Dostupni linkovi

Dr Trampuz za RSE: Normalizacija života tek sa vakcinom sledeće godine


Dr Andrej Trampuz, direktor laboratorije za istraživanje infektivnih bolesti na „Charité – Universitätsmedizin“ u Berlinu

Vakcina je jedino rešenje protiv pandemije korona virusa. Dok ne bude vakcine život neće biti normalan, kaže za RSE profesor dr Andrej Trampuz, direktor laboratorije za istraživanje infektivnih bolesti na "Charité – Universitätsmedizin" u Berlinu, jednoj od najvećih univerzitetskih bolnica u Evropi.

On upozorava da ako bi se posle vrhunca pandemije otvorio prostor za normalan život, kao što je bio i ranije, onda bi ona opet buknula, jer je sada inficirano manje od jednog procenta svetskog stanovništva, što znači da ne postoji kolektivni imunitet.

"Moći će da se ide na posao ili okuplja u manjim grupama, ali većih događaja ove godine neće biti. I ovi manji skupovi će verovatno biti ili sa maskama ili sa distancom. Do kraja ove godine moraćemo biti vrlo oprezni i to neće biti normalan život", smatra doktor Trampuz. ​

Trampuz: Vakcina je jedino rešenje protiv pandemije korona virusa
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:27:46 0:00
Direktan link


Prema njegovim rečima, u ovoj pandemiji su naučene lekcije, pa će se svet bolje pripremiti za sledeću "koja će sigurno doći".

Povodom raznih teorija zavere, dr Trampuz ističe da nijedan čovek nije toliko inteligentan da napravi takav virus.

"Samo je priroda toliko inteligentna da može da ga stvori".

Još nismo na vrhuncu pandemije

RSE: Da li smo blizu vrhunca pandemije korona virusa? Kada se dostigne koliko će dugo onda opadati, odnosno kada će nestati?

Trampuz: Još nismo na vrhuncu pandemije u evropskim državama, osim Italije. Ona je izgleda stigla do vrha i onda treba još dva tri tjedna da se polako može razmišljati o početku normalnog života. Sve druge države osim Norveške imaju verovatno još dva tjedna da dođu vrhunca, do nivoa na kojem je sada Italija.

To znači da će biti još gore, pa su zbog toga neophodne još intenzivnije mere kao bi se smanjio prenos virusa u populaciji. Vidimo nove infekcije svaki dan, tako će dva tjedna kasnije biti više pacijenata u bolnicama i deset odsto njih trebaju intenzivnu terapiju. To znači da će biti vrlo napeto još sigurno mesec dana.

Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?

Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.

U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.

Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.

RSE: I biće, nažalost, i dosta žrtava.

Trampuz: Da. Zbog toga je vrlo važno da sprečimo svaku novu infekciju. Jer 5 odsto ljudi ima težak oblik COVID-19 i od toga polovina koja dođe na intenzivni odjel zbog toga i umre. Znači, ne radi se samo o tome da moramo sprečiti kolaps zdravstvenog sistema, već je svaka nova infekcija previše.

Zbog toga je vrlo bitno da se ljudima kaže da trebaju dosledno sprečiti svaku novu infekciju distanciranjem, najmanje dva metra, i dodatno sa nošenjem maske koja će onemogućiti da se virus širi sa jedne osobe na drugu.

Zašto je smrtnost u Nemačkoj najniža?

RSE: Najniža je stopa smrtnosti u Nemačkoj, negde ispod dva odsto, za razliku od relativno visoke u Italiji i Španiji. U Italiji je više od deset procenata. U čemu je tajna? Da li u masovnom testiranju u Nemačkoj ili ranim merama zdravstvene zaštite? Zašto je tako velika razlika u smrtnosti?

Trampuz: Smrtnost u Nemačkoj od ove infekcije je negde oko 2 odsto, jer je zdravstveni sistem kvalitetan i ima sve kapacitete. To se ne ogleda samo u broju kreveta u bolnici nego još više koliko ima osposobljenog medicinskog osoblja. Ako to fali, onda ljudi dođu prekasno do intenzivnog odjela i dramatično se povećava smrtnost.

Pandemija Covid-19, iz minuta u minut


U Italiji je preko 10 odsto a može biti i više u državama koje nemaju dobar zdravstveni sistem. Kod ove infekcije vidimo da može vrlo brzo da se pogorša stanje od neke normalne gripe i slične infekcije, pogotovo kod starijih pacijenata.

Zbog toga za par sati treba da se reagira. Prvo da se daje kisik i kasnije, ako to nije dovoljno, taj pacijent stavi na intenzivni odjel gde treba onda da se ventiliraju. To znači da dobiju kisik ili neinvazivno ili se intubiraju i onda radi mehanička ventilacija.

Mnogo više inficiranih nego što se zna

RSE: Da li je jedno od objašnjenja za relativno nisku stopu smrtnosti, u Nemačkoj u odnosu na ostale zemlje, i to što je ona istestirala sve ljude koji su u ovom trenutku pozitivni, znači 100 i nešto hiljada, dok ove cifre koje imamo kada je reč o Italiji, nekih 140 hiljada, nisu realne. Da je, zapravo, najmanje nekoliko puta više zaraženih ali da, jednostavno, u tim zemljama ne stižu da ih testiraju.

Trampuz: To je tačno. Što više se testira sve više se otkriva koje su osobe inficirane. Ali i u Nemačkoj imamo verovatno tri do deset puta više ljudi koji su inficirani a nisu testirani. Tako da najviše prenosa virusa dođe od asimptomatskih ljudi, znači onih koji nemaju simptome ili ih imaju samo malo, pa ni ne znaju da su inficirani.

U 80 odsto slučajeva ova infekcija je kao normalna prehlada samo sa malo kašlja i temperature i ti ljudi i ne znaju da su inficirani. Tako da u drugim državama u kojima nedostaju kapaciteti za testiranje, verovatno da ima još više neidentificiranih ljudi koji prenose virus dalje, uključujući i u domove za starije ljude gde može vrlo brzo da se proširi. I vidimo da imamo odjedanput više umrlih ljudi prije nego što dijagnosticiramo infekciju.

Znate, vrlo je važno da ljudi koji rade u medicinskim ustanovama i u domovima za stare ljude nose maske. Jer na taj način iako smo inficirani ne prenosimo virus na druge ljude. I to smo verovatno u Evropi prekasno uveli. Da smo mesec ranije kazali da svi nose maske, onda bi verovatno sprečili ovu pandemiju u Evropi.

Fudbalska utakmica žarište virusa u Italiji

RSE: Zašto je mnogo umrlih i u manjim državama poput Holandije, Belgije, Švajcarske? U Holandiji, Belgiji je umrlo više od dve hiljade ljudi kao i u Nemačkoj, s tim što su one nekoliko puta manje zemlje od Nemačke.

Trampuz: Ovaj virus se ne širi odjedanput na celu zemlju nego ima žarišta. Do infekcije dolazi tamo gde se odjedanput više ljudi skupi. Ako ima više ovih žarišta onda se zaraza vrlo brzo raširi.

Tako je bilo, na primer, u Italiji gde se na nogometnoj utakmici okupilo 45 hiljada ljudi kada je već virus bio tamo. I u tom jednom danu na tribinama na tom stadionu inficiralo se tisuće i tisuće ljudi. Odjedanput su svi ti ljudi došli u bolnice jedan do dva tjedna kasnije, koje nisu mogle da ih sve prime i medicinski dobro opskrbe.

Bilo je puno drugih država koje su presporo reagirale na ova žarišta, pa sada imaju dosta inficiranih. U Nemačkoj nije bilo toliko većih manifestacija, tako da nemamo tako velikih žarišta. Doduše, bio je ovaj karneval gde se isto više ljudi okupilo.

RSE: Gde je bio karneval?

Trampuz: U Kelnu.

Azijske zemlje imaju iskustvo sa SARS-om

RSE: S druge strane, u Japanu i drugim azijskim državama je situacija mnogo bolja, što pokazuju brojke, nego u Evropi i SAD, iako je žarište bilo najpre u Kini i odatle je, zapravo, krenula ova pandemija.

Putnici čekaju na željezničkoj stanici Vuhang nakon ograničenja putovanja da napuste Vuhan, glavni grad provincije Hubei, 8. april 2020.
Putnici čekaju na željezničkoj stanici Vuhang nakon ograničenja putovanja da napuste Vuhan, glavni grad provincije Hubei, 8. april 2020.

Trampuz: Postoje četiri države koje su uspjele da vrlo efikasno prekinu prenos virusa. To su Južna Koreja, Singapur, Japan i Honkong. Sve one imaju puno iskustva sa epidemijom SARS-a pre 13 godina i ljudi znaju da je važno da se štite sa maskama, tako da je sasvim normalno da ih svi nose u javnim područjima.

Na taj način se može efikasno sprečiti prenos virusa sa jedne osobe na drugu. Zato imaju mnogo manje inficiranih.

Biznis lobiji sprečili blagovremenu reakciju

RSE: Kako komentarišete ocene da nadležne službe nisu blagovremeno reagovale? Zašto su toliko zakazale u SAD i Evropi? Doduše, mnogi smatraju da je i Kina podbacila, da nije na vreme reagovala i informisala ceo svet.

Trampuz: U Kini je prvi slučaj pneumonije virusa COVID-19 bio opažen već 31. decembra, ali su reagirali tek 24. januara. Znači, oni su izgubili više od tri tjedna i u to vreme se virus raširio. A onda su u Evropi, i sada u SAD, sve države reagovale prekasno.

I Njemačka nije reagirala odmah tako da smo izgubili možda dva ili tri tjedna koje smo imali ispred Italije. Zašto je tako? Zbog toga što su gospodarski, biznis lobiji uticali na politiku da im omogući da dalje rade, inače ako se napravi ovaj lockdown onda dođe do recesije i to su hteli sprečiti.

Bićemo spremniji za sledeću pandemiju, koja će sigurno doći

RSE: Takođe, da li su od ranije zapostavljene neophodne mere predostrožnosti. Na primer, skladištenje neophodnog materijala, zatim obezbeđivanje nužnog broja zdravstvenih radnika. Pominje se i problem smanjenja finansijske podrške fundamentalnim istraživanjima u ovoj oblasti.

Svetska banka je upozoravala još 2013. na opasnost od pandemije. Bil Gejts pre nekoliko godina. Nekako je fokus na ovim praktičnim, da kažem komercijalnim istraživanjima koje donose pare. Da li bi ta fundamentalna istraživanja mogla da predvide ovakav tok i da se onda deluje brže i izbegne ovakva pandemija?

TV Liberty: Pandemija
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:30:00 0:00

Trampuz: Svakih četiri do sedam godina dolazi, po statističkim računima, do pandemije. To smo i videli u prošlim godinama: na primer, SARS i MERS. Ali niko nije predvideo da će se pojaviti tako lako prenosiv virus da jedan čovek inficira više od dvoje, troje, četvoro osoba.

Sada je u ovoj pandemiji čak i do devet ljudi bilo inficirano od jedne osobe. Tako da se vrlo brzo raširio i to nismo očekivali. Tu je iznenadio nas sve. No, sigurno ćemo posle ove pandemije biti spremniji za sledeću koja će sigurno doći. Vrlo je važno i da ima liječnika i medicinskog osoblja, da se tu ne štedi.

Važnost maski i ciljanih mera

RSE: Koliko će sve ovo trajati? Rekli ste da se Italija već verovatno približava vrhuncu, a ostale zemlje za dve, tri sedmice, možda mesec dana. Onda se očekuje neki pad. Čemu se možemo nadati na leto? Hoćemo li, na primer, moći na letovanje, da putujemo? Hoće li se virus vratiti na jesen i zimu sve dok se ne pronađe vakcina?

Maske za sve - Obavezne u sve više država
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:25 0:00

Trampuz: Jedino rešenje je vakcina. Dok ne bude vakcine život neće biti normalan. Ali, ako ne bude više toliko novih infekcija u populaciji, onnda umesto konkretnog lockdowna, možemo ciljano da sprečimo prenošenje virusa.

To se može postići ako budemo imali brze testove koji mogu u jednom minutu posle brisa ždrela da pokažu da li je neka osoba pozitivna. Onda se može napraviti mikroizolacija, tako da se sve osobe koje su bile u blizini odmah stave u karantin.

Druga mera su maske, ako ih svi nosimo onda se virus ne prenosi.

Treće, tu su razne nove digitalne metode koje mogu da pomognu u identifikaciji gde se virus širi.

Moramo da preživimo do kraja godine

RSE: Šta to praktično znači prevedeno na jezik običnih ljudi? Da li će virus sada opasti? Da li će se tokom leta na neki način, ne povući, ali dosta smanjiti intenzitet? Hoće li se ponovo vratiti na jesen ili zimu?

Trampuz: Taj virus vjerojatno nije sezonski. Znači, on može pošto je toliko zarazan da se lako širi, čak i leti, ako ne se ne bi pridržavali zaštitnih mera.

Dakle, moramo držati distancu od dva metra da se spreči prenos, jer se ovaj virus ne širi preko dva metra. Kad nema više novih infekcija onda se smanjuje od daljnjeg širenja. Znači, moramo smanjiti rizik od prenošenja i da manje virusa cirkulira među ljudima.

Kad to bude na nekom niskom nivou, onda ljudi koji nisu rizični mogu polako da normalizuju život. Ali, do kraja ove godine moraćemo biti vrlo oprezni i to neće biti normalan život.

Ostaćemo na distanci, a ako vidimo da se više ljudi inficira onda treba usporiti virus sa dodatnim merama. Tako moramo da preživimo do kraja ove godine. Kad dođemo do vakcine, onda ćemo vakcinisati sve ljudi i problem će biti riješen.

Bez sportskih i muzičkih događaja

RSE: Nakon vrhunca pandemije, koji se očekuje za dve, tri, četiri nedelje, da li to znači da je time najgore prošlo, a onda da se posle kontrolisano pratiti. Ili može opet doći do masovne zaraze i smrti, kao ovih nedelja u Evropi i SAD?

Trampuz: Ako bi posle vrhunca pandemije, otvorili prostor za normalan život kao što je bio i ranije, onda bi ona opet buknula, jer je sada inficirano manje od jednog procenta svetskog stanovništva. Znači, nemamo imunitet u populaciji.

No, nećemo ukinuti sve zaštitne mere, već ćemo kada pandemija dostigne vrhunac, sačekati da se dalje smanji širenje virusa. Nakon toga ćemo kontrolirano dozvoliti manjem delu ljudi da ide normalno na posao. Sigurno neće biti nikakvih većih događaja jer tamo virus može brzo da se proširi, kao što je počelo u Evropi.

RSE: Znači, neće biti sportskih nadmetanja, muzičkih koncerata. Naprosto, odlazak na posao i, otprilike, to je to.

Trampuz. Da, to je to. Odmah može da se ide na posao ili okuplja u manjim grupama, ali većih događaja ove godine neće biti. I ovi manji skupovi će verovatno biti ili sa maskama ili sa distancom.

70-80 odsto inficiranih ukoliko se ukinu mere

RSE: Da li su ljudi, koji su već bili inficirani i preležali su ovu bolest, stekli imunitet i na koliko dugo? Šta mislite o teoriji takozvanog imunitetu krda (herd)? Da li bi to onda pomoglo da se virus uspori, jer je očito mnogo više zaraženih od registrovanih oko 1.5 miliona ljudi.

Trampuz: Oni koji su preboleli infekciju oni su imuni, verovatno za više godina. Tako da oni ne mogu da se inficiraju još jedan put i ne mogu da prenose virus na druge.

Ali, imaćemo samo manji deo ljudi, sigurno manje od deset odsto posle vrhunca pandemije, koji će ovim prirodnim putem biti imunizirani. Tako da neće još biti herd immunity. Dovoljni broj inficiranih moguć je samo ako ne bi preduzeli bilo kakve mere. Tada bi se za par meseci zarazilo 70 ili 80 odsto stanovništva.

Vakcina za 12 meseci

RSE: Pominjete vakcinu do kraja godine. Mnogi smatraju da je za njeno otkriće i masovnu proizvodnju potrebno između 12 i 18 meseci. Neki stručnjaci su malo rezervisani da je to moguće u tako kratkom vremenskom roku. Doduše, tehnologije su napredovale ali se često pominje da je za pronalaženje vakcine protiv tuberkuloze, ako se ne varam, bilo potrebno 14 godina.

Da li su lekovi za COVID-19 na vidiku?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:21 0:00

Trampuz: Realno je da se za 12 meseci napravi vakcina jer smo radili puno istraživanja 2003. godine za SARS. To je sličan korona virus tako da je mnogo toga pripremljeno. Sa ovim novim virusom kojeg imamo identificiranog već od januara, moramo još samo pripremiti i testirati sigurnost i efikasnost. Dve vakcine su već su na putu do kliničke pretrage.

RSE: Znači, sa proizvodnjom negde na proleće?

Trampuz: Da. Postoje samo dve ili tri veće kompanije koje je mogu napraviti, ali to će biti prioritet broj jedan jer svaki dan u kome nemamo normalan život je totalno problematičan - i u socijalnom smislu, a i trpi ekonomija. Tako da sve što se sada ulaže u vakcinu, to će biti jedna od najboljih investicija.

Balkan još nije izbegao najgore

RSE: Govorili smo o stanju u Zapadnoj Evropi, SAD, u Aziji. Zemlje Zapadnog Balkana i bivšeg socijalističkog bloka, barem po brojkama, mnogo bolje prolaze. Kako to objašnjavate? Neki smatraju da je to i posledica očuvanja ostataka nekadašnjeg socijalističkog sistema sa konceptom javnog zdravstva.

Trampuz: Tačno je da su te cifre niske, ali ne verujem da će tako ostati. Nijedna država do sada nije bila bez eksponentnog rasta infekcija tako da će biti to sigurno i u državama nekadašnje Jugoslavije. I drugi razlog je da se možda ne testira mnogo ljudi.

RSE: Ali, takođe u Češkoj Republici, koja ima dosta razvijene mehanizme zaštite, zaraženo je nešto više od pet hiljada ljudi i preminulo nepunih 100. Istovremeno, urađeno je oko 100 hiljada testova kao deo strategije "pametnog karantina". Dakle, ona je relativno dobar primer iako je u susednim zemljama, kao što su Austrija i Nemačka, situacija nešto teža.

Trampuz: Mnogo teže je kontrolisati ovaj virus u većim državama. Vidimo da imaju veće probleme Italija, Francuska, Španija ili SAD. Lakše ga obuzdavaju manje države koje mogu da zatvore granice.

Na leto samo okupljanja u manjim grupama

RSE: Ako možemo da sumiramo. Dakle, pandemija će dostići vrhunac otprilike do kraja aprila. Onda će krenuti njen postepeni pad. Kako će tada izgledati naš život? Rekli ste da neće biti velikih sportskih, muzičkih i drugih događaja.

To znači da ćemo ići na posao, moći ćemo da se prošetamo, ali ne i da putujemo, je li tako? Eventualno ćemo moći da sedimo u kafanama ali za svaki drugi sto ili tako nekako.

Trampuz: Da, to je tačno. Verovatno će se prvo otvoriti manja poduzeća gde nema puno ljudi da dođe u kontakt. Drugo, sve više će se raditi od kuće, digitalno. Naravno, ljudi čekaju na trenutak kada će opet moći da se druže. To će biti verovatno moguće kada obezbedimo brze testove.

Znači, ako su svi negativni na testiranju, onda mogu da se skupljaju, sede zajedno, ali držeći što je više moguće razmak. Veći problem će biti kod starih ljudi koji su ranjivi, jer je kod njih infekcija u 15 do 20 odsto slučajeva smrtonosna.

Egoistično zatvaranje granica

RSE: Da li će ostati zatvorene graniče, uključujući i između članica Evropske unije? Da li biste kao infektolog u nekom trenutku predložili njihovo otvaranje, ako biste konstatovali da je stvar pod kontrolom, ili smatrate da taj režim treba zadržati faktički sve dok se ne pronađe vakcína?

Trampuz: Zatvaranje granica je bilo vrlo egoistično. Svaka država je počela da radi za sebe. Epicentar zaraze je bio u Italiji i svako je samo gledao da se ona ne prenese na njega.

To nije bio dobar ni solidaran akt, kao ni rešenje dugoročno gledano. Sad je bitnije da se vidi gde se još virus širi i da se tamo obuzda. Nije važno da granice ostanu zatvorene. Tako da se nadam da će se otvoriti ali verovatno neće biti slobodnog kretanja, već će trebati da se pokaže test da ste negativni na virus. Sa negativnim testom može se onda slobodno kretati.

Čovek nije inteligentan da napravi takav virus

RSE: Sada se šire razne teorije zavere. Prema jednoj, Kina je napravila virus da bi nanela štetu SAD. S druge strane, da su SAD te koje su htele da naude Kini kako bi sprečile njen rast. Treći smatraju da je nešto rađeno u laboratoriji pa je virus tako utekao. Šta vi kažete na to?

Trampuz: Nijedan čovjek nije toliko inteligentan da napravi takav virus. Samo je priroda toliko inteligentna da može da ga stvori. Bilo je mnogo slučajeva i kombinacija potrebnih da se izabere virus koji je tako opasan, a istovremeno se brzo širi na druge ljude.

Statistički gledano svakih tri do sedam godina sa mutacijama i mešanjem virusa između životinja i čoveka dolazi do njegovog stvaranja, tako da je nemoguće da ga je neko napravio u nekom laboratoriju, već je nastao u prirodi.

RSE: Koje su lekcije za budućnost, za neke nove pandemije? Da li je ovo što se dešava sada sa korona virusom samo nagoveštaj, neki smatraju još goreg, nekih sojeva ptičijeg gripa koji mogu ubiti milione ljudi? Drugo, koliko će čovečanstvo biti u stanju, bez obzira na razvoj tehnologija, da se s time suoči?

Trampuz: Ako se gleda pesimistično može da se pojavi još gori virus koji nema samo jedan ili dva odsto smrtnosti, nego može dostići i 20 ili 30 procenata. To bi stvarno bila katastrofa.

Ali, možda je dobro da smo imali ovu pandemiju iz koje smo puno naučili kako da se bolje spremimo. Kao najvažnija mera je da se u Kini napravi kontrola i odmah zaustavi kada se neobična infekcija kada se pojavi, i tako spreči njeno širenje na drugi deo sveta. Verovatno će se zaustaviti i kontakt ljudi u Aziji sa životinjama i tako smanjiti mogućnost da mutacijom nastane neki novi virus. Tako ćemo verovatno naći neki način da se to spreči.

Međutim, sigurno će naš život biti promijenjen u tom smislu da ćemo imati veći razmak između ljudi i više upotrebljavati maske pogotovo ako imamo simptome prehlade.

Wuhan: Ukinut karantin nakon 76 dana
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:40 0:00

Važnost investicija u zdravstvo

RSE: Kada ste pomenuli Kinu, čitao sam da je i nakon SARS-a obnovljeno to tržište za trgovinu divljim životinjama, da se to i sada čini, jer su komercijalni interesi raznih lobija uvek jači od interesa javnog zdravstva. Tako da se uvek postavlja pitanje da li će se izvući pouka.

Trampuz: Jedna stvar koju smo naučili iz pandemije, to ste sami kazali, jeste da se medicinsko osoblje bolje organizira, da se više investira. Iako medicinski sistem nije profitni, namenjen je dobrobiti ljudi. Zato je bitno da se poboljšava.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG