Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Petronijević: Krijumčari, preostala opcija za migrante


Migranti blizu Šida, decmabar 2017.

Vladimir Petronijević iz beogradske nevladine orgaizacije Grupa 484 za 'Zašto?' objašnjava situaciju u kojoj se u Srbiji nalazi oko 4.000 migranata sa Bliskog Istoka, iz Azije i iz Afrike i zašto raste broj pokušaja ilegalnog prelaska granice sa Hrvatskom, što je bila tema na 'Zašto?'.

  • Naknada

Taj broj 4,000 ljudi je naravno smanjen u odnosu na brojeve koji su bili recimo početkom 2016. godine a da ne govorimo o onom periodu iz 2015. godine kada je po deset hiljada ljudi i više ulazilo dnevno u Srbiju tranzitirajući ka zapadnoj Evropi.

Pošto nemate legalne efikasne načine pristupa proceduri evropskih zemalja -- znate koliki su problemi sa uvođenjem kvota, dogovora pitanja realokacije i tako dalje unutar zemalja Evropske unije -- ljudi će se više oslanjati na krijumčare i na ilegalne načine prelazaka granica kako bi došli u zemlje destinacije.

Dakle ono što je posljedica zatvaranja zapadnobalkanske rute je zapravo povećanje cene krijumčara prema migrantima u smislu naknade koju uzimaju za organizovani ilegalni prelazak državne granice.

  • Evropska unija

S druge strane, imate i situaciju da u zemljama ove regije, sistemi azila se još uvijek razvijaju kao i drugi prateći elementi migracijske politike, recimo politike readmisije, odnosa prema strancima i tako dalje i nemate uvek do kraja adekvatno izgrađene politike i jasne odgovore, osim onih koji se tiču pre svega humanitarnih pitanja i humanitarnih aspekata.

To naravno dodatno otežava situaciju.

To je zapravo realnost i te se stvari moraju menjati na nacionalnom i regionalnom nivou i u saradnji sa Evropskom unjom.

  • Dogovor

Ono što bi moglo da se uradi jeste zapravo to što bi zemlje na nivou regiona trebale prvo da učine u okviru svojin nacionalnih politika, a to je -- a to se odnosu i na Srbiju -- da daju jedan odgovor: šta to naše zemlje zapravo žele od politike azila i migracija i kako se naše države postavljaju u novim okolnostima u 21. veku i u odnosu na to razvijaju odgovarajuće mere i politike, naravno u kontekstu harmonizacije sa zakonodavstvom Evropske unije.

Čini mi se da nam je potreban jedan regionalni dogovor koji je nekako prethodno postignut ali na nivou policijske saradnje i zatvaranja granica.

  • Solidarnost

Međutim, ono što zemlje Zapadnog Balkana najčešće prigovaraju Evropskoj uniji je nedostatak solidarnosti ili jasne politike Evropske unije prema problemu azila i migracija a pitanje je da li se to takođe može primeniti i na zemlje regije.

Koliko su zapravo zemlje regije solidarne međusobno u tim situacijama i da li postoji neka vrsta regionalnog plana koji bi doveo do toga da u slučajevima nekih novih kriza nemamo tenzije na granicama kakve smo imali tokom 2015. godine.

XS
SM
MD
LG