U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome da li je u Srbiji - otkako je počela epidemija korona virusa - medicinska struka u službi vlasti. Sagovornici su bili epidemiolog Zoran Radovanović, profesor Medicinskog fakulteta u penziji, i genetičarka Biljana Stojković, profesorka Biološkog fakulteta.
Bilo je reči o tome da li je Krizni štab koji upravlja epidemijom samostalan u donošenju odluka, zašto je sve glavne mere najavljivao i saopštavao predsednik Vučić, u kojoj meri su izbori i derbi između Crvene zvezde i Partizana, na kome je bilo dvadesetak hiljada ljudi, doprineli da epidemija ponovo bukne krajem juna i početkom jula, zašto su članovi Kriznog štaba uoči izbora govorili da je virus oslabio, a nakon izbora zahtevali da se pooštre mere i zabrane veliki skupovi, da li se manipulisalo podacima o broju zaraženih i umrlih, da li je vođena dvostruka evidencija - jedna za vladu, a druga za javnost, kako su direktori medicinskih ustanova zabranjivali lekarima da javno govore o stanju u bolnicama i pretili im otkazima ukoliko progovore, zbog čega većina profesora Medicinskog fakulteta ćuti, kakvim su neprijatnostima izloženi oni koji govore istinu o epidemiološkoj situaciji u Srbiji, kao i o tome zašto više nema aplauza lekarima i medicinskim radnicima kojim su ih građani pozdravljali na početku epidemije.
Omer Karabeg: U Srbiji epidemijom zvanično upravlja Krizni štab sastavljen od stručnjaka. Koliko je on samostalan u donošenju odluka?
Zoran Radovanović: Trebalo bi da bude, a nije. Koliko znam Krizni štab, čiji puni sastav nikada nije objavljen, ima oko 40 članova. Tu su četiri epidemiologa, bar tri infektologa, pulmolog, imunolog itd. Sve su to stručnjaci. Međutim, problem je u tome što u ovoj zemlji već 30 godina ništa nije samo struka, sve je politika. Ali oni jesu nesumnjivo krivi što su popustili pod pritiscima. Mogu samo zamisliti koliki su to bili pritisci. Mora da su bili ogromni, jer su se ljudi u koje sam verovao - povili.
Biljana Stojković: Nisu bili samostalni u dovoljnoj meri. Pristajali su na političke odluke zanemarujući struku koja je u ovoj situaciji trebalo da bude na prvom mestu. Jasno je da su bili deo jednog političkog tima i da se u mnogim svojim odlukama nisu ponašali kao zastupnici struke.
Vučić i Krizni štab
Omer Karabeg: Glavne mere saopštavao je ili ih je najavljivao predsednik Vučić. Da li je on te odluke donosio na osnovu mišljenja Kriznog štaba ili ih je nametao tom štabu?
Zoran Radovanović: Ne bi predsednik Vučić dozvolio da mu neko nameće mišljenje. On je ponizan u inostranstvu, a ovde vežba mišiće.
Biljana Stojković: Nemam razumevanja ni za koga ko pristaje da povije leđa i da pogazi sve za šta se školovao i za šta je stručan. Nemam razumevanja za one koji pristaju na sve što odluči Vučić.
Omer Karabeg: U kojoj meri su izbori, derbi između Crvene Zvezde i Partizana na kome je bilo dvadesetak hiljada ljudi, i naglo popuštanje mera uoči izbora doprineli da se krajem juna i početkom jula epidemija počne širiti i beležiti rekorde?
Zoran Radovanović: Vanredno stanje je ukinuto početkom maja zbog priprema za izbore. Mi smo ignorisali savete Svetske zdravstvene organizacije i zemalja koje su se najuspešnije suprotstavile pandemiji. Njihova poruka bila je da se zabrane moraju ukidati jedna po jedna. Znači, eliminišete jednu zabranu, pa pratite efekat. Ako broj zaraženih prestane da pada - odmah vraćate tu meru. A kod nas je zbog izbora sve moralo da izgleda normalno. Kad je ukinuto vanredno stanje, krenule su predizborne aktivnosti. Aktivisti su išli po kućama, nosili zejtin i brašno da korumpiraju narod i ubeđivali ljude za koga da glasaju. Sve to je pospešilo širenje virusa. Predsednik Vučić tvrdi da se na derbiju niko nije zarazio - što naravno nije istina. Dvanaest Crnogoraca, koji su bili na toj utakmici, vratilo se u svoju zemlju sa covidom-19. Blizu je pameti da skup sa toliko ljudi mora da ostavi posledice. Navijači se grle, zajedno pevaju, a pevanje je posebno rizično. Kada navijaju i viču izleće ogromna količina kapljica. Gužva je na ulazima i izlazima. Sve su to epidemiološki visoko rizične situacije.
Sunovrat struke
Omer Karabeg: Kako je bilo mogućno da članovi Kriznog štaba nisu upozorili predsednika Vučića da će naglo popuštanje mera zbog izbora dovesti do velikog porasta zaraženih i smrtnih slučajeva? Umesto toga oni su govorili da virus slabi. A pojedini članovi Kriznog štaba su se slikali na biračkom mestu, govorili da je glasanje bezbedno i poručivali da izbori nisu rizičniji od odlaska u prodavnicu. Kao da su pozivali ljude na izbore.
Oni su (Krizni štab) zaista zdušno podržavali izlazak na birališta i naglašavali da to nije nikakva opasnost. Govorili su da virus slabi.Biljana Stojković
Biljana Stojković: Ja bih stvarno volela da vidim kako izgleda komunikacija između njih i Vučića. Ko kome i na koji način daje direktive. Oni su zaista zdušno podržavali izlazak na birališta i naglašavali da to nije nikakva opasnost. Govorili su da virus slabi. To je posebno naglašavala doktorka Kisić Tepavčević, iako niko u svetu - nijedan naučnik, virusolog ili epidemiolog - nikada nije o tome govorio. Naprotiv, govorili su da takvih dokaza uopšte nema. O tome se govorilo samo u Srbiji i jasno je da je ta priča bila u službi predizborne kampanje.
Zoran Radovanović: Ja sam i privatno nekoliko puta upozoravao članove Kriznog štaba da priča o slabljenju virusa nije tačna. Ukazivao sam im na slučaj staračkog doma u Nišu gde je u to vreme od 200 štićenika njih 50 umrlo. Dakle, virus je i dalje bio virulentan. Virulentnost je ubojitost, stepen patogenosti, a patogenost je sposobnost mikroorganizma da izazove štetne efekte. Preoštro je reći da je to bila podvala, ali svakako je bilo friziranja realnosti. Nije se govorilo zaraza, žarište nego rep. Govorilo se - to su džepovi. Džep je nešto što ostane kad se ugasi žarište. A žarišta nisu bila ugašena. Kad su novinari na konferenciji za štampu postavili pitanje otkud toliko zaraženih zdravstvenih radnika, jedan član Kriznog štaba je odgovorio da su ti ljudi na kraju radnog vremena umorni, pa kad skidaju zaštitno odelo onda se sami zaraze zato što ne paze. Eto, dokle se išlo. A u stvari ti nesrećni ljudi nisu imali zaštitna odela. Zato su se i zaražavali. Postoji ogromna diskrepanca između stvarnog života i tih politikantskih izjava. Kad čitate našu štampu, kad slušate političare, uključujući i članove Kriznog štaba, sve je idealno. Svega ima. A u životu je sve drukčije. U to su se uverili svi oni koji su imali nesreću da se razbole, pa su morali da lutaju od jedne do druge zdravstvene ustanove.
Omer Karabeg: Članovi Kriznog štaba su tek nakon izbora, kada je epidemija dobila snažni zamah, počeli da govore da treba izbegavati velike skupove, a nisu imali ništa protiv kada se na derbiju Crvene Zvezde i Partizana uoči izbora okupilo dvadesetak hiljada ljudi što je bio jedinstven slučaj u Evropi. Svetska štampa je o tome pisala kao o nerazumnom ponašanju.
Biljana Stojković: Sve to govori da su se ponašali - ne kako struka nalaže - nego po diktatu politike. To je bio sunovrat struke. Meni je jako žao što su ti ljudi izneverili struku. Znam dosta lekara koji su zbog toga ljuti i očajni.
Manipulisanje podacima
Omer Karabeg: Tokom epidemije manipulisalo se podacima o broju zaraženih i umrlih. Novinari Balkanske istraživačke mreže su otkrili da je celo vreme vođena dvostruka evidencija - jedna za vladu koja je pokazivala stvarno stanje, a druga za javnost. Stvarni podaci o broju umrlih od korona virusa bili su dva i po puta veći od onih koje je saopštavao Krizni štab. Članovi Kriznog štaba su tvrdili da nisu imali uvid u evidenciju koja pokazuje da je broj zaraženih i umrlih višestruko veći. Da li je moguće da su im bili uskraćeni stvarni podaci?
Zoran Radovanović: Po njihovim izjavama ispada da je tako, odnosno da je samo jedna osoba, možda dve, iz stručnog dela štaba imala pristup stvarnim podacima. Zapanjuje kako stručnjaci nisu zahtevali da dobiju uvid u stvarne podatke. Jer, ako imate netačne podatke, donosite pogrešne odluke. Oni kažu - držali smo se zvaničnih podataka. Međutim, predsednica vlade je uz mnogo pompe najavila da je 28. marta uspostavljen elektronski sistem koji obezbeđuje da svaki podatak u roku od dva sata mora da se nađe u bazi podataka. Dakle, ako je neko pozitivan, ako je prebačen u bolnicu, ako je umro, u roku od 120 minuta njegovo ime mora da se nađe u bazi podataka. Rečeno nam je da je to savršen sistem. Međutim, ubrzo se ispostavilo da Institut za javno zdravlje Dr. Milan Jovanović Batut, koji je u Srbiji krovna medicinska ustanova za prevenciju, daje šture podatke, pa kad su uhvaćeni u nelogičnostima prestali da objavljuju podatke, što je svojevrsan skandal. E sad, kako su članovi kriznog štaba odlučivali o epidemiološkoj situaciji bez tih podataka? Oni su morali naći način da dođu do istine. Njima su kolege dostavljale informacije o stvarnom stanju. Recimo, početkom juna u Beogradu je u nekim COVID ambulantama procenat pozitivnih bio 70 i 90 odsto, a zvanično se saopštavalo da je negde ispod 5 posto. Sve se moralo uklopiti u zvanični narativ - da smo mi lideri u ovom delu Evrope, da imamo najbrži privredni rast, da je kod nas sve najbolje, da smo na pragu zlatnog doba.
Biljana Stojković: Mogu da poverujem da članovi Kriznog štaba nisu dobijali prave podatke, ali ne mogu da verujem da ih nisu tražili. Ako primetite da nešto nije u redu, valjda biste zatražili prave podatke. To što sada izjavljuju da nisu imali prave podatke ne abolira ih od odgovornosti. Svi smo sumnjali u zvanične podatke i zaista bi me čudilo da i oni nisu posumnjali.
Omer Karabeg: Članovi Kriznog štaba nisu reagovali kada je Vučić najavio ponovno uvođenje policijskog časa očigledno se ne konsultujući s njima, jer je rekao da bi voleo da to važi za celu Srbiju, ali da će videti da li će ga u tome podržati Krizni štab i premijerka Brnabić. Tek nakon žestokih demonstracija, kada je Vučić odustao od policijskog časa, članovi Kriznog štaba su počeli da govore da ta mera nije potrebna.
Zoran Radovanović: To je politikantska manipulacija. Vučić je umeo da ih demantuje, da oni odluče jedno, a da on kaže sasvim drugo. Oni, recimo, odluče da javni saobraćaj može da se koristi, ali uz vrlo striktne zaštitne mere, onda on sutradan kaže - puštaj sve, a oni ćute. Tako da je sve jasno. Teško da čovek poveruje da su bili tako naivni. Ja samo mogu da pretpostavim da su malo po malo bili korumpirani i da su tonuli sve više i više. Verovatno su, kad je formiran štab zamoljeni - hajde da malo smanjimo, to je nacionalni interes, a onda je đavo došao po svoje. Moguće je da su bili korumpirani obećanjem da će dobiti orden ili tako nešto. To je mehanizam mlevenja ljudi. Meni je indikativno da neki članovi Kriznog štaba nisu uopšte hteli da se pojavljuju. Malo ko zna da je član Kriznog štaba profesor Vladimir Petrović iz Novog Sada. Čovek se krije, nikad se nije pojavio, neki drugi se guraju da ugrabe mikrofon - tako da se nije kompromitovao. On gleda da i ne dolazi na sastanke štaba. Rešava probleme u svojoj pokrajini - i to radi uspešno.
Pretnje otkazima
Omer Karabeg: I u medicinskim ustanovama izgleda da je bilo pritiska da se sakrije stvarno stanje. Doktorka Milica Nikolić Urošević, predsednica Udruženja doktora opšte prakse, je izjavila da su direktori medicinskih ustanova ucenjivali medicinske radnike i pretili im otkazima da bi ćutali o onome što se dešava u bolnicama. Da li to znači da je postojao ceo sistem sakrivanja istine kako bi se situacija predstavila boljom nego što jeste?
Biljana Stojković: Verujem da je postojao sistem sakrivanja istine. Čuli smo mnoga svedočenja lekara da im je vrlo eksplicitno rečeno da ne smeju da se pojavljuju u javnosti i da im je zabranjeno da govore o tome kakvo je stanje u njihovim ustanovama. Dobro znam situaciju u Nišu. Tamo su ljudi javno govorili o onome šta se dešava i odatle imamo najviše podataka o tome kako je istina sakrivana od javnosti.
Zoran Radovanović: Pritisaka je bilo. Nezadovoljstvo među lekarima je ogromno. Oni ne smeju da izađu u javnost. Sada počinju da govore, jer više ne mogu da trpe. Stradaju oni koje ja nazivam zdravstvenom pešadijom. Oni su često ostavljani da rade bez opreme. Rade ćutke, naređuje im se usmeno. Šalju ih u druge gradove bez pismenog naloga. O tome svedoče u Sindikatu lekara i farmaceuta na čijem čelu je kolega anesteziolog Rade Panić koji ima ogromnu dokumentaciju o tome. Ljudi rade pod pritiskom, ali takva situacija nije samo otkad je počela ova epidemija. U ovoj zemlji na rukovodeće mesto može da dođe samo član vladajuće stranke ili u izuzetnim slučajevima neko ko izrazi lojalnost Srpskoj naprednoj stranci. To su najčešće nesposobni ljudi koje jedino partijska knjižica kvalifikuje za to mesto.
Zašto ćute profesori?
Omer Karabeg: Razumem strah direktora medicinskih ustanova, jer ih postavlja vlast. Ali zašto su se neki profesori Medicinskog fakulteta stavili u službu vlasti, dok je najveći broj ćutao? Njima vlast ne može da oduzme titule.
Biljana Stojković: Videćemo šta će ti ljudi dobiti zauzvrat i na koji način će napredovati u karijeri. Verujem da je za većinu to osnovni motiv.
Što se Medicinskog fakulteta tiče, kritični glasovi dolaze pre svega od penzionisanih profesora. Ali čak i oni su izloženi neprijatnostima.Zoran Radovanović
Zoran Radovanović: Relativno mali procenat profesora se stavio u službu vlasti zato što zaista morate da imate jak želudac pa da stanete iza sistema vrednosti koji promoviše ova vlast. Ima ih koji su to uradili. Poslušni imaju određene koristi - zapošljavanje sina, promocija supruge i slično. Ali ogromna većina ćuti. Verovatno zbog toga što profesori relativno dobro žive, a s druge strane, ako kažete nešto kritično o ovoj vlasti, možete da očekujete samo neprijatnosti. Zbog toga, što se Medicinskog fakulteta tiče, kritični glasovi dolaze pre svega od penzionisanih profesora. Ali čak i oni su izloženi neprijatnostima. Evo, šta se meni dešava. Predsednica vlade je izrekla jednu grubu neistinu na moj račun. Rekla je da sam tvrdio nešto što nikad nisam rekao - da neće biti ove epidemije. Upravo je bilo suprotno - ja sam ukazivao na realnu opasnost od epidemije. Predsednik je takođe izneo jednu besmislenu optužbu na moj račun što su režimski novinari jedva dočekali. Napala me je jedna kolumnistkinja, nekadašnja šefica jednih novina, koja bi sada da bude direktorka Radio televizije Srbije, da ne pominjem bulevarsku štampu i ružičaste televizije. Suočeni ste sa sistematskim pokušajem diskreditacije u svakom pogledu.
Aplauz
Omer Karabeg: Zbog manipulacije sa podacima i zbog skrivanja pravog stanja građani su izgubili poverenje, ne samo u Vučića i Krizni štab, nego i u lekare. Nema više aplauza lekarima i medicinskim radnicima kojim su ih građani pozdravljali na početku epidemije.
Biljana Stojković: Jedan od velikih zločina ovog režima je što se zbog postupaka vlasti razvilo nepoverenje u struku, u profesiju, posebno u lekarsku struku i zdravstvene radnike tokom ove epidemije. Ne znam na koji način će se povratiti poverenje koje je sada izgubljeno. A ogroman broj lekara i zdravstvenih radnika su vrsni profesionalci i požrtvovani ljudi.
Zoran Radovanović: Tačno je da nema više aplauza, došlo je do rezignacije, ali lekari i medicinske sestre, koji skapavaju na poslu, zaista zaslužuju i podršku i aplauz. Ti ljudi drže sistem koji je pred pucanjem. Oni rade i po dve smene, satiru se od posla. Zapostavili su porodice, ali za to ih niko ne pita. Oni ne smeju ni da kažu koliko im je teško.
Omer Karabeg: Da li ćemo ikada saznati istinu o epidemiji u Srbiji?
Biljana Stojković: Ja sam sigurna da nećemo saznati istinu dok je ovaj režim na vlasti. Moraćemo da sačekamo neko bolje vreme, da se ovaj horor završi i da uspostavimo normalnost. Tada ćemo imati prilike da saznamo koje su bile razmere laži kojima smo bili izloženi.
Zoran Radovanović: Istina će se jednog dana neminovno saznati. Samo što će u to vreme oni koji su zaslužni za ovo zlo biti na nekom karipskom ostrvu sa svojim milionima i milijardama ukradenih para.
Facebook Forum