Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Stiže (li) metro u Beograd


"Imam 30 godina i više puta sam čuo obećanje da će krene gradnja metroa", kaže Beograđanin Nenad

„Imam 30 godina i više puta sam čuo obećanje da će da krene gradnja metroa, a sada bih zaista voleo da se posle ove posete (predsednika Francuske Emanuela) Makrona nešto konkretno i uradi po tom pitanju“, rekao nam je Nenad iz Beograda dok čeka autobus na jednom stajalištu u centru grada.

Potpisivanje izjave o namerama za izgradnju beogradskog metroa između vlada Francuske i Srbije i grada Beograda tokom ovonedeljne posete francuskog predsednika Srbiji, propraćena je naslovima „Stiže metro“ i novim obećanjima o gradnji podzemene železnice u Beogradu.

„Mislim da je Beograd jedini višemilionski grad koji nema metro“, kaže naš sagovornik Nenad koji deli uverenje većine građana Beograda da je za saobraćajne gužve i prepun gradski prevoz upravo metro jedino rešenje.

Obećanja o izgradnji metroa u prošlosti su išla dotle da su se, na primer, u februaru 2018. godine kandidati za odbornike za Skupštinu grada Beograda na listi Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića, pred tadašnje lokalne izbore provozali autobusom trasom prve metro linije. Uz uveravanja da će gradnja početi već 2020. godine, deljene su i karte za nepostojeći metro.

Mali: Nikada bliži realizaciji sna

„Nikada nismo bili bliži realizaciji našeg višedecenijskog sna“, saopštio je ministar finansija Srbije Siniša Mali, nakon što je 15. jula, tokom posete francuskog predsednika Emanuela Makrona Srbiji potpisana Izjava o nаmerаmа o projektu metroа između Vlada Srbije i Francuske i grаdа Beograda.

Ovim dokumentom, kako je saopštilo Ministarstvo finansija, potvrđuje se dа je „Francuska strateški partner za realizaciju projekta metroa“.

„Bez obzira kad, to je jedan veliki korak napred“, rekla nam je Beograđanka Vesna Stefanović, komentarišući vest da je sa Francuskom potpisana Izjava o nameri gradnje metroa.

Sporazum o strateškom partnerstvu i saradnji potpisan je sa Vladom Republike Francuske 2011. godine, a izjave o namerama o projektu beogradskog metroa odmah nakon toga, kao i 2014. godine, podsetilo je Ministarstvo finansija u saopštenju.

Njima se predviđa posebno finansiranje u vidu donacije Vlade Francuske i realizacija prethodnih studija izvodljivosti, koje je francusko inženjersko-projektantsko preduzeće dostavilo u maju ove godine. Prema ovoj studiji koju je pripremila kompanija „Ežis“ izgradnja prve linije metroa, prema prvim procenama, koštaće 1,8 milijarde evra, dok će druga linija iznositi 2,2 milijarde evra.

Međutim, Transparentnost Srbija, nevladina organizacija koja se bavi problemom korupcije, saopštila je da se iz dosadašnje priče o izgradnji beogradskog metroa može zaključiti da će u posao biti uključene firme iz Kine i Francuske, da još uvek nije poznat izvor finansiranja i da neće biti primenjene odredbe Zakona o javnim nabavkama i Zakona o javno-privatnom partnerstvu.

„Ono što je ovde slično sa drugim velikim infrastrukturnim projektima koji se u poslednje vreme rade po Srbiji jeste odsustvo bilo kakvog nadmetanja za dobijanje posla“, rekao nam je programski direktor Transparentnosti, Nemanja Nenadić. „Praktično se unapred saopštava informacija o tome ko će da posao radi“, upozorava Nenadić označivši to primerom loše prakse u kojoj se izbegava primena domaćih zakona, a za koju kaže da se može prepoznati i u nekim drugim slučajevima međudržavnih sporazuma.

Kuda će ići prva linija

Prva trasa metroa čiju izgradnju obećava aktuelna gradska vlast išla bi od prigradskog naselja Mirijevo do Makiškog polja, gde je gradnja stambenog naselja tek najavljena. Prema planu, ova linija bi trebalo da se ukršta sa još jednom – od Ustaničke ulice do Zemuna (koja bi se gradila nešto kasnije), kao i sa četiri linije BG voza.

Trasa se međutim razlikuje od onih koje su promovisale i obećavale prethodne beogradske vlasti, što je naišlo na kritike – kako opozicije za koju je metro tema koliko i za vlast – tako i stručne javnosti.

Osnovna kritika odnosi se na to što je centralna tačka ukrštanja metroa kod Beograda na vodi, projektu za koji se republička i gradska vlast značajno zalažu i od koga žele da naprave novi centar grada, kao i činjenica da se prva linija završava na mestu na kome je trenutno livada.

Arhitekta i konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija za RSE kaže da se metro – njegova gradnja i proširenje - planira na osnovu postojeće naseljenosti grada, odnosno da bi cilj trebalo da bude povezivanje dve tačke koje imaju dovoljno visoku gustinu naseljenosti.

Bušatlija: Imate metro koji ide sa Dunava na Savu i sa livade na livadu
Bušatlija: Imate metro koji ide sa Dunava na Savu i sa livade na livadu

„U ovom slučaju vi imate metro koji ide sa Dunava na Savu i sa livade na livadu i vi praktično nemate dovoljno potencijalnih putnika na toj liniji. Moram vas podsetiti da smo početkom sedamdesetih godina imali vrlo jasno definisan plan tri linije metroa koje bi se ukrštale u samom centru grada, dakle ispod Terazija. Sve su kretale iz već gotovih i to vrlo gustih naselja i završavale sa druge strane ispod vrlo gusto naseljenih naselja. To onda omogućuje da se te linije dalje proširuju“, rekao je Bušatlija.

Metro tema već šest decenija

Beogradski metro tema je već decenijama. Prema onome što su pisali mediji u Srbiji, prvi put se pominje još 1958. godine kada se nameravalo da prolazi ispod Kalemegdana, Terazija, Slavije i Čubure.

Sedamdesetih godina, plan se proširio na tunele ispod Vračara i Dedinja.

Osamdesetih je postojao plan da Sovjetski Savez metro napravi na račun duga prema SFRJ.

Devedesetih je pokrenut sistem Beovoza - železničkog povezivanja prigradskih beogradskih naselja, a 1995. je svečano otvorena podzemna stanica Vukov spomenik, koju je Saobraćajni institut CIP nazvao „prvim korakom u ostvarenju dugogodišnjeg beogradskog sna o brzom masovnom podzemnom šinskom prevozu“.

Ideju metroa obnovio je Zoran Đinđić dok je šest meseci bio gradonačelnik 1997. godine, a od dvehiljaditih se prešlo na planove o „lakom metrou" koji bi uključivao i nadzemni saobraćaj.

Gradnju metroa 2008. godine je najavljivao i tadašnji gradonačelnik Dragan Đilas, a kao prvu liniju Zemun – Novi Beograd – Bulevar kralja Aleksandra.

Godine 2014, posle susreta sa tadašnjim premijerom Francuske Manuelom Valsom, Aleksandar Vučić, tada predsednik Vlade, rekao je da „priča o metrou više ne sme da ostane samo priča“, a gradonačelnik Siniša Mali je kao moguću godinu početka radova pominjao 2016.

Ni jedan od planova do danas nije realizovan.

Stariji sugrađanin koji se predstavio kao profesor u penziji Dojćinović, na pitanje kada bi ispod Beograda mogao da krene metro, odgovara - „Neće skoro“.

Inače, prema podacima o javnim železnicama u svetu, metro u Londonu postoji od 1863. godine, u Budimpešti od 1896, u Parizu od 1900, u Berlinu od 1902, u Njujorku od 1904, u Moskvi od 1935, u Stokholmu od 1950, u Rimu od 1955, Lisabonu od 1959, u Pragu od 1974, u Beču od 1978, u Bukureštu od 1979, u Sofiji od 1998, u Atini od 2000. godine...

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao na odseku za novinarstvo Fakulteta za kulturu i medije u Beogradu. Radijskim i TV novinarstvom profesionalno se bavi od 2005. godine u RTV B92. U beogradski biro Radija Slobodna Evropa dolazi 2010. gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG