Dostupni linkovi

Raste broj potpisa za smenu Kriznog štaba Srbije, vlast peticije vidi kao 'napad'


Zdravstveni radnik u bolnici u Novom Pazaru, 24. jula 2020.

"Ovo je situacija kada vi ne možete biti uslovljeni ni radnim mestom, ni strahom. Ovde se radi o glavi – zdravlju vas, vaše porodice, vaših bližnjih. Mi, zdravstveni radnici, moramo biti ti koji ćemo reći – ne bojimo se", rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Snežana Janjić, dečja lekarka iz Užica.

Janjić je potpisala peticiju u kojoj više od 2.400 lekara traži smenu Kriznog štaba Vlade Srbije za suzbijanje korona virusa.

Do sada su lekare u zahtevima podržali i prosvetari, naučna zajednica, advokati, umetnici, civilni sektor i brojni građani u onlajn peticijama.

U apelu da se stane na put politizaciji struke, da se imenuju novi članovi Kriznog štaba i da se istraže navodi o zataškavanju broja preminulih i zaraženih korona virusom, lekari koji su okupljeni u neformalnoj inicijativi "Ujedinjeni protiv kovida" istakli su da se Srbija našla u "javno-zdravstvenoj katastrofi".

"Ako ja dobijem jednu hiruršku masku, koja treba da se menja na svakih par sati, ja ne mogu reći da sam zadovoljna", rekla je Janjić.

U Užicu na zapadu Srbije, udaljenom oko 200 kilometara od Beograda, od 6. jula je na snazi vanredna situacija zbog porasta broja obolelih od korona virusa.

Hirurg iz Užica Nebojša Lučić, koji je takođe potpisnik apela "Ujedinjeni protiv kovida", naglasio je za RSE da je na početku epidemije u Srbiji podržavao sve mere Kriznog štaba.

"Jer kada se proglasi epidemija donose se žestoke, nagle, restriktivne, na prvi pogled možda čak i nepotrebne mere. Međutim, razočarao sam se kada su sve te mere dignute naglo i odjednom", rekao je Lučić.

Njega, kako je napomenuo, reč "štab" asocira na vojsku, na jedinstvo u donošenju odluka.

"Ako je štab – onda stav mora biti jedinstven. Jedan priča 'čuvajte se', drugi kaže – sad je najbolje vreme da se zarazite, treći nešto treće. Uopšte mi nisu izgledali kao funkcionalna celina koja treba da vodi računa o zdravlju nacije", naglasio je Lučić.

Predrag Kon na jednoj od konferencija za novinare Kriznog štaba u Predsedništvu Srbije
Predrag Kon na jednoj od konferencija za novinare Kriznog štaba u Predsedništvu Srbije

Član Kriznog štaba, epidemiolog Predrag Kon je u svojim reakcijama na peticiju više puta naglasio da lekari-potpisnici i štab imaju istog neprijatelja – korona virus. Rekao je i da mu "nije prijatno" zbog inicijative i da poštuje kolege koje su potpisale apel.

Ipak, Kon je za Radio-televiziju Srbije 25. jula napomenuo da je štab "postavila država" i da će on otići samo ako ga država i razreši.

"Mi (i potpisnici peticije) smo na istom zadatku i ja njih ne doživljavam kao protivnike. Svakog od tih kolega poštujem... Ali, odbacujem dodatnu odgovornost za sebe i članove Kriznog štaba za nepridržavanje mera koje su propisane. Odgovornost snose organizatori raznih skupova sportskih, predizbornih, postizbornih ...", rekao je Kon.

U zahtevima za smenu članova Kriznog štaba, premijerka Ana Brnabić, koja i rukovodi štabom, videla je napad na predsednika Srbije.

"Ja sam se … nakon sednice Kriznog štaba izvinila svim stručnjacima koji sede u njemu, koji nisu političari. Oni su uvek tu, na raspolaganju državi, i svi ovi napadi nisu napadi na njih, to su napadi na Aleksandra Vučića a onda i na nas posledično", navela je Brnabić na televiziji Pink 24. jula.

O napadima je za RSE govorio i predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije Rade Panić, jedan od potpisnika peticije. Ali, suprotno stavu premijerke, Panić je naglasio da su predstavnici vlasti ti koji napadaju i vrše pritisak na lekare koji su zatražili smenu Kriznog štaba.

Panić je za RSE ocenio da je na snazi diskreditacija potpisnika peticije u delu medija, kao i da su direktori i načelnici klinika "produžena ruka" predstavnika vlasti koji su se izjašnjavali o peticiji.

"To je ustaljeni obrazac ponašanja, gde se usmeno preti, gde se sprovode različite mere progona, da tako kažem, od toga da se kolege premeštaju na druga radna mesta, do toga da se preti dobijanjem otkaza", rekao je predsednik Sindikata lekara i farmaceuta.

Ipak, napomenuo je da veliki broj lekara koji su zatražili smenu Kriznog štaba i podrška dela javnosti umanjuju mogućnost za "progonom" potpisnika peticije.

Šta traže lekari u peticiji?

Reakcija javnosti pokrenuta je 21. jula, kada je grupa od više od 300 lekara iz Srbije iz neformalne inicijative "Ujedinjeni protiv kovida" uputila otvoreno pismo Vladi.

Oni su se u pismu ogradili od republičkog Kriznog štaba za borbu protiv bolesti COVID-19 i zatražili njegovu smenu.

Kako stoji u proglasu na internet stranici "Ujedinjeni protiv kovida", potpisnici su izneli i zahteve da se formira novi Krizni štab i da se, kako su istakli, istraže navodi o zataškavanju podataka o broju zaraženih i preminulih.

Prve sumnje dela građana u zvaničan broj preminulih i zaraženih koronom u Srbiji, pobudio je tekst Balkanske istraživačke mreže (BIRN).

Prema istraživanju BIRN-a, podaci iz baze Instituta za javno zdravlje "Batut" u koju su novinari imali uvid, pokazuju da su u Srbiji od 19. marta do 1. juna od virusa korona umrla 632 pacijenata, što je za 388 više od zvanično saopštenog broja za taj period.

Jedan od zahteva lekara iz peticije "Ujedinjeni protiv kovida" je i da se "stane na put zastrašivanju i politizaciji koji narušavaju lično dostojanstvo zdravstvenih radnika".

Prva reakcija Kriznog štaba

Samo dan nakon objave proglasa, broj lekara koji su stavili svoj potpis se udvostručio i nastavio je da raste i u narednim danima.

U prvoj reakciji iz Kriznog štaba, zamenica direktora Instituta za javno zdravlje "Batut" Darija Kisić Tepavčević izjavila je da "svaka vrsta kritike treba da postoji", ali da iz otvorenog pisma lekara koji su zatražili smenu Kriznog štaba "nisu čuli nikakve konkretne predloge". Negirala je da je Krizni štab izgubio kontrolu nad epidemiološkom situacijom

Ona je dodala da im se javio "značajan broj kolega koji žele da povuku svoje ime sa tog spiska jer im nije bilo tačno predočeno šta potpisuju".

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je u svojim izjavama naglašavao "političku pozadinu" proglasa.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u dnevniku RTS-a 22. jula zahtev za smenu Kriznog štaba okarakterisao kao "iživljavanje nad najboljim lekarima u Srbiji".

Uz lekare stali prosvetari i advokati

"Ovo nije samo stvar lekara, već svih branši, da podrže ljude u borbi za istinu", rekla je za RSE Dragica Ivin, profesorka engleskog jezika iz Zrenjanina.

Ona je među više od hiljadu prosvetnih radnika koji su do sada potpisali podršku lekarima iz inicijative "Ujedinjeni protiv kovida".

"Smatram da nas obmanjuju već mesecima, da ne dobijamo prave podatke od Kriznog štaba i da manipulišu tim podacima. Ja nisam član nijedne stranke, niti sam to bila, govorim ovo kao obična građanka" - razlozi su zbog kojih je Dragica Ivin odlučila da stavi svoj potpis na peticiju.

Naša sagovornica je naglasila i da nije "preveliki optimista" kada je u pitanju ispunjenje zahteva lekara.

"Pošto sve ima taj početni polet, i onda se kao balon 'bušne' negde i izduva. To je bilo već više puta", mišljenje je profesorke Ivin.

Pored liste na kojoj su vaspitači, učitelji, nastavnici i profesori u školama, prosvetna zajednica okupila se i na listi Akademske zajednice MASA - sa više od 500 potpisa podrške sa univerziteta i instituta u Srbiji i van nje. Lekarima koji su u pismu zatražili smenu Kriznog štaba podršku je dalo i više od 200 advokata, uz poruku da se "gnušaju još jednog pokušaja linča koji sprovode tabloidi".

Širokoj listi podrške lekarima pridružile su se i nevladine organizacije.

Umetnici u "talasu solidarnosti"

Na pismo solidarnosti umetnika prvi je stavio potpis režiser Srđan Dragojević. Sada na listi „Umetnici za ujedinjene protiv kovida“ ima više od 500 imena.

Upitan o razlozima zbog kojih je potpisao peticiju, reditelj Kokan Mladenović je za RSE rekao da "živimo u farsi od države, gde ne postoji stručnost, nego postoji samo politika – to jest, vulgarna politizacija svega što je stručno".

„Ako se stotine nekih školovanih, pametnih ljudi buni – naše je da im damo podršku. Očigledno je da taj Krizni štab od početka funkcioniše kao političko, a ne kao stručno telo“, napomenuo je Mladenović.

"Očigledno je da je moralo da se desi to da ljudski životi postanu ugroženi ovom suludom politikom vlasti da se ljudi probude", poručio je za RSE jedan od potpisnika pisma podrške, muzičar Milan Stanković "Sevdah baby".

Iako, prema njegovom mišljenju, sve više građana "odbija da ćuti i zabija glavu u pesak", primetio je da u peticiji koju su umetnici potpisali da se solidarišu sa lekarima "fali mnogo poznatih imena".

"Možda ova konkretna akcija nije stigla do njih, nadam se da je to razlog, ali mnogo ljudi bira da gleda svoja posla", rekao je Stanković.

Za Stankovića je reakcija zvaničnika Srbije na peticije - "bahatost vlasti".

"To je gaženje po svakome ko se usudi da kaže suprotno, čak i ako to pokušava na nakonstruktivniji način da uradi", mišljenja je muzičar.

Kriznom štabu, kako kaže, ne veruje.

"Oni sami sa sobom ne mogu da se dogovore već četiri meseca. Ima tu 'ludačkih' izjava, kao ona 'zaražavajte se', pa onda drugi kažu - mi ne stojimo iza tog mišljenja. Ako su imali za cilj da zbune javnost, onda su super to uradili", napomenuo je Stanković.

Krivična prijava protiv Kriznog štaba

Pojedine opozicione stranke takođe su stale uz lekare koji su zatražili smenu Kriznog štaba.

Pre samog lekarskog apela "Ujedinjeni protiv kovida", opoziciona poslanica u prošlom sazivu Skupštine Marinika Tepić je sa advokatom Vladimirom Todorićem podnela krivičnu prijavu protiv članova Kriznog štaba - premijerke, ministra zdravlja i četiri lekara, zbog "svesnog obmanjivanja javnosti" i "sumnje u izazivanje opšte opasnosti i ugrožavanja života i zdravlja".

Od 30. juna, kada je prijava podneta, nadležni nisu reagovali. Prema rečima Marinike Tepić u međuvremenu je više hiljada građana potpisalo peticiju kojom se podržava krivična prijava. Potpisi građana tužilaštvu su predati 23. jula, uz urgenciju da se po hitnom postupku postupi po prijavi.

Marinika Tepić sa prijavom protiv Kriznog štaba Srbije
Marinika Tepić sa prijavom protiv Kriznog štaba Srbije


"Imamo i dokaze koje smo priložili, da su se stručni članovi Kriznog štaba stavili u ulogu političkih komesara", rekla je Tepić novinarima nakon predaje urgencije.

Uz nju i advokata Todorića, ispred tužilaštva je bio i predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić.

On je za RSE rekao da je "bilo neophodno i zakonom propisano da ministar imenuje Republičku stručnu komisiju za zarazne bolesti" i da Krizni štab "nije telo koje treba da se bavi epidemijom".

"A ako je već odlučeno da postoji, onda je trebalo da bude formiran na važećoj, održanoj sednici Vlade. Problematika je u tome i što ne postoji odluka o formiranju Kriznog štaba", napomenuo je Panić.

Kad i kako je formiran Krizni štab?

Odluka o formiranju Kriznog štaba nije dostupna na sajtu Vlade, već se informacije mogu pronaći u saopštenjima. Kako je saopštila Vlada Srbije, Krizni štab za suzbijanje bolesti COVID-19 obrazovan je 13. marta.

Saopštenje, objavljeno nakon sednice Vlade, prate i podaci o "korukovodiocima" Kriznog štaba. Uz premijerku Anu Brnabić i ministra zdravlja Zlatibora Lončara, za korukovodioce imenovani su i direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) Sanja Radojević Škondrić i pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković.

"Članovi ovog tela su direktori relevantnih instituta i klinika, kao i predstavnici drugih relevantnih tela", saopšteno je tada iz Vlade.

Vanredno stanje u Srbiji proglašeno je dva dana kasnije – 15. marta.

U javnosti su kao članovi Kriznog štaba najviše bili prisutni epidemiolozi Predrag Kon i Branislav Tiodorović, imunolog Srđa Janković, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti u Beogradu Goran Stevanović i zamenica direktora Instituta "Batut" Darija Kisić Tepavčević.

Najviše negodovanja među građanima izazvale su izjave pulmologa Branimira Nestorovića, koji je takođe jedan od članova Kriznog štaba. Primera radi, Nestorović je 26. februara, kada u Srbiji još uvek nije zabeležen nijedan slučaj zaraze, izjavio da je u pitanju "najsmešniji virus".

"Ne mogu da verujem da se narod koji je preživeo sankcije, bombardovanje, svakojaka maltretiranja, uplaši najsmešnijeg virusa u istoriji čovečanstva, koji na Fejsbuku postoji", izjavio je Nestorović nakon sastanka lekara sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

U danima vanrednog stanja, članovi Kriznog štaba su svakodnevno na konferencijama za novinare saopštavali zvanične podatke o broju zaraženih i preminulih i obaveštavali građane o merama koje se uvode kako bi se sprečilo širenje korona virusa.

Početkom maja je saopšteno da zbog "manjeg interesovanja i potrebe" obraćanja javnosti u 15 časova neće biti, već da će se dnevni podaci objavljivati na sajtu Ministarstva zdravlja. Redovne konferencije održavane su do 3. maja. Tih dana krenulo se i sa popuštanjem mera, a vanredno stanje je ukinuto 6. maja.

Nakon velikih fudbalskih utakmica na kojima je bilo prisutno više hiljada ljudi, što je bio jedinstven slučaj u Evropi, i izbora održanih 21. juna, deo javnosti tražio je reakciju lekara Kriznog štaba – odgovore na pitanja zašto su dozvoljeni veliki skupovi i zašto su ograničenja naglo ukinuta.

"Poslednji slučaj zaraze korona virusom u Srbiji trebalo bi da se zabeleži oko 9. ili 10. jula", bila je poruka ministra zdravlja Zlatibora Lončara početkom juna. Ipak, ispostavilo se da je broj obolelih i preminulih od korona virusa počeo da raste, čak i preko brojki koje su zabeležene tokom vanrednog stanja, a članovi Kriznog štaba su se 13. jula vratili na redovne konferencije za novinare.

U Srbiji je od posledica zaraze korona virusom od početka epidemije preminulo 518 ljudi, a registrovana su 22.852 slučaja zaraze – podaci su Ministarstva zdravlja od 24. jula.

Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?

Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.

U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.

Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.

*Saradnja na tekstu: Novka Ilić

XS
SM
MD
LG