Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Bitka za Beograd


Predizborna kampanja za izbore za Grad Beograd, koji će se održati 4. marta, protiče, prema ocenama posmatrača, u znaku funkcionerske kampanje i drugih načina zloupotreba javnih funkcija i javnih fondova koje čine predstavnici vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), medijske diskriminacije prema opozicionim strankama, ali i brutalnih optužbi i uvreda između samih partija opozicije.

Kad je reč o zloupotrebi javnog položaja i javnih resursa u svrhu predizborne kampanje koju vrše partije na vlasti, Raša Nedeljkov, programski direktor Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) za RSE kaže da se nijedna od nadležnih institucija nije bavila preporukama niti domaćih niti međunarodnih posmatrača koje su upućivale na unapređenje pravnog okvira kojim bi se, na primer, mnogo preciznije definisalo šta znači funkcionerska kampanja i koje su obaveze i ovlašćenja institucija da tokom same izborne kampanje reaguju i spreče kršenje zakona, odnosno, da štite javni interes.

"Kada govorimo o funkcionerskoj kampanji i kada imamo slučaj da nosilac državne funkcije dobija prostor u medijima i predstavljen je kao nosilac državne funkcije, a taj medijski prostor koristi za davanje predizbornih obećanja, za pozivanje građana da podrže njegovu političku partiju ili listu čiji je on deo ili da napada političke protivnike na izborima - to je neposredna zloupotreba državne pozicije zato što mu je ta funkcija koja mu je omogućila pristup mediju iskorišćena ne za promociju rezultata te institucije ili za obaveštavanje javnosti o koracima i politikama koje će sprovoditii institucija koju predstavlja već za promociju njegove političke partije, dakle, jedne interesne grupe", ukazuje Nedeljkov.

Pokloni za sigurne glasove

U kampanji se direktno ili indirektno i na lokalnim nivoima koriste javni resursi u svhu promocije jedne političke partije, pa su tako na delu različiti besplatni programi koje beogradske opštine plasiraju tokom izborne kampanje, pokloni koji se dele biračima, a da za uzvrat dobiju takozvane sigurne glasove na sam dan izbora, kaže Nedeljkov.

Raša Nedeljkov: Korupciju u izbornom procesu bi trebalo da istražuje u najmanju ruku Agencija za borbu protiv korupcije
Raša Nedeljkov: Korupciju u izbornom procesu bi trebalo da istražuje u najmanju ruku Agencija za borbu protiv korupcije

"Indicije za krivično delo korupcije u izbornom procesu mi kao istraživači ne možemo tako da istražimo da možemo sa sigurnošću da kažemo da je uvek postojala uzročno-posledična veza između, recimo, davanja paketa humanitarne pomoći, davanja medicinskih usluga, pomagala itd. To je nešto što bi trebalo da istražuje u najmanju ruku Agencija za borbu protiv korupcije, a u drugom koraku, svakako, policija i nadležno tužilaštvo. Nažalost, do sada nismo imali reakciju institucija povodom ovih slučajeva, makar ne u meri i intenzitetu koliko se o ovim kršenjima govori u javnosti", navodi Nedeljkov.

Dodatna dimenzija zloupotreba pozicija koje neke stranke vrše na osnovu participiranja u vlasti je, prema svedočenjima pojedinih zaposlenih, i zastrašivanje i vršenje pritiska u javnim preduzećima i ustanovama, kao i u privatnim firmama koje posluju sa državnim institucijama, tako što se zaposleni direktno ili indirektno pozivaju da budu sigurni glasovi i da potpisuju razne liste podrške određenim strankama i da prisustvuju javnim skupovima tih stranaka.

Mašinerija aktivista

Funkcionerska kampanja vladajuće Srpske napredne stranke, koju vode i gradski i republički čelnici, čak i predsednik Republike, počela je praktično još u aprilu prošle godine, uvek u kombinaciji sa prljavom kampanjom protiv opozicije, pre svega protiv bivših lidera Demokratske stranke (DS), podupirući to sve vreme kroz medije koje, očigledno, kontrolišu, pre svih kroz TV Pink, Informer, Alo i ostale tabloide, kaže za RSE Boban Stojanović sa beogradskog Fakulteta političkih nauka.

"I uz sve to ide i ono u čemu su oni zaista ozbiljna mašinerija, a to je terenski rad, u čemu zaista trenutno niko ne može da im parira jer su oni sa velikim brojem aktivista koje imaju svakodnevno na terenu, svakodnevno zovu birače, obraćaju im se. Naravno, u svemu tome koriste metode i tehnike koje nisu dozvoljene, poput kapilarnih glasova i primoravanja ljudi da glasaju za njih i svega onog što znamo da se događa po javnim preduzećima i ustanovama, čak i republičkim, i sa svim tim zaista ne sme da nas iznenadi, bez obzira što je to Beograd, njihov rezultat koji će biti, gotovo sigurno iznad 40 odsto glasova", ocenjuje Stojanović.

Raša Nedeljkov kaže da je posebnu senku na čitav izborni proces bacila činjenica da se dogodila potencijalna zloupotreba administrativnih kapaciteta države Srbije u političke svrhe, time što je u rekordnom roku - za manje od 24 sata - izdata lična karta na ime Ljubiše Preletačevića Belog.

Naime, Ognjen Maksimović promenio je ime i izvadio ličnu kartu na ime Ljubiša Preletačević Beli, kako bi pomogao svom rođaku Luki Maksimoviću da mu se odobri izborna aplikacija, i to samo dan nakon što je Upravni sud odlučio da mu obori listu za beogradske izbore jer nosi naziv fiktivne ličnosti, što zakonom nije dozvoljeno. Pošto Beli više nije imaginarna ličnost, Gradska izborna komisija je i zvanično proglasila listu pod rednim brojem 22 "Ljubiša Preletačević Beli - Zato što volimo Belovgrad".

Ljubiša Preletačević Beli dobio ličnu kartu u rekordnom roku
Ljubiša Preletačević Beli dobio ličnu kartu u rekordnom roku

O napadima učesnika gradskih izbora tokom kampanje Nedeljkov iznosi interesantne podatke.

"Predstavnici vlasti napadaju targetirano (Aleksandra) Šapića i (Dragana) Đilasa, a onda kada smo gledali šta radi opozicija - e, tu nam je iskočila potpuno neverovatna stvar, a to je da predstavnici opozicije najčešće napadaju druge predstavnike opozicije, a tek sekundarno napadaju gradsku vlast", kaže Nedeljkov.

Najbizarnije u svemu tome je što čelnici Demokratske stranke - sadašnji i bivši - žestoko optužuju jedni druge. U medije je procurio strogo poverljivi interni izveštaj revizije poslovanja DS-a u kome se kao odgovorni za katastrofalno stanje u stranci i njeno finansijsko čerupnje i uvođenje u "dužničko ropstvo" navode njeni bivši čelnici Dragan Đilas, njegov saradnik Aleksandar Šapić i Bojan Pajtić.

Autentičnost sadržaja tog izveštaja indirektno je u intervjuu listu Danas početkom februara potvrdio i predsednik DS-a Dragan Šutanovac, ocenivši da su rukovodstva Demokratske stranke posle 2012. godine devastirala stranku.

To je na Tviteru demantovao Bojan Pajtić, najavivši i tužbu protiv Šutanovca.

Šefovi koalicije DJB - Dveri Saša Radulović i Boško Obradović obrušili su se na bivšeg gradonačelnika Dragana Đilasa i predsednika opštine Novi Beograd Aleksandra Šapića, optužujući ih za milionske mahinacije, ali i za tajne dogovore sa vrhom vlasti.

Istovremeno, Đilasov partner Saša Janković, predsednik Pokreta slobodnih građana, napao je Ljubišu Preletačevića Belog, ustvrdivši da je ovaj cirkusant koji opoziciji samo nanosi štetu.

Ogorčenom borbom partija unutar opozicionog bloka nije iznenađen Boban Stojanović. Svesne da ne mogu pobediti partije vlasti, one se, kaže, bore da jedna drugoj preotmu birače i tako se izbore za što bolju buduću poziciju u opoziciji. To je borba ko će da preživi, kaže Stojanović.

"I meni je, primera radi, potpuno jasno kada se desi sukob između Dragana Đilasa (kandidat za gradonačelnika na listi 'Dragan Đilas Beograd odlučuje. Ljudi pobedjuju' i Dragana Šutanovca (kandidat za gradonačelnika Demokratske stranke) da je to borba za potpuno iste birače, to su sve nekadašnji birači Demokratske stranke. Tim međusobnim optužbama oni pokušavaju da što veći broj tih glasača privuku sebi. Bore se, dakle, za to da imaju što bolji rezultat, kako bi kasnije pokušali da ostvare neke sledeće ciljeve", komentariše Stojanović.

Rizik nemilosrdne borbe unutar opozicije

Slično je, prema Stojanovićevom mišljenju, i sa pokretom Dosta je bilo Saše Radulovića.

"Kritikuje apsolutno sve, pokušavajući da preskoči taj izborni prag od 5% i da uđe u gradski parlament. Ide na tu emociju građana da je vreme za neke nove ljude, odnosno, za to da svi bivši lideri Demokratske stranke završe svoje političke karijere. Svi su, naravno, napali Belog zato što misle da Beli može svima da im uzme deo glasova, iako ja ne verujem potpuno u to, mislim da je potpuno različita pozicija Belog u odnosu na prethodne predsedničke izbore", ocenjuje Stojanović.

On veruje da ta nemilosrdna međusobna borba opozicionih stranaka neće naići na dobar prijem kod birača.

"Mislim da to u konačnici samo vodi tome da će odbiti deo birača koji bi inače glasao za opoziciju, a da će nakon svega ovoga prosto odustati i ostati kod kuće tog 4. marta", kaže Stojanović.

Stojanović smatra da su partije opozicije i mnogo pre izbora trebalo da se spuste među birače, da idu od vrata do vrata, kad već ne mogu da dobiju prostor u medijima sa nacionalnom frekvencijom, a da one ne samo što to nisu radile tada, nego to ne čine čak ni u predizbornoj kampanji.

Učesnici izbora nisu predstavili nikakve ozbiljne programe, izbacivali su uglavnom izborne parole i opšta mesta. Prisutne su uglavnom velike državne teme, koje su izvan i iznad ovlašćenja lokalne vlasti.

"Vi imate situaciju da se na čelu lista za gradske izbore nalaze predsednici republičkih partija, a da ne govorim da se na čelu imena jedne partije predsednik Republike, koji je u istom trenutku i predsednik najveće vladajuće stranke. Upravo u tome se ogleda koliko se kroz takvo neodgovorno ponašanje partija dovodi u pitanje smisao postojanja izbora na lokalnom nivou jer šta sada birač u Beogradu bira: Aleksandra Vučića i Dragana Šutanovca? Biram li lidera ili biram programe tih partija?", konstatuje Stojanović.

Ovakvo dovođenje birača u zabludu o kojem govori Raša Nedeljkov, nije, doduše, ništa novo. I kada je Dragan Đilas pobedio na beogradskim izborima 2008, to nije učinio na listi pod svojim, već pod imenom "Boris Tadić - za evropski Beograd". Boris Tadić, tadašnji predsednik Republike i vladajuće Demokratske stranke, bio je taj, dakle, ko je privlačio birače. Čak i kada su bili vanredni izbori za opštinu Voždovac, lista Demokrata je nosila ime Borisa Tadića.

A kad je reč o tome koliko su učesnici kampanje do sada bili zastupljeni u medijima, CRTA je na uzorku od 13 različitih medija utvrdila da je opozicija zastupljena u 27 odsto priloga o beogradskim izborima, a stranka na vlasti u 73 odsto, dok je na televizijama emitovano najviše kritičkih priloga, čak u 74 odsto priloga, u odnosu na opoziciju.

Generalni direktor Evropske federacije javnih emitera (EBU) Noel Karan saopštio je da će ta institucija pratiti kako javni servisi izveštavaju o lokalnim izborima u Beogradu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG