selakovića sačinio akt predloga za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba. Taj akt je predao v.d. sekretarki Ministarstva kulture Slavici Jelači.
Šta je o optužbama rekao Selaković?
Kako se navodi u optužnom predlogu, Selaković je tokom saslušanja u tužilaštvu 4. decembra 2025. negirao izvršenje krivičnog dela.
Selaković je tokom saslušanja naveo da "nije tačno da je bilo kome, pa ni okrivljenom Ivanoviću naložio da nešto falsifikuje".
On je tokom saslušanja, kako se navodi u optužnom predlogu, izjavio da "tužilaštvo za organizovani kriminal učestvuje u državnom udaru".
Selaković je po pokretanju postupka u više navrata iznosio optužbe i uvrede na račun Tužilaštva za organizovani kriminal.
Bez navođenja dokaza, optužuje ih da rade po nalogu neimenovanih centara moći, čiji je cilj rušenje vlasti u Srbiji i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Nakon podizanja optužnog predloga, Selaković je poručio da se "raduje suđenju".
Po Ustavu, Selakovića štiti imunitet na koji može da se pozove ukoliko je pozvan na krivičnu odgovornost.
Šta sadrži optužni predlog?
Optužni predlog na 38 strana sadrži rezultate istrage i spisak koje je Tužilaštvo za organizovani kriminal prikupilo od pokretanje istrage u maju 2025.
Sadrži službene dopise i prepisku između okrivljenih, izjave svedoka i akte koji su donošeni kako bi se kompleksu Generalštaba ukinio status kulturnog dobra.
U obzir je uzeta i sadržina komunikacije okrivljenih putem mobilnih telefona.
Tužilaštvo na meti napada predstavnika vlasti
Istraga Tužilaštva za organizovani kriminal pokrenuta je u maju ove godine.
Tada je Kušnerova firma saopštila da je sudbina projekta "neizvesna" i odbacila bilo kakvu povezanost sa falsifikovanjem dokumenata na osnovu kojih je Vlada Generalštabu ukinula status kulturnog dobra.
Od maja predstavnici vlasti iznosili su optužbe i uvrede na račun Tužilaštva za organizovani kriminal, zbog čega je samo tužilaštvo u više navrata ukazivalo da je time ugrožena bezbednost tužilaca i da je reč o neprimerenom pritisku na tužilaštvo.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tužioce TOK-a više puta nazvao "kriminalnom bandom". On je ocenio da je on "meta" tužilaštva.
U izjavi od 7. januara Vučić je rekao da će istog dana kada TOK podigne optužnicu protiv njega u aferi "Generalštab" dati pomilovanje ministru kulture Nikoli Selakoviću i ostalima protiv kojih je TOK pokrenulo postupak.
Vučić inače nije obuhvaćen optužnim predlogom Tužilaštva za organizovani kriminal.
Predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti izašli su krajem novembra u javnost sa inicijativom o reorganizaciji Tužilaštva za organizovani kriminal i da se ono podvede pod Više javno tužilaštvo u Beogradu kao posebno odeljenje.
Tome se protive sam TOK i Vrhovno javno tužilaštvo i ovu inicijativu smatraju političkim pritiskom na sudsku vlast.
