Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Resetovanje odnosa SAD i Rusije (1. deo)


Američki predsjednik Barak Obama i ruski premijer Vladimir Putin na junskom susretu u Moskvi
Američki predsednik Barak Obama čim je stupio na dužnost najavio je resetovanje odnosa sa Rusijom kao deo nove spoljnopolitičke strategije koja podrazumeva saradnju i aktično učešće zemalja širom sveta.

Međutim, to je izazvalo zabrinutost u zemaljama centralne i istočne Evrope koje se pribojavaju da će to značiti slabljenje podrške Vašingtona njima.

Takođe, postavlja se pitanja da li će Obama dobiti neophodnu podršku zemalja zapadne Evrope koje su prilično podeljene oko politike prema Rusiji.

Greg Feifer, novinar našeg servisa na engleskom jeziku, analizira u tri članka domete Obaminog pokušaja da smanji tenzije između SAD i Rusije i uspostavi odnose na novim principima.

Donosimo vam prvi iz ove serije članaka, koje je priredio naš urednik Dragan Štavljanin, koji se bavi pokušajem Bele kuće da uveri Kremlj da SAD nemaju neprijateljskih namera prema Rusiji.

Nova retorika, stare pozicije

Resetovanje odnosa je najavo još američki potpredsednik Džo Bajden na konferenciji o bezbednosti u Minhenu u februaru ove godine. Tokom prve posete Moskvi početkom jula, Obama je međutim kritikovao postavku na kojoj već duže vreme počiva politika Moskve koja podrazumeva zaokruživanje sfera uticaja.

“Ta pretpostavka je pogrešna. U 2009-oj, velike sile ne demonstriraju snagu dominacijom ili demoniziranjem drugih zemalja. Prošlo je vreme kada su imperije mogle da tretiraju suverene države kao pione na šahovskoj tabli”, kazao je Obama. On je pomenuo primer Gruzije na koju je Rusija prošle godine izvršila invaziju, a zbog čega su odnosi Kremlja i Bele kuće spali na najniži nivo od Hladnog rata.

Majkl Mekfol, direktor u američkom nacionalnom savetu za bezbednost za Rusiju i Evroaziju, rekao je nakon samita Medvedev-Obama da Vašington nema iluzija kakva je pozicija ruskih zvaničnika.

“Na SAD (ruski zvaničnici) gledaju kao na neprijatelja: Siguran sam da kada među sobom razgovaraju da upotrebljavaju još oštrije reči za nas. Oni smatraju da je naš glavni cilj u svetu da učinimo Rusiju slabijom, da je okružimo, da uradimo sve kako bi mi (SAD) bili jači a Rusija slabija”.

Mekfol ističe da SAD nastoje da sadašnji ćorsokak u odnosima postane stvar prošlosti uvažavanjem novog realizma. To znači da će Vašington predočiti Moskvi svoj stav o spornim pitanjima “pre nego što pokušamo da pronađemo puteve u cilju pridobijanja Rusije da sarađuje u oblastima koje su od nacionalnog interesa za nas”, ističe Mefol.

Među najspornijim pitanjima jeste nastojanje Gruzije i Ukrajine da uđu u NATO, čemu se Rusija odlučno protivi.

“Mi nemamo nameru da trgujemo sa Rusijom kada je reč o širenju NATO. Nećemo zbog resetovanja odnosa sa Rusijom da prekinemo veoma bliske odnose sa ove dve demokratije, Ukrajinom i Gruzijom”, ističe Mekfol.

Profesor Univerziteta u Harvardu Maršal Goldman smatra da je samo pominjanje termina “resetovanje” već uticalo na smanjenje tenzija između Moskve i Vašingtona.

“Obama preispituje čitav niz pitanja. To bi mogla biti istorijska prekretnica”.

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je pozdravio najavu Obaminog zaokreta.

“Nova administracija na čelu sa predsednikom Obamom je pokazala spremnost da menja sadašnje stanje i stvara pouzdanije i modernije odnose. Mi smo spremni da damo svoj doprinos”.

Međutim, nakon julskog samita Rusija je povukla seriju poteza koji produbljuju sumnju u mogućnost da Vašington angažuje Moskvu tako da se njihovi odnosi resetuju. U avgustu, Kremlj je pojačao svoje vojno prisustvo u gruzijskim separatističkim regijama Abhaziji i Južnoj Osetiji, kršeći na taj način odredbe o primirju kome je nakon prošlogodišnjeg rata posredovala Evropska Unija. Ubrzo nakon toga, Kremlj je pripremio predloge zakonskih akata koji olakšavaju slanje trupa u inostranstvo u cilju “odbrane ruskih građana” i “sprečavanja agresije protiv drugih država”.

Analitičar iz Moskve Kiril Rogov kaže da se Obamina šarmantna ofanzivna strategija nije vidljivije odrazila na odnose dveju država. Obamino insistiranje da se poštuju zajedničke vrednosti ruski autoritarni lideri ignorišu.

“Za njih je politika uvek bila ‘nulta igra’ (zero-sum game). To znači da rezultat Obamine politike resetovanja odnosa može biti veoma obeshrabrujući, mada je sama ideja za pohvalu”, ističe Rogov.

Po nekim mišljenjima, poslednji potezi Kremlja su prilično mračna najava novog geostrateškog odmeravanja Rusije i Zapada u Ukrajini. Medvedev je nedavno pozvao građane ove zemlje da izaberu novo rukovodstvo, zbog čega je Kremlj optužen da nastoji da utiče na ishod predsedničkih izbora u januaru. Istovremeno, sve se intenzivnije spekuliše da se Moskva priprema za diplomatski pa možda čak I oružani sukob.
Rogov ističe da se ambicije Rusije, kada je reč o bivšim sovjetskim republikama, ne završavaju na protivljenju ulasku Ukrajine u NATO.

“Kremlj smatra da Ukrajina mora biti deo ruske sfere uticaja i to će biti veliki problem u odnosima sa SAD”.

Međutim, pojedini analitičari iz Moskve odbacuju optužbe o konfrotirajućem karakteru ruske pozicije prema Ukrajini. Tako Viktor Kremenjuk smatra da Rusija jedino ima u vidu pretnju svojoj bezbednosti u slučaju da Ukrajina uđe u NATO. On dovodi u pitanje stav Zapada da vrednosti, a ne interesi, treba da opredeljuju spoljnu politiku. “Ako bismo delili slične vrednosti, onda ne bismo imali iste problem. Mi smo različiti i to je neka vrsta izazova, jer postavlja se pitanje da li možemo živeti sa različitim vrednostima?”

Kremenjuk ističe da uspeh Obamine politike resetovanja zavisi od pozitivnog ishoda pregovora o novom ugovoru o nuklearnom naoružanju koji bi trebalo da zameni sporazum START iz 1991. koji ističe krajem ove godine.
XS
SM
MD
LG