Pregovori se održavaju šest meseci pre isteka sporazuma START kojim se ograničavaju arsenali Rusije i SAD. Pregovori su zakazani pošto su se predsednici dve zemlje, Barak Obama i Dmitrij Medvedev, u aprilu dogovorili u Londonu da dve zemlje postignu kompromis o nuklearnom razoružanju pre isteka Sporazuma o smanjenju naoružanja (START-1) u decembru 2009.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun danas je izjavio u Ženevi da je "ohrabren" nastavkom pregovora SAD i Rusije o smanjenju nuklearnog arsenala i apelovao na učesnike da "iskoriste novi elan". Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da pregovorači moraju da iznesu specifične predloge koji će biti razmtrani kada Obama dodje u Moskvu u julu:
"Mi ćemo se truditi da sledimo instrukcije predsednika Medvedeva i predsednika Obame, koji su u Londonu odredili delegacije koje će napraviti predloge za smanjenje koji su manje ili više ostvarljivi.”
Očekuje se da će trodnevni razgovori proteći u konstruktivnoj atmosferi, pošto novi američki predsednik sa entuzijazmom podržava nuklearno razoružanje, što je prioritet njegove administracije. Cilj moskovskih razgovora je da pomogne rešavanju nekih razlika izmedju dve nuklearne sile, tako da Obama i Medevdev mogu da ostvare napredak u novom sporazumu o razoružanju na njihovom samitu 6. jula.
Ono što je već prethodnih godina uradjeno u pregovorima u SMART procesu teško da je i početak stvarnog razoružanja. 1991. je svaka strana obavezana na maksimum od šest hiljada nuklearnih bojevih glava i 1600 odbrambenih sistema, kako projektila, podmornica ili bornih vozila. Nedavni dogadjaji medjutim, mogu da zakoče napredak ka novom sporazumu. Jedan od njih je američki plan stacioniranja odbrambenog raketnog štita u Poljskoj i Češkoj. Vašington kaže da je to zaštita od eventualnog raketnog napada iz Irana i Severne Koreje, ali se Moskva oštro protivi toj ideji. Lavrov je u svom poslednjem komentaru jasno stavio do znaja da će ovo pitanje biti centralno u bilo kojem novom sporazumu o smanjivanju naoružanja:
Sergei Lavrov
"Izuzetno je važno da se u kreiranju sporazuma uzmu u obzir interesi globalne bezbednosti, koji svakako uključuju bezbednost Ruske federacije. I ovo znači da mi moramo da se dogovorimo u vezi sa odbrambenim štitom. Definitivno.”
Drugo, otežavajuće pitanje mogu biti razmirice izmedju Rusije i Gruzije nakon rata. Dokaz za mogući potencijalni nastavak zaoštravanja rusko-američkih odnosa je kada su ove nedelje Rusija i Južna Osetija, otcepljeni gruzijski region napustili ragovore o Gruziji. Entuzijazam predsednika Obame u kontroli naoružanja ima ohrabrenje sa nekoliko drugih paketa pregovora o razoružanju. Jedan je konferecija UN o razoružanju u Ženevi, gde su diplomate pozdravile napredak koji su nazvali značajnim pomakom SAD prema dogovoru koji bi omogučavao kontrolu proizvodnje plutonijuma i obogaćenog uranijuma.
U pregovorima američku delegaciju predvodi pomoćnica državnog sekretara Rouz Gotemeler, a rusku Anatolij Antonov, šef odeljenja za bezbednost i razoružanje u ministarstvu spoljnih poslova Rusije.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun danas je izjavio u Ženevi da je "ohrabren" nastavkom pregovora SAD i Rusije o smanjenju nuklearnog arsenala i apelovao na učesnike da "iskoriste novi elan". Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da pregovorači moraju da iznesu specifične predloge koji će biti razmtrani kada Obama dodje u Moskvu u julu:
"Mi ćemo se truditi da sledimo instrukcije predsednika Medvedeva i predsednika Obame, koji su u Londonu odredili delegacije koje će napraviti predloge za smanjenje koji su manje ili više ostvarljivi.”
Očekuje se da će trodnevni razgovori proteći u konstruktivnoj atmosferi, pošto novi američki predsednik sa entuzijazmom podržava nuklearno razoružanje, što je prioritet njegove administracije. Cilj moskovskih razgovora je da pomogne rešavanju nekih razlika izmedju dve nuklearne sile, tako da Obama i Medevdev mogu da ostvare napredak u novom sporazumu o razoružanju na njihovom samitu 6. jula.
Nedavni događaji mogu da zakoče napredak ka novom sporazumu. Jedan od njih je američki plan stacioniranja odbrambenog raketnog štita u Poljskoj i Češkoj. Vašington kaže da je to zaštita od eventualnog raketnog napada iz Irana i Severne Koreje, ali se Moskva oštro protivi toj ideji.
"Izuzetno je važno da se u kreiranju sporazuma uzmu u obzir interesi globalne bezbednosti, koji svakako uključuju bezbednost Ruske federacije. I ovo znači da mi moramo da se dogovorimo u vezi sa odbrambenim štitom. Definitivno.”
Drugo, otežavajuće pitanje mogu biti razmirice izmedju Rusije i Gruzije nakon rata. Dokaz za mogući potencijalni nastavak zaoštravanja rusko-američkih odnosa je kada su ove nedelje Rusija i Južna Osetija, otcepljeni gruzijski region napustili ragovore o Gruziji. Entuzijazam predsednika Obame u kontroli naoružanja ima ohrabrenje sa nekoliko drugih paketa pregovora o razoružanju. Jedan je konferecija UN o razoružanju u Ženevi, gde su diplomate pozdravile napredak koji su nazvali značajnim pomakom SAD prema dogovoru koji bi omogučavao kontrolu proizvodnje plutonijuma i obogaćenog uranijuma.
U pregovorima američku delegaciju predvodi pomoćnica državnog sekretara Rouz Gotemeler, a rusku Anatolij Antonov, šef odeljenja za bezbednost i razoružanje u ministarstvu spoljnih poslova Rusije.
