Sa jedne strane - predstavnici vlasti koji tvrde da Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) nije efikasno, uz uvrede i optužbe, sa druge - Vrhovno javno tužilaštvo i jedan broj tužilaca, sudija i advokata koji kažu da brane nezavisnost tužilaštva od izvršne vlasti, što propisuje Ustav Srbije.
U takvoj atmosferi, predsednik Skupštinskog odbora za pravosuđe Uglješa Mrdić, iz redova vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), izašao je u javnost krajem novembra sa inicijativom da se tužilaštvo, u čijoj su nadležnosti borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, "reorganizuje" i podvede pod Više javno tužilaštvo u Beogradu, kao posebno odeljenje.
Reč je o tužilaštvu čijim su istragama moguće korupcije i zloupotrebe službenog položaja obuhvaćeni predstavnici vlasti i članovi vladajućeg SNS-a.
"To je za mene de facto (praktično) i de jure (zakonski) ukidanje Javnog tužilaštva za organizovani kriminal. Predstavnici vlasti su nezadovoljni, pošto je tužilaštvo napokon krenulo da radi svoj posao", ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) Jasmina Paunović, viša javna tužiteljka u penziji.
Ukoliko bi TOK bio podveden pod Više javno tužilaštvo u Beogradu, to bi, prema njenim rečima, "automatski značilo da bi se tu stalo sa svakom istragom i sa svakim eventualnim procesuiranje ljudi iz režima".
Kako inicijativu obrazlaže vlast?
Inicijativa o reorganizaciji tužilaštva dolazi nakon optužbi i uvreda na račun Tužilaštva za organizovani kriminal, koje su proteklih nekoliko meseci iznosili najviši predstavnici izvršne vlasti.
U tome, između ostalih, učestvuju predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je tužioce TOK-a u izjavi 3. novembra nazvao "kriminalnom bandom".
Iste reči koristi i ministar kulture Nikola Selaković, koji je u svojstvu osumnjičenog obuhvaćen istragom TOK-a u slučaju "Generalštab".
Inicijativa Mrdića, za koju ima podršku ministra pravde Nenada Vujića se, pored Tužilaštva za organizovani kriminal, odnosi i na Tužilaštvo za ratne zločine, koje takođe radi samostalno.
U izjavi koju je 25. novembra prenela Radio-televizija Srbije (RTS), Mrdić je ta dva tužilaštva nazvao "hibridnim" navodeći da im je "prošlo vreme" i da su "relikt prošlosti".
Identične izraze upotrebio je četiri dana kasnije ministar pravde Nenad Vujić.
Gostujući na TV Blic, Vujić je 29. novembra izjavio da "u delu javnosti i zakonodavne vlasti postoji ideja da se ova tužilaštva, reorganizuju u posebna odeljenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu u cilju upodobljavanja sudske i tužilačke organizacije".
Kako su reagovala tužilaštva?
Ovu inicijativu u Tužilaštvu za organizovani kriminal smatraju otvorenim pokušajem političkog uticaja na rad javnog tužilaštva i ozbiljnim udarom na ustavni i pravni poredak.
"Ovim putem upoznajemo javnost da će se na ovaj način znatno otežati, pa i ugroziti dalje postupanje u svim pokrenutim postupcima visoke korupcije i organizovanog kriminala", naveo je TOK u saopštenju 25. novembra.
Kolegijum TOK-a je u više navrata saopštio da su poslednjih meseci njihovi tužioci izloženi kontinuiranom pritisku kroz javne istupe predsednika Srbije, predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti, kao i drugih aktera političkog života i pojedinih medija.
Oglasilo se i Vrhovno javno tužilaštvo, na čijem je čelu Zagorka Dolovac, i to saopštenjem nakon sastanka sa šefom Delegacije Evropske unije (EU) u Beogradu Andreasom fon Bekeratom. Sastanku je prisustvovao i predsednik Visokog saveta tužilaštva Branko Stamenković.
Jedan od povoda sastanka, kako se navodi u saopštenju, jeste da upoznaju predstavnika EU u Srbiji sa kampanjom "pokušaja neprimerenog uticaja na nosioce javnotužilačkih funkcija", za koji su ocenili da "znatno jača u intenzitetu".
"Zajednička je ocena da se situacija u javnom tužilaštvu i pravosuđu naše zemlje treba pažljivo pratiti i ceniti u odnosu na merila, kriterijume i aktivnosti koje je Republika Srbija preuzela kao obavezu u postupku pridruživanja Evropskoj Uniji u okviru pregovaračkih poglavlja 23 i 24, a kojima se utvrđuje neophodnost vladavine prava, samostalnosti javnog tužilaštva i nezavisnosti sudstva", naveli su u Vrhovnom javnom tužilaštvu.
Predstavnici vlasti bez odgovora na kritike
Uglješa Mrdić, predsednik Skupštinskog odbora za pravosuđe i član SNS-a, nije odgovorio na upit RSE da prokomentariše kritike da njegova inicijativa ima veze sa istragama TOK-a, kojim su obuhvaćeni predstavnici vlasti.
Na ista pitanja odgovor je, do zaključenja teksta, izostao i od Ministarstva pravde.
Zbog inicijative, u Beogradu je ispred zgrade Ustavnog suda Srbije i Pravnog fakulteta 7. decembra održan protest na poziv jednog broja sudija, tužilaca i advokata.
Kako su naveli učesnici, tim protestom želeli su da ukažu na političke pritiske na pravosuđe u Srbiji.
Kakva je procedura?
Viša javna tužiteljka u penziji Jasmina Paunović ukazuje za RSE da bi inicijativa o pripajanju dva nezavisna tužilaštva Višem javnom tužilaštvu u Beogradu morala biti uneta kroz izmene postojećih zakona.
I takva, prema njenim rečima, ne bi smela da prođe bez javne rasprave i mišljenja struke.
"Neophodno je, pod broj jedan, saslušati i dobiti mišljenje struke. Struka je ta koja mora da da svoj konačan sud o tome, a da bi struka dala svoje mišljenje, mora da se uđe u javnu proceduru, odnosno da se pribavi mišljenje putem javne rasprave o tome", rekla je Paunović.
Koje istrage vodi TOK?
Istrage i podizanje optužnica za koruptivna krivična dela i delovanje organizovanih kriminalnih grupa glavni su zadaci TOK-a.
To tužilaštvo od avgusta protiv 14 osoba vodi istragu moguće korupcije tokom rekonstrukcije pruge Beograd – Budimpešta, u čijem sastavu je i Železnička stanica u Novom Sadu. U obrušavanju betonske nadstrešnice na toj stanici 1. novembra prošle godine poginulo je 16 ljudi.
Među osumnjičenima su dva bivša ministra građevinarstva, infrastrukture i infrastrukture Goran Vesić i Tomislav Momirović.
Tužilaštvo osumnjičene tereti da su koruptivnim radnjama oštetili državni budžet za 115 miliona dolara i da su konzorcijumu kineskih kompanija, koje su bili izvođači radova na rekonstrukciji pruge, pa i stanične zgrade u Novom Sadu, "pribavili imovinsku korist" u vrednosti od najmanje 18,7 miliona dolara.
TOK takođe vodi istragu o zloupotrebi položaja i falsifikovanju dokumenata, na osnovu kojih je Vlada u maju ukinula status kulturnog dobra kompleksu Generalštaba u centru Beograda.
Među osumnjičenima u tom postupku je aktuelni ministar kulture Srbije Nikola Selaković. Njemu se na teret stavljaju dva krivična dela - zloupotreba službenog položaja i falsifikovanja službene isprave.
Na mestu gde se nalazi kompleks Generalštaba, porušen tokom NATO bombardovanja 1999. godine planirana je izgradnja luksuznog kompleksa investicione kompanije "Afinity Partners" Džareda Kušnera (Jared Kushner), zeta američkog predsednika Donalda Trampa (Trump).
Projektu se protive aktivisti i predstavnici opozicionih političkih partija, kao i deo stručne javnosti.
