Dostupni linkovi

U Srebrenicu se ne poziva, mesto genocida zove


Filip David: Nema iskrenog suočavanja sa bliskim događajima

Da li će neko od zvaničnika Srbije prisustvovati obeležavanju godišnjice genocida u Srebrenici 11. jula – još nije poznato. Umesto toga iz godine u godinu se u Beogradu uoči 11. jula sećanje na žrtve Srebrenice pretvara u neukusno nagađanje ko će i da li će neko otići ili ko jeste a ko nije pozvan da u Potočarima oda počast ubijenima.

Za sada su svoje prisustvo na komemoraciji 11. jula najavili opozicioni lideri Saša Janković i Čedomir Jovanović. Zvaničnici su još bez stava.

"Većina ovih ljudi koji su sada na vlasti bili su ili na vlasti ili bliski vlasti u trenutku kada se dogodio genocid u Srebrenici. Tu nema nekog iskrenog suočavanja sa događajima iz naše bliske prošlosti i mi vidimo da se manje-više te 90-te godine ovde vraćaju, ali ne zato da bi se preispitivala savest onih koji su doprineli da se događaju te užasne stvari koje su se događale, nego se to koristi za političke kalkulacije", ocenjuje pisac Filip David.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u ponedeljak, nakon susreta sa predsednikom Kosova Hašimom Tačijem i visokom predstavnicom Evropske unije Federikom Mogerini, da ne zna da li će ići na komemoraciju žrtvama u Srebrenici, ali da će svakako tog dana iskazati svoj pijetitet.

"Da vidimo šta je bolje i za same domaćine i koga oni pozivaju, da ništa ne govorim po tom pitanju, oni imaju neke svoje uslove i zahteve. Mislim da je najvažnije da mi sačuvamo naše dobre odnose, a naravno da ću i tog dana iskazati svoj pijetet prema žrtvama na bilo koji način", rekao je Vučić.

S druge strane, opozicioni lider Saša Janković, koji je na aprilskim predsedničkim izborima bio jedan od protivkandidata Vučiću, odlazi ove godine put Potočara.

"Ovo je prvi put da sam pozvan i prvi put ću i otići", kaže Janković.

Predsednik Organizacionog odbora za obeležavanje 22. godine od genocida u Srebrenici Ćamil Duraković kaže za Radio Slobodna Evropa da nema nikakvih preduslova za dolazak u Potočare.

"Mi imamo stav koji je logika za svakog normalnog čovjeka a to je da onaj ko negira zašto bi dolazio na nešto što negira", navodi Duraković objašnjavajući da svako ko negira presudama Međunarodnog suda utvđen genocid nije poželjan u Potočarima.

"Sve ambasade u Bosni i Hercegovini su preko Ministarstva spoljnih poslova dobile samo obavještenje šta se dešava 11. jula u Potočarima. One to dalje prosljeđuju svojim zemljama. Mi imamo dženazu, odnosno sahranu, i mi nikoga i ne pozivamo na tu dženazu i sahranu. Ukoliko neko želi da dođe, država sa državom treba da korespondira, ne može država da korespondira sa organizacionim odborom. To je stvar dve države kako će se one dogovoriti", objašnjava Ćamil Duraković.

[RSE/Video, Srebrenica, 2016.]

Zvaničnici u Beogradu govore da se u Srebrenici dogodio strašan zločin i maskar, ali ne upotrebljavaju reč genocid. Takođe je Skupština Srbije 2010. godine usvojila Deklaraciju o Srebrenici u kojoj se osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995. godine, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde u Hagu. Međutim, u samoj Deklaraciji se ne pominje reč genocid.

Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. zločin u Srebrenici okarakterisao kao genocid koji je počinila Vojska Republike Srpske. Taj sud je odlučio da Srbija nije kriva za genocid u Bosni i Hercegovini, ali da je kriva što nije učinila sve što je u njenoj moći da genocid u Srebrenici spreči.

U julu 1995. godine u Srebrenici je ubijeno više od 8.000 ljudi.

[RSE specijal – Srebrenica: Svaka fotografija je neispričana priča]

Početkom godine Aleksandar Vučić, tada premijer Srbije, izjavio je da niko ne dovodi u pitanje težinu zločina u Srebrenici, ali da se postavlja pitanje zašto se insistira na pravnoj kvalifikaciji da je to bio genocid.

Vučić je napadnut kada je kao premijer Srbije prisustvovao komemoraciji srebreničkim žrtvama na 20. godišnjicu. Deo prisutnih mu je najpre zviždao, a pogođen je i kamenicom u glavu, te ga je obezbeđenje evakuisalo.

Uoči odlaska govorio je da je spreman da sagne glavu u Potočarima ako to Bošnjaci budu želeli. Prošle godine je 11. jula, obraćajući se medijima sa tadašnjom pomoćnicom državnog sekretara SAD Viktorijom Nuland, rekao da rukovodstvo Srebrenice ima pravo da nekoga želi ili ne želi u Potočarima 11. jula.

"Mi smo i danas poštovali odluku Bošnjaka da niko od nas nije dobrodošao u Srebrenici, nama je zbog toga žao, ali ćemo nastaviti da ulažemo u poboljšanje odnosa između Srba i Bošnjaka", rekao je Vučić prošle godine.

[RSE/Video, Srebrenica, 2015.]

Prethodno je, kako su tada preneli mediji, organizacioni odbor za obeležavanje stradanja u julu 1995. godine u Srebrenici doneo odluku da je "državni vrh Srbije nepoželjan 11. jula na komemoraciji u Potočarima na osnovu prošlogodišnjeg iskustva i činjenice da državni vrh Srbije negira da se u Srebrenici desio genocid".

U ovom trenutku Vlada Srbije još nije raspravljal da li će i ko u ime vlade prisustvovati komemoraciji 11. jula u Srebrenici.

Nova premijerka Ana Brnabić je tokom rasprave u parlamentu o izboru nove vlade odgovarajući na poslaničko pitanje rekla da će vlada odlučitiko će ove godine ići u Srebrenicu.

Najavljujući svoj odlazak u Potočare na komemoraciju srebreničkim žrtvama lider Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović je rekao da odlazi jer bi ga bilo sramota da niko iz Srbije ne ode.

"Ako ode Ana Brnabić, ona će biti moj predstavnik tamo. Nisam išao kad je išao Aleksandar Vučić, smatrao sam da je to dovoljno", prenose mediji reči Jovanovića.

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov kaže da je pre dolaska Srpske napredne stranke na vlast bila praksa da visoki zvaničnici odlaze na "okrugle" godišnjice, pa je tako nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić bio u Srebrenici 2005. i 2010. godine.

"Onda nije bilo nagađanja da li će se ići ili neće, nego je bilo najnormalnije da se ode i nije bilo drame oko toga. Sada je svaka godišnjica prilika za razna prepucavanja ili licitiranja", kaže Popov.

Boris Tadić u Srebrenici, 2010.
Boris Tadić u Srebrenici, 2010.

Popov dodaje da ga čudi priča oko odlaska Saše Jankovića.

"Da je bilo pitanje da li je zvan ili nije zvan, eto sad su me zvali pa idem. Mislim da je bilo najnormalnije i da nije zvan i ranije da je išao. Mi iz nevladinih organizacija i ljudi koji su antiratno opredeljeni išli smo i zvani i nezvani. Mene niko nikad nije zvao u Srebrenicu. Tamo sam bio ne znam koliko puta do sada", zaključuje Aleksandar Popov.

U ime izgradnje dobrih odnosa sa susedima Vlada Srbije je do sada donirala pet miliona evra za razne projekte u Srebrenici. Takvi gestovi nikada nisu direktno povezivani sa potrebom prevazilaženja srebreničke traume.

Ipak, iskustva iz godine u godinu, najčešće na godišnjicu zločina, pokazuju da donacije ne mogu zalečiti duboke rane.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

  • 16x9 Image

    Sadik Salimović

    Rođen je u Srebrenici 4. januara 1955. godine. Novinarstvom se bavi 40 godina. U vremenu od 1993. do 2000. u Tuzli je bio  sportski novinar RTV TK, Tuzlanske televizije i OBN-a. Dopisnik je Radija slobodna Evropa iz Srebrenice od 2002. godine. Objavio je dvije knjige o Srebrenici, te roman pod nazivom "Srebrenica-Tuzla PUT SMRTI".

Facebook Forum

Preporučujemo

XS
SM
MD
LG