U trci za predsednika Srbije i gradonačelnika Beograda

Od aktuelnog predsednika, bivšeg načelnika Generalštaba, do ekstremno desničarskih figura – tako do sada izgleda lista najavljenih ili izvesnih kandidata za predsednika Srbije.

Za gradonačelnika Beograda, prema do sada najavljenim kandidaturama, boriće se proslavljeni vaterpolista a danas političar, nekadašnji ambasador, građanski aktivista i jedan bivši gradonačelnik.

Predsednički i beogradski izbori, uz vanredne parlamentarne, trebalo bi da budu održani u Srbiji 3. aprila.

• Opozicija u Srbiji u potrazi za 'superherojima'
• Hiljade evra za plaćeni klik pred izbore u Srbiji
• Da li će srpski aprilski izbori biti organizovani na Kosovu?

Da bi se neko kandidovao za predsednika Srbije mora da ima najmanje 10.000 sudski overenih izjava birača koji podržavaju tu kandidaturu. Kandidate za predsednika mogu da predlažu političke stranke, koalicije političkih stranaka ili grupe građana.

Za predsednika Republike izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova birača koji su glasali. Ako nijedan kandidat ne dobije većinu glasova, ide se u drugi krug. U drugom krugu izbora učestvuju dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova.

Gradonačelnik Beograda ne bira se neposredno na izborima već iz redova gradskih odbornika. Ko osvoji većinu u Skupštini grada predlaže svog kandidata. Taj kandidat mora da bude na izbornoj listi. Uobičajeno je da nosilac izborne liste za Beograd figurira i kao kandidat za gradonačelnika.

Pročitajte ko su kandidati koji su do sada najavili svoje kandidature ili čije je kandidovanje gotovo izvesno i kakvi su njihovi stavovi o nekim od ključnih pitanja, kao što su evrointegracije, Kosovo, odnosi sa Rusijom, Kinom, NATO.

Kandidati za predsednika Srbije

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije i lider vladajuće Srpske napredne stranke

Aleksandar Vučić još uvek nije zvanično potvrdio da će se kandidovati za drugi mandat. Međutim, izjave njegovih stranačkih kolega potvrđuju da samo on ima njihovu podršku.

Od 2012. godine, od kada je na čelu Srpske napredne stranke, donosio je svojoj stranci pobede uz značajnu većinu na izborima. Opozicija je imala primedbe na regularnost tih izbora, ali su naprednjaci takve navode odbacivali.

Opozicija i deo javnosti u Srbiji kritikuju ga za autokratski način vladanja. U izveštajima međunarodnih organizacija iznete su ocene o nazadovanju demokratije u Srbiji, kao i o ugroženosti slobode medija.

Aleksandar Vučić je prešao put od tvrdokornog nacionaliste koji je, kao visoki funkcioner Srpske radikalne stranke (SRS), zagovarao granice "Velike Srbije" do Evropejca.

"Samo se magarac ne menja", rekao je u nekoliko navrata navodeći da se ne stidi da prizna da se promenio.

Na čelu zemlje koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, Vučić održava bliske odnose sa Rusijom i Kinom. Odbija da Srbija sledi spoljnu politiku EU i uvede sankcije Rusiji zbog aneksije ukrajinskog poluostrva Krim.

Takođe je kineskog lidera Si Đinpinga nazivao prijateljom i bratom.

Vučić je više puta ponovio da neće priznati nezavisnost Kosova, koju je ova bivša južna srpska pokrajina proglasila 2008. godine.

Insistira na kompromisnom rešenju u normalizaciji odnosa sa Prištinom kojim će obe strane biti zadovoljne. Nikada međutim, nije rekao šta bi to moglo da bude.

On je više puta izneo stav da će Srbija uvek biti uz bosanskohercegovački entitet Republiku Srpsku, poštujući integritet Bosne i Hercegovine.

Kao premijer Srbije posetio je 2015. godine Memorijalni centar Potočari gde je odao poštu ubijenim žrtvama genocida u Srebrenici tokom 1995.. Odbija, međutim, da to nazove genocidom već govori da se u Srebrenici dogodio strašan zločin.

Za razliku od EU ka čijem članstvu vodi zemlju, Vučić se zalaže za vojnu neutralnost.

Zdravko Ponoš, bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije

Zdravka Ponoša je za kandidata opozicije na predsedničkim izborima predložila opoziciona Stranka slobode i pravde (SSP).

Tu odluku je potom podržalo i nekoliko drugih opozicionih stranaka i pokreta, koji su partneri SSP.

"Poštovaću Ustav od preambule do člana 206, Srbija će biti kuća za sve", izjavio je Zdravko Ponoš u prvom obraćanju javnosti od prihvatanja kandidature.

Ponoš je ranije rekao da priznanje Kosova ne može da prihvati nijedna demokratska vlast u Srbiji.

"Treba tražiti ne konačna nego održiva rešenja i da svako naredno bude za nijansu bolje i za dobrobit ljudi kojih se tiče", naveo je on za Nedeljnik u decembru 2021.

Dok je bio pomoćnik ministra spoljnih poslova Srbije, u vreme kada je na vlasti bila Demokratska stranka, Ponoš je izjavljivao da Srbija može da ima odnos strateškog partnerstva sa Rusijom, a da istovremeno ide ka Evropskoj uniji.

Takođe je u to vreme rekao da je Peking jedan od četiri stuba spoljne politike Srbije, zajedno s Briselom, Moskvom i Vašingtonom, te da je za Beograd podrška Kine veoma važna u Savetu bezbednosti UN o Kosovu.

Ovih dana u delu medija ponovo je aktuelna etiketa "NATO general" koju je "zaradio" zbog jednogodišnjeg školovanja na Rojal koledžu u Londonu.

On je 2017. godine rekao da misli da bi ulazak Srbije u NATO bio neracionalan i "emotivno neprihvatljiv" potez za generacije koje su preživele traumu bombardovanja i da bi Srbija trebalo da ostane vojno neutralna.

Zdravko Ponoš je javnosti postao poznat kada je kao jedan od mlađih generala bio imenovan za načelnika Generalštaba u decembru 2006. odlukom tadašnjeg predsednika Borisa Tadića.

Te dužnosti je razrešen u decembru 2008. zbog koncepcijskog sukoba sa tadašnjim ministrom odbrane Draganom Šutanovcem.

Godinu dana kasnije prestala mu je profesionalna vojna služba.

Potom je od januara 2010. do promene vlasti 2012. bio je pomoćnik ministra spoljnih poslova za bilateralne odnose, dok je na čelu Ministarstva bio Vuk Jeremić, koji je sada jedan od opozicionih lidera.

Takođe je bio šef kabineta Vuka Jeremića u vreme kada je on bio predsednik 67. zasedanja Generalne skupštine UN.

Boško Obradović, lider pokreta Dveri

Boško Obradović promovisan je kao predsednički kandidat patriotskog bloka osam manje poznatih desno orijentisanih organizacija.

Obradović je najavljujući kandidaturu rekao da su ostali ciljevi stare političke agende: protiv ulaska u NATO, EU, protiv COVID propusnica, obavezne vakcinacije, ulazaka ilegalnih migranata na teritoriju Srbije i protiv nezavisnosti Kosova.

Dveri, čiji je Obradović lider, zagovaraju čvrste desno orijentisane stavove.

Obradović je takođe u nekim svojim izjavama navodio kao najvažniji nacionalni i državni interes "odbranu i očuvanje Republike Srpske". Dveri, takođe, ne priznaju da se u Srebrenici dogodio genocid.

Ovaj pokret je poznat i po organizovanju "Porodičnih šetnji", kao kontramanifestacije "Paradi ponosa" na kojoj LGBT populacija traži poštovanje svojih prava.

Obradović je poručivao da je Parada ponosa vređanje javnog morala.

Poput većine opozicionih stranaka i Dveri su bojkotovale parlamentarne izbore u leto 2021. smatrajući da nema uslova za njihovo fer i slobodno održavanje.

Miloš Jovanović, lider Demokratske stranke Srbije

Predsednik desno orijentisane Demokratske stranke Srbije (DSS), koja čini koaliciju NADA sa Pokretom obnove Kraljevine Srbije, najavio je predsedničku kandidaturu još letos.

Protiv je nezavisnosti Kosova, smatra da se isključivo treba držati Ustava po kome je Kosovo "južna pokrajina Srbije" i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

"Uspon Kine je nezaustavljiv, Rusija je osnažila svoje prisustvo u međunarodnim odnosima a EU je u ozbiljnoj, životnoj krizi. To nam otvara manevarski prostor da vodimo politiku suverene i nezavisne države", rekao je u novembru 2021. za Večernje novosti.

Govorio je i da je korona kriza pokazala da je lakše kad ste van EU nego u Uniji.

Smatra da Srbija treba da ostane vojno neutralna.

U decembru 2021. je izjavio da Srbija mora da pruži Republici Srpskoj svaku vrstu pomoći i podrške, jer se problemi u funkcionisanju BiH ne mogu rešiti slabljenjem RS.

"Svima treba da bude jasno da srpski narod neće dozvoliti da Republika Srpska bude obespravljena", naveo je tada.

Miloš Jovanović je u vreme kada je Vladu Srbije predvodila DSS bio je savetnik ministra za Kosovo. Takođe je bio član srpske delegacije u pregovaračkom procesu o budućem statusu Kosova vođenim pod okriljem međunarodne posredničke Trojke.

Srđan Škoro, novinar

Novinara Srđana Škora kandidovao je manje poznati pokret "Da se struka pita" čiji su prioriteti reforma obrazovnog i zdravstvenog sistema i ekonomski patriotizam.

Od kako je najavio kandidaturu u medijima se citira njegova izjava da Srbiju vidi kao "okupiranu zemlju u kojoj pravila određuju i Vučić, i Evropska unija, i svet".

Škoro ne osporava težnje ka članstvu u EU. Međutim, kaže da nikada ne bi potpisao Briselski sporazum o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova koji je postignut pod okriljem EU.

On misli da Kosovo ne može biti nezavisna država, nego ili deo Srbije ili deo Albanije.

"Smatram da je katastrofa da neko misli da će Srbiji svanuti onog trenutka kad prizna Kosovo", rekao je nedavno na N1.

Srebrenica je za njega "stravičan zločin i velika sramota", ali ne i genocid.

U politiku je ušao kao član Predsedništva opozicionog Pokreta slobodnih građana (PSG). Iz ovog pokreta izlazi nezadovoljan, kako je objasnio, načinom donošenja odluka.

Potom postaje član Skupštine slobodne Srbije alternativnog tela formiranog na inicijativu nekoliko intelektualaca.

Skupština slobodne Srbije je saopštila da je njihov član, novinar Srđan Škoro, samostalno doneo odluku da se kandiduje za predsednika Srbije.

Srđan Škoro je bio dugogodišnji novinar "Večernjih novosti“. Nakon jednog gostovanja na RTS-u u kome je govorio o novom sastavu Vlade Srbije smenjen je 2014. godine sa mesta šefa deska, da bi kasnije bio prebačen u dnevni sportski list "Sport", potom u reviju za kućne ljubimce "Zov".

U Novostima je tada rečeno da je smenjen zbog načina na koji je vodio desk, ali su pojedina novinarska udruženja to videla kao pritisak na novinare koji kritikuju vlast.

Miša Vacić, predsednik Srpske desnice

Miša Vacić propagira ekstremno desnu ideologiju, za sebe kaže da je srpski nacionalista.

Srpska desnica, koju predvodi, zalaže se za evroazijske integracije i vojni savez sa silama Istoka.

Za Rusiju kaže da je večiti saveznik srpskog naroda, negira nezavisnost Kosova i poručuje da Srbija neće biti NATO kolonija.

Učestvovao je na mitinzima podrške osuđenim ratnim zločincima Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću.

Nedavno je na televiziji sa nacionalnom frekvencijom uputio poziv za donaciju novca Mladiću.

Kratko vreme je bio zaposlen u Vladinoj Kancelariji za Kosovo dok je na njenom čelu bio Marko Đurić koji je sada ambasador u Sjedinjenim Državama.

Nakon reagovanja medija Vacić je dobio otkaz. Zvanično obrazloženje je bilo da je povredio radnu disciplinu i interna pravila službe.

Kao portparol pokreta "SNP 1389" u julu 2013. osuđen je na sedam meseci uslovno za širenje diskriminacije, nedozvoljeno držanje oružja i ometanje službenog lica u obavljanju dužnosti i zato što je pretio nasiljem ako se održi Parada ponosa.

Pre nego što je osnovao Srpsku desnicu u januaru 2018. godine, bio je u takođe desničarskom pokretu "SNP 1389".

Kandidati za gradonačelnika Beograda

Aleksandar Šapić, Srpska napredna stranka

Predsednik opštine Novi Beograd i potpredsednik Glavnog odbora Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Šapić nosilac je stranačke liste na izborima za Skupštinu Beograda.

"Nisam ni rusofil, nisam ni evrofanatik, a nisam ni evroskeptik zaista", naveo je Šapić za RSE u junu 2020.

Tada je njegov Srpski patriotski savez (SPAS) postao parlamentarna stranka. Kada je formirana Vlada Srbije SPAS, koji je do tada bio u opoziciji, ulazi u vladajuću koaliciju.

Ubrzo SPAS pristupa SNS-u, a Šapić je izabran za visokog zvaničnika SNS-a.

Svojevremeno se slikao sa haškim osuđenikom Veselinom Šljivančaninom.

Takođe se na njegovoj izbornoj listi našao general Vojske Republike Srpske u penziji Svetozar Andrić protiv koga je Fond za humanitarno pravo podneo Tužilaštvu za ratne zločine 2018. godine prijavu za ratne zločine u BiH.

Aleksandar Šapić je 2018. za nedeljnik Vreme rekao da "ne postoji ni jedan posto šanse" da sa SNS-om napravi bilo kakav dogovor oko zajedničkog upravljanja Beogradom.

"Mogu da budem 'sveti Petar', ne gradonačelnik, tu dogovora više nema", rekao je tada.

Danas kaže da hoće da u sledećih nekoliko godina od Beograda napravi dobro i lepo mesto za život.

Aleksandar Šapić je dugogodišnji predsednik beogradske opštine Novi Beograd.

Pre toga bio je pomoćnik gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, danas jednog od ključnih opozicionih lidera. Takođe je bio i član Demokratske stranke koja je danas u opoziciji.

Bivši je vaterpolista, sa reprezentacijom je osvajao brojne medalje na svetskim takmičenjima.

Vladeta Janković, bivši ambasador

Bivšeg diplomatu i penzionisanog univerzitetskog profesora Vladetu Jankovića predložile su stranke okupljene u Ujedinjenoj opoziciji Srbije među kojima su Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana.

Obećava da će u Beogradu, nakon promene vlasti, sve biti rađeno transparentno.

"Neki računi će morati da se polože, ali to ne znači progon bivše vlasti. Ko je kriv odgovaraće po zakonu, osvete neće biti", poručio je Janković tokom predstavljanja kandidata ove političke grupacije.

Najavio je vraćanje železničke stanice na staro mesto koja je izmeštena iz centra grada zbog državnog projekta "Beograd na vodi".

Takođe je najavio preispitivanje linija metroa čija se izgradnja planira.

Kao razlog da prihvati kandidaturu naveo je da mora da uradi ono što može u granicama svojih mogućnosti.

"Umem da govorim, umem da se pojavim na televiziji, još uvek mogu čisto da mislim, ljudi me prihvataju", naveo je Janković nedavno u emisiji Utisak nedelje.

Vladeta Janković je bio ambasador Srbije u Velikoj Britaniji i Vatikanu.

U politiku je ušao kao član Demokratske stranke 1990. godine. Jedan je od osnivača desno orijentisane Demokratske stranke Srbije (DSS) 1992. godine čiji je bio dugogodišnji potpredsednik. Ovu stranku je napustio 2014.

Takođe je bio poslanik u republičkom i dva saziva saveznog parlamenta.

U vreme kada je Vojislav Koštunica, nekadašnji lider DSS-a postao premijer Srbije, Janković je bio njegov savetnik za spoljnu politiku.

Dobrica Veselinović, Ne davimo Beograd

Dobrica Veselinović, jedan od aktivista građanskog pokreta Ne da(vi)mo Beograd, prvi je na izbornoj listi koalicije Moramo.

Ovu koaliciju formirali su pokret "Ne davimo Beograd", Građanska platforma "Akcija" predvođena nekadašnjim gradonačelnikom Šapca Nebojšom Zelenovićem i "Ekološki ustanak".

"U prvih nekoliko meseci otvorili bismo sve ugovore koje je trenutna gradska administracija napravila, napravili reviziju nekoliko najproblematičnijih projekata koji su bazirani na korupciji i presipanju javnih sredstava u privatne džepove", rekao je Veselinović svojevremeno za Blic.

Najavio je i rešavanje zagađenja vode i vazduha i saobraćajnog kolapsa.

Veselinović pripada mlađoj generaciji građanskih aktivista.

Jedan je od osnivača građanske inicijative Ne da(vi)mo Beograd, koja je formirana 2015. godine.

Ovaj pokret, čiji je simbol žuta patka, organizovao je veći broj akcija i protesta. Najpre zbog nezakonitog rušenja objekata u Savamali, delu Beograda gde se gradi državni projekat Beograd na vodi. A više puta su protestovali i zbog zagađenja vazduha.

Vojislav Mihailović, koalicija NADA

Vojislav Mihailović je nosilac izborne liste u Beogradu koalicije NADA, koju čine desno orijentisana Demokratska stranka Srbije i Pokret obnove Kraljevine Srbije.

U politiku je ušao krajem 1994. kao član Srpskog pokreta obnove (SPO) na čijem čelu je Vuk Drašković. Ovu stranku je napustio 2005.

Bio je potpredsednik Skupštine Srbije, dugogodišnji poslanik i gradonačelnik Beograda.

Unuk je četničkog komandanta iz Drugog svetskog rata Dragoljuba Draže Mihailovića, osuđenog na smrt zbog ratnih zločina i kolaboracionizma. Vojislav Mihailović je 2006. godine podneo zahtev za rehabilitaciju Draže Mihailovića, a Viši sud u Beogradu je četničkog komandanta rehabilitovao 2015. godine.

Vojislav Mihailović je funkciju gradonačelnika Beograda obavljao nakon što je u septembru 1997. na inicijativu SPO sa mesta gradonačelnika smenjen Zoran Đinđić.

Na izborima za predsednika SR Jugoslavije 2000. godine bio je predsednički kandidat SPO-a. Na tim izborima je kandidat Demokratske opozicije Srbije Vojislav Koštunica pobedio tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića.

Nakon što je napustio SPO 2005. osnovao je Srpski demokratski pokret obnove. Bio je član Predsedništva Srpske narodne partije na čijem je čelu ministar Nenad Popović. Trenutno je u Pokretu obnove Kraljevine Srbije (POKS).