Dostupni linkovi

Srbija i dalje bez masovnog testiranja


Medicinsko osoblje na intenzivnoj nezi u klinici u Novom Sadu, april 2020.

Sa stopom od 1.413 testova na korona virus na milion stanovnika, Srbija zaostaje za zemljama u regionu. Primera radi, Slovenija ima više od 15.300 testiranih, a Hrvatska više od 3.300 testiranih na milion stanovnika, uz gotovo duplo manji broj obolelih, pokazuju podaci sajta Worldometer.

Zvaničnici u Srbiji na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem su, međutim, u više navrata najavljivali "masovno testiranje" koje još nije počelo, a na pitanja o broju testova na COVID-19, predsednik Srbije odgovarao je da ih "ima dovoljno i da ćemo još nabavljati".

Epidemiolog Predrag Đurić je u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) uporedio stopu testiranja u Srbiji sa zemljama koje do sada imaju približno isti broj registrovanih slučajeva bolesti COVID-19.

"Vidimo da je Srbija po broju utvrđenih slučajeva negde između Luksemburga, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Finske, a sve ove zemlje imaju manji broj umrlih i značajno veće stope testiranja. Luksemburg ima tridesetak puta više testiranja, Finska ima oko pet puta više testiranih. Možda to poređenje i nije od presudnog značaja, ali predstavlja neki pregled problema sa kojima se Srbija suočava", naglašava Đurić, koji u Ukrajini rukovodi projektom Evropske unije za reformu javnog zdravstva.

Kako izgleda proces testiranja?

Kada su se početkom marta kod Beograđanke Sofije Vukajlović pojavili temperatura, kašalj i malaksalost, posumnjala je da ima bolest koju izaziva novi korona virus, jer je bila u kontaktu sa osobama koje su boravile u inostranstvu. Posle, kako kaže, "višesatnog zvanja" call -centra Ministarstva zdravlja uspela je da stupi u kontakt sa epidemiološkinjom.

Nakon pet dana "telefonske terapije" sa epidemiološkinjom call-centra otišla je u Dom zdravlja na Voždovcu, kako navodi – "na svoju ruku", jer joj je rasla temperatura.

"Doktorka me je pregledala, pozvala epidemiologa i tad sam odbijena za testiranje. Rekli su mi da se vratim kući. Tokom noći se moje stanje naglo pogoršalo, vratila sam se u Dom zdravlja po savetu lekara. Epidemiolog je tada rekao da mi snime pluća. Kada je snimak pokazao da imam upalu, dobila sam uput za Infektivnu kliniku", kaže Vukajlović za RSE.

U ambulanti Infektivne klinike je 16. marta, kako naglašava, prošla standardnu proceduru prijema i pregleda pacijenata i analiza krvi pokazala je da ima virusnu upalu pluća.

"Tek onda sam testirana na COVID", kaže Vukajlović i objašnjava da je nakon toga smeštena u sobu u kojoj je više od 48 sati čekala rezultat.

"Nas šest žena je bilo u sobi. Bila sam iscrpljena jer je to za mene bio šesti dan pod temperaturom bez terapije. Kada su stigli rezultati testa 19. marta ujutru, ispostavilo se da su dve žene koje su bile sa mnom u sobi pozitivne, a da smo nas četiri negativne. Između naših kreveta razmak je bio manji od metar", naglašava naša sagovornica.

Nakon što je utvrđeno da je njen nalaz negativan, vraćena je kući.

"Moj proces lečenja se nastavio i situacija sa upalom pluća se pogoršala jer mi se upala pluća proširila i na drugo plućno krilo. Međutim, ja više nisam mogla da dođem ni do jednog pulmologa. Doktor opšte prakse je nastavio moje lečenje", rekla je Vukajlović.

Dodaje da je imala "neprijatnu situaciju" jer je u svom Domu zdravlja upućena na lečenje u "COVID ambulanti" – gde se leče osobe sa respiratornim infekcijama, ali i oni kod kojih se sumnja na prisustvo korona virusa.

"Ja sam se nekako jedva izborila da budem u onom delu Doma zdravlja gde primaju ljude koji nisu pozitivni na COVID, i koji nemaju sumnju na tu bolest, jer mislim da bi sa mojim stanjem pluća bilo potpuno pogubno po mene da odlazim na lečenje u tu ambulantu gde bih mogla da dobijem i COVID", zaključuje Vukajlović.

Vukajlović je jedna od testiranih u Srbiji čiji je nalaz pokazao da su COVID-negativni. Do 9. aprila u 15 časova u Srbiji je testirano ukupno 12.347 osoba, od kojih je 2.867 pozitivno na COVID-19.

Kada će početi masovno testiranje?

Na pitanje zašto se ne sprovodi masovno testiranje koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio još 23. marta, član Kriznog štaba za suzbijanje bolesti COVID-19 epidemiolog Predrag Kon odgovorio je na konferenciji za novinare 9. aprila da "nema kadra".

"Kada je u pitanju masovno testiranje, mi polako povećavamo brojke ali nemamo takvog kadra da odgovorimo takvom pritisku naglog povećanja pozitivnih slučajeva", rekao je Kon i dodao da je planirano "kako je i saopštavano", ali da je "neko mislio da može da testira tri puta više ljudi, nego što suštinski može".

Prema njegovim rečima, loša je bila priprema pred vanredno stanje, jer se pretpostavljalo da je moguće masovnije testiranje.

"Ako neko saopštava da može tri puta više (da testira), na to se računa, i kada konstatuje da ne može toliko, šta ćete onda", naveo je Kon.

Epidemiološkinja Darija Kisić Tepavčević dodala je da su sve osobe koje su imale indikacije testirane, a da se kasni jedino u analizi rezultata.

"Najveći broj rezultata stiže za 24 sata, postoje pojedinačni slučajevi kada to nije tako", navela je ona.

Kineska donacija laboratorija

Dan ranije, 8. aprila, Srbija je sa kineskim kompanijama potpisala ugovor o donaciji za izgradnju dve laboratorije za testiranje na korona virus – jedne u Beogradu, a druge u Nišu.

Kako je saopšteno iz Vlade Srbije, te dve laboratorije će moći da obrade 3.000 testova dnevno "što je trostruko više od trenutnih mogućnosti testiranja na korona virus u Srbiji".

Radovi na laboratoriji u sklopu Kliničkog centra Srbije u Beogradu počeli su 25. marta, i kako je saopštilo Ministarstvo zdravlja 9. aprila, "završeni su u rekordnom roku", a očekuje se da neophodna medicinska oprema i aparati za vikend pristignu iz Kine, pa će "laboratorija odmah potom početi sa radom".

Dodaje se da će kapacitet laboratorije u Beogradu biti 2.000 obrađenih uzoraka dnevno, kao i da će u njoj raditi 40 zdravstvenih radnika u tri smene.

Laboratorija u Nišu, kako je saopšteno prilikom potpisivanja ugovora o donaciji, treba da se "gradi od nule", za šta će biti potrebno mesec i po dana. Njen kapacitet biće oko 1.000 obrađenih uzoraka dnevno.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, koji je u ime Vlade Srbije potpisao sa kineskim kompanijama ugovor o donaciji laboratorija u Nišu i Beogradu, ukazao je da se „prethodnih dana uspevalo da stalno povećavamo broj testiranih i kapacitete laboratorija“.

"Ali postoje granice preko kojih ni ljudi, ni mašine više ne mogu", rekao je Nedimović i najavio isporuku robota za laboratorije "u naredna dva ili tri dana, kako bi se smanjio rizik prilikom obrade testova".

Na značaj testiranja ukazivali su i zvaničnici Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u svojim obraćanjima javnosti. Generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus je još 16. marta napomenuo da je "prioritet testiranje ljudi koji su možda zaraženi".

"Imamo jednostavnu poruku za sve zemlje - testirajte, testirajte, testirajte", rekao je Gebrejesus.

Kina i Rusija ciljano do globalne publike kroz COVID-19 propagandu
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:04:22 0:00

Koliko Srbija dnevno testira?

Srbija je do 27. marta imala mogućnost da na COVID-19 dnevno testira 350 uzoraka u jednoj laboratoriji, na Institutu "Torlak", navodi se u izveštaju na sajtu Kancelarije za Evropu Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

U toj laboratoriji je, kako su i epidemiolozi iz Kriznog štaba naglašavali u više navrata, "dolazilo do zagušenja".

Komentarišući izveštaj SZO, epidemiolog Predrag Đurić smatra da je izveštaj "verovatno pokazao kapacitete sa kojima je Srbija sačekala pandemiju".

"Nema dileme da je stopa testiranja i broj testiranja u Srbiji daleko niži nego što je to u drugim zemljama, ali kada pogledamo koji verovatno razlozi stoje iza toga, možemo to i da razumemo", kaže Đurić.

Kasnije je određeno pet laboratorija koje su povećale kapacitet testiranja do 2.500 testova dnevno, navodi se u izveštaju SZO.

U prvom krugu "proširenja", testiranja se rade u laboratorijama koje imaju veće kapacitete – u Nacionalnoj laboratoriji Srbije za bezbednost hrane u Batajnici i Veterinarskim institutima u Kraljevu, Novom Sadu i Nišu, uz mogućnost da se po potrebi angažuju i Instituti za javno zdravlje.

Gradonačelnik Beograda Zoran Radoičić izjavio je 9. aprila da je i Zavod za biocide i medicinsku ekologiju u Beogradu dva dana ranije počeo da uzima uzorke testova na COVID-19, da je do sada testirano 86 uzoraka, kao i da Zavod dnevno može da analizira i po 120 uzoraka.

Za sada nije planirano uključivanje privatnih laboratorija.

Koliko Srbija ima testova?

Ministarstvo zdravlja Srbije do objave teksta nije odgovorilo na pitanja RSE koliko je testova na COVID-19 Srbija do sada kupila, koliko je donirano i kojom količinom testova sada raspolažu zdravstvene institucije.

Podaci o ukupnom broju kupljenih i doniranih testova do sada nisu saopšteni, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 14. marta izjavio da Srbija "ima dovoljno" testova za utvrđivanje prisustva korona virusa kod pacijenata, kao i da ih "nabavlja sve više".

Nešto više od nedelju dana kasnije, 23. marta, kada je najavljen početak masovnog testiranja "u narednih 48 sati", Vučić je rekao da Srbija "ima dovoljno testova za prvih par dana, a da će u međuvremenu dobiti još".

Međutim, početkom aprila, jedan od članova Kriznog štaba Vlade Srbije za suzbijanje bolesti COVID-19, pulmolog Branislav Nestorović, izjavio je da je "Srbija do skoro relativno malo testirala", kao i da "nisu imali testove".

"Mi smo imali relativno malo testova na početku, moram da kažem. Niko nije imao testove na početku. I testovi su na početku samom bili dosta nepouzdani", rekao je, između ostalog, Nestorović u gostovanju na jednoj beogradskoj televiziji 3. aprila.

Šef tima kineskih stručnjaka koji su u Srbiju stigli 21. marta, avionom kojim je iz Pekinga transportovana prva tura medicinske pomoći za Srbiju, Peng Džićijang izjavio je 4.aprila da je "u Srbiji sada situacija sa testiranjima znatno bolja", ali da se još ne dostiže "potrebni nivo".

"Trenutno, oprema za testiranje koju je Kina poklonila Srbiji iz različitih razloga neće stići u tako brzom roku kao što se nadamo, kao što bi bilo potrebno. Iz tog razloga, ne možemo sprovesti obimno testiranje, masovno testiranje u onom obimu kao što je to bilo zamišljeno. Srbija sa svojim institucijama koje mogu da vrše testiranja treba da iskoristi sve kapacitete koji sada postoje kako bi se postigao veći obim testiranja i kako bi se blagovremeno otkrilo prisustvo virusa korona kod ljudi", rekao je Džićijang.

Čini mi se da se poslednjih dana promoviše taj stav da građani ne treba puno ni da se pitaju, da treba da slušaju: Predrag Đurić
Čini mi se da se poslednjih dana promoviše taj stav da građani ne treba puno ni da se pitaju, da treba da slušaju: Predrag Đurić

Epidemiolog Predrag Đurić napominje da nedostupni podaci o količini opreme koja je nabavljena i kako je ona nabavljena, mogu da utiču na "sniženo poverenje građana prema merama koje se sprovode".

"Bojim se da zbog raznih opravdanih i neopravdanih razloga građani nemaju dostupne sve one informacije koje su im potrebne da bi razumeli situaciju u kojoj se nalazi Srbija i odgovore na epidemiju u Srbiji. Čini mi se da se poslednjih dana promoviše taj stav da građani ne treba puno ni da se pitaju, da treba da slušaju i da postupaju po predlozima stručnjaka, i da će onda efekat željenih mera biti dostignut", rekao je Đurić.

Kupovina testova iz Kine, donacije drugih zemalja

Koliko je testova Srbija do sada kupila iz Kine, a koliko je donacija, nije poznato. Ipak, novu kupovinu iz Kine, koja uključuje 90.000 standardnih testova za COVID-19 iz Kine objavila je predsednica Vlade Ana Brnabić 8. aprila. Kako je navela, 60.000 testova biće dostavljeno Kliničkom centru Srbije u Beogradu, dok će 30.000 biti raspoređeno u Niš.

"Pored toga, imamo dodatne količine testova, tako da ćemo ići u još masovnije testiranje jer ulazimo, nadam se, u nešto što bi izgledalo kao završnica borbe protiv korona virusa", rekla je Brnabić.

Epidemiolog Đurić napominje da su "zdravstveni kapaciteti, koji su postojali u Srbiji, u prethodnih 20 ili 30 godina bili urušavani", te da je to nasleđen problem, kao i da je to jedan od razloga što je "Srbija dočekala epidemiju bez sopstvenih sredstava".

Kako naglašava, Srbija nije jedina država sa tim problemom i deli sudbinu mnogih, ali napominje da u situaciji kada je u zavisnom položaju "u odnosu na one koji imaju resurse", uslove diktiraju upravo – oni sa resursima.

"Mi vidimo da Srbija ne samo što kupuje opremu i testove iz Kine, nego ona primenjuje i kineski model odgovora na epidemiju. I po tome je verovatno jedinstvena u Evropi. Postoje i druge zemlje gde su prisutni kineski stručnjaci i njihov uticaj, ali on nije nigde tako izražen kao što je to u Srbiji. Voleo bih da građani imaju priliku da znaju da li je odluka da se u epidemiji oslanjamo na Kinu bila motivisana i inicirana od stručnjaka ili je to bila politička odluka", napominje Đurić.

"Mislim da bi bilo značajno čuti zašto se u odgovoru na epidemiju ne primenjuju oni principi koji postoje u većini evropskih zemalja", naglašava naš sagovornik.

Turska je 8. aprila donirala medicinsku opremu Srbiji, a kako je saopštilo Ministarstvo odbrane, u paketu pomoći nalazi se i 1.500 testova na COVID-19.

Pomoć Srbiji najavile su i Sjedinjene Američke Države (SAD), a ambasador SAD u Beogradu Entoni Godfri je u razgovoru sa ministrom spoljnih poslova Srbije Ivicom Dačićem 8. aprila istakao je da će u narednim danima Srbiji stići donacija od 6.000 kompleta za testiranje na korona virus.

Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?

Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.

U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.

Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.

XS
SM
MD
LG