Ministar pravde Srbije Nenad Vujić najavio je 13. decembra da će u narednom periodu biti urađena analiza rada Tužilaštva za organizovani kriminal, saopštilo je Ministarstvo pravde.
Vujić je kazao da će nadležni raditi na izmeni pravnog okvira jednog broja pravosudnih zakona, kao i na analizama sistemskih rešenja i rezultata u cilju njihovog unapređenja, kao i poboljšanja pozicije Srbije na putu ka Evropskoj uniji (EU).
"Potrebno je uraditi detaljnu analizu broja predmeta koji imamo u sistemu, šta opterećuje sistem, šta je potrebno izmeniti u pravnom okviru kako bismo imali što bolje rezultate. Jedna od tih analiza tiče se i predmeta iz oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije i uloge Javnog tužilaštva za organizovani kriminal", rekao je Vujić na skupu "Teorija i praksa u savremenom pravosuđu: Izazovi i rešenja".
On je ukazao da se još 2018. godine počelo sa razmatranjem opcija da li u tom smislu ići na integrisani model tužilaštva, kao što je to slučaj u 70 odsto zemalja EU, ili zadržati aktuelni model, naglasivši da su u oba slučaja bitni rezultati i efekti.
Vujić je podsetio da prethodni izveštaji EU o napretku Srbije ukazuju na stagnaciju u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.
"Zato i jeste pokrenuto to pitanje, zato treba da se uradi analiza, i da se vidi zašto se predmeti završavaju oslobađajućim presudama. Ne kažem da je to krivica ni suda niti tužilaštva, ali treba napraviti procenu gde možda postoje uska grla u sistemu, u samom trajanju postupka, da li su sudije i tužioci opterećeni brojem predmeta i kakvi su nam rezultati", rekao je ministar pravde.
Prema njegovim rečima, ovdašnje institucije su pozvale EU, Savet Evrope i Venecijansku komisiju da se od početka uključe u izradu analize kako bi metodologiju rada prilagodili metodologijama koje koriste te organizacije i GRECO (Grupa država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije).
Najava ministra pravde stiže u danima kada tinja sukob između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Tužilaštva za organizovani kriminal, otkako je TOK pokrenuo postupak u vezi sa ukidanjem statusa spomenika kulture za kompleks Generalštaba u Beogradu.
Među osumnjičenima u tom postupku je i ministar kulture Nikola Selaković, funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke iz koje je i predsednik države.
Od kada je počela istraga TOK-a, Vučić je, zajedno za drugim predstavnicima izvršne vlasti, iznosio niz optužbi i uvreda na račun tužilaštva.
On je 11. decembra najavio da će u slučaju da TOK bude podigao optužnicu pomilovati sve koji su "navodno učestvovali u malverzacijama" u vezi sa Generalštabom.
Kolegijum TOK-a je u više navrata saopštio da su poslednjih meseci njihovi tužioci izloženi kontinuiranom pritisku kroz javne istupe predsednika Srbije, predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti, kao i drugih aktera političkog života i pojedinih medija.
Predstavnici vlasti su i ranije najavljivali izmene zakona kojima bi Tužilaštvo za organizovani kriminal postalo deo beogradskog Višeg javnog tužilaštva.
To je bio jedan od povoda da se vrhovna javna tužiteljka Srbije Zagorka Dolovac i predsednik Visokog saveta tužilaštva Branko Stamenković 10. decembra sastanu sa šefom Delegacije Evropske unije Andreasom fon Bekeratom (von Beckerath).
