Dostupni linkovi

Petrič za RSE: Balkanizacija EU umesto evropeizacije Balkana


Zapadni Balkan ne služi za otimačinu: Volfgang Petrič

Možda zvuči preoštro, ali na delu je neka vrsta balkanizacije Evropske unije, dok je manje vidljiva evropeizacija Balkana, kaže za RSE Volfgang Petrič (Wolfgang Petritsch), nekadašnji visoki međunarodni predstavnik u BiH i izaslanik EU za Kosovo.

“Neophodna je nova evropska strategija za Zapadni Balkan kako bismo ga motivisali u prelaznom periodu s obzirom da neće biti skorog proširenja. Ne možemo tek tako da prepustimo građane i vlade regije da čekaju desetak godina”, naglašava Petrič.

Dodaje da je na Balkanu nužno “razoružanje” jezika u smislu uzdržavanja od zapaljivih izjava.

“Ne treba davati priliku nacionalistima poput Dodika. Potrebna je odgovornost na regionalnom nivou političara poput Rame, Vučića, ali i Plenkovića s obzirom da je njegova zemlja članica EU. Dakle, nužna je odgovornost i ozbiljnost u sprovođenju reformi, a ne potezi poput ‘Rama šou’”.

EU bez strategije

RSE: Da li će susret Federike Mogerini i balkanskih premijera pomoći u smirivanju tenzija u regiji?

Petrič: Mislim da je Brisel uznemiren stanjem na terenu, pre svega Federika Mogerini, jer je nedavno posetila balkanske prestonice. Pokazalo se da EU nema strategiju i odgovor na geopolitički promenjeno okruženje. U tom smislu ona je povukla dobar potez pozivajući političare iz regije na neformalnu večeru. Međutim, uopštene izjave nakon tog skupa pokazuju da nema ničeg novog. I pre toga su evropski zvaničnici ukazivali da zemlje aspiranti treba da urade domaći zadatak na putu ka EU.

No, nema odgovora kako suštinski podstaći reforme i da li je nešto naučeno iz prethodnih iskustava, imajući u vidu i da se sama EU suočava sa višestrukom unutrašnjom krizom, ali i delovanjem drugih aktera na Balkanu kao što su Rusija, Kina, arapske zemlje i posebno Turska. Izgleda kao da je EU bespomoćna i bez ideje kako dalje.

RSE: Stiče se utisak da, paradoksalno, kao da Brisel gubi uticaj u ovoj regiji iako sve zemlje teže članstvu u evropskom bloku. Na tehničkom nivou ispunjavaju zadate obaveze. No, suštinski jačaju autoritarne tendencije kao i međunacionalne tenzije iako su dobrosusedski odnosi jedan od preduslova na evropskom putu. Možda uviđaju da je punopravno članstvo na “dugom štapu” zbog zamora od proširenja u EU.

Petrič: Javno saopštenim stavom da neće biti proširenja u narednih pet godina, EU je u velikoj meri obeshrabrila građane Balkana da vrše pritisak na svoje vlade da sprovode reforme. Imajući u vidu duboku krizu na starom kontinentu, ne vidim realističnu šansu da u narednih deset godina bilo koja zemlja bude primljena u EU. To znaju političari u evropskim prestonicama ali i na Balkanu.

Dakle, mi u EU se pretvaramo da zemlje regije mogu da se pridruže – ako ispune kriterijume – a i balkanski lideri se pretvaraju da žele da se učlane i obave svoj deo posla. Međutim, to je posao na tehničkom nivou. Na primer, Srbija veoma profesionalno ispunjava zadatke u pregovorima sa Briselom. Narednih nedelja se očekuje otvaranje novih poglavlja. Slično je i u Crnoj Gori. Međutim, to je manje bitan deo čitavog procesa. Problem je što se ne sprovode suštinske reforme zbog nedostatka motivacije jer političari znaju da čak i ako to urade, njihove zemlje neće uskoro ući u EU. To je najveći paradoks u čitavoj ovoj situaciji.

Reforme EU uslov za reforme na Balkanu

RSE: Kako sprovesti takvu strategiju kada jedna od ključnih zemalja napušta EU, a širom starog kontinenta jača evroskepticizam?

Petrič: Nije moguće proširenje ukoliko se ne sprovedu duboke reforme same Evropske unije. Sadašnji mehanizam odlučivanja u kome učestvuju lideri svih 27 članica je apsolutno neefikasan, jer oni slede pre svega svoje nacionalne interese. Tehnički nije moguć prijem ni zemalja kao što su Švajcarska i Norveška bez sveobuhvatnih reformi institucija EU.

Angela Merkel i Emanuel Makron
Angela Merkel i Emanuel Makron

RSE: Ali ko će da inicira takve reforme ako su, na primer, u Mađarskoj i Poljskoj na vlasti autoritarni političari? Da li to mogu da učine Emanuel Makron i Angela Merkel?

Petrič: Dva momenta će biti ključna. Najpre da se na optimalan način prevaziđe nepovoljna situacija u kojoj su se našli i Britanija i EU nakon Brexita. To znači da se u pregovorima šteta svede na najmanju moguću meru jer tu niko ne može da bude pobednik.

Drugo je osnaživanje demokratije. U Francuskoj, Holandiji i Austriji pobedili su političari proevropske orijentacije. Sada je prilika da u saradnju sa drugima ojačaju EU. Ove snage su bile u defanzivi poslednjih godina zbog jačanja populizma i autoritarizma. Međutim, na kraju smo bili pozitivno iznenađeni kako su građani glasali. To budi nadu u oživljavanje evropskog duha.

RSE: Brisel potencira da je “lopta u dvorištu” balkanskih političara, odnosno da moraju da ispune kriterijume na putu ka EU. Međutim, postoji opasnost da pre nego što se to desi, nacionalističke snage odnesu prevagu i ponovo zapale region.

Petrič: One mogu da pobede samo ako se EU ne angažuje na pravi način. Da ponovim, jedino oživljavanjem samog evropskog bloka može se poslati snažna poruka i balkanskim zemljama. Dakle, potrebna je strategija za ovu regiju koja neće podrazumevati – ili ćete se pridružiti ili čekati narednih deset godina. Potrebno je u međuvremenu definisati delimične ciljeve. Tako je Austrija bila deo Evropskog ekonomskog prostora (EEA), jer nije uspela da odmah uđe u EU.

Balkan ne sme da ostane u čekaonici

RSE: Srpski premijer Vučić je nedavno predložio formiranje carinske unije na Balkanu. U međuvremenu, pominju se i ideje o transformisanju EU u nekoliko brzina pa bi se u tom slučaju balkanske zemlje našle u drugom ili trećem krugu.

Petrič: Mi već imamo takvu situaciju. Na primer, neke članice EU su deo evrozone i šengenskog sistema a druge ne. I pojedine zemlje regije, mislim na Crnu Goru i Kosovo, koriste evro.

Treba ohrabriti razne regionalne ekonomske inicijative i češće organizovati susrete domaćih lidera sa evropskim zvaničnicima. To je način da se suoči i sa političkim problemima poput autoritarizma, kao što Brisel ima mehanizme da reaguje na slične trendove u Mađarskoj i Poljskoj.

Nije dobro da se balkanske zemlje stave u čekaonicu, jer je čekanje pasivno. Potreban je aktivan odnos ili proces u kome će se i EU reformisati tako da kada to učini bude u stanju da primi zemlje koje su najdalje odmakle. To znači da se stvori pozitivna dinamika umesto dosadašnje strategije čekanja i posmatranja šta se dešava. U međuvremenu, situacija na Balkanu se pogoršava, naročito u BiH, gde je u poslednjih desetak godina poništeno većina pomaka ostvarenih u prvih deset godina nakon rata.

Bespotrebna Ramina izjava

RSE: Kao što smo rekli, stanje u regiji komplikuju rastući autoritarizam i međunacionalne surevnjivosti. Tako je nedavno uzburkala strasti izjava albanskog premijera Edija Rame da će se Albanija i Kosovo ujedini ako bude bledela evroska perspektiva ovih zemalja.

Petrič: Takve izjave nam nisu potrebne. Uveren sam da političari u Beogradu, kao i u Tirani i Prištini ne veruju da je to ostvarivo jer bi bilo koja promena granica na Balkanu vodila u rat. EU i SAD svakako nisu zainteresovani za takav scenario.

Bespotrebne izjave: Edi Rama
Bespotrebne izjave: Edi Rama

RSE: U međuvremenu, pogoršani su odnosi Beograda i Prištine. Njihovi razgovori su zamrznuti zbog razlika oko pitanja kao što su formiranje Zajednice srpskih opština, a zadržavanje Ramuša Haradinaja u Francuskoj po optužnici Srbije je dodatno uzburkalo strasti. Vučić je izjavio u sredu veče da je njegova vlada pod pritiskom zapadnih sila da učini neke ustupke kao i da se pribojava kako će izgledati pregovori ako Haradinaj postane kosovski premijer.

Petrič: Izbori na Kosovu i pitanje ko će biti premijer je tipičan primer nedostatka preventivne evropske diplomatije. Već sada se vidi da ishod izbora može izazvati tenzije u pregovorima Beograda i Prištine, koji su preduslov za približavanje i pomirenje dve strane. Dakle, EU mora da ubrza formiranje Zajednice srpskih opština. Međutim, ako izostane preventivno delovanje evropske diplomatije bojim se da će se stanje pogoršati nakon izbora na Kosovu.

RSE: Međutim, evropska diplomatija već godinama nije efikasna. Koje instrumente ima na raspolaganju sada kada je sputana mnogim krizama?

Petrič: U poređenju sa veoma ozbiljnim svetskim krizama kao što je na Bliskom istoku, problemi na Zapadnom Balkanu su rešivi sa umešnom diplomatijom. Međutim, veoma je frustirajući uglavnom reaktivni pristup Brisela zbivanjima u ovoj regiji. Potrebna je proaktivna politika.

Zapadni Balkan je pre nekoliko godina pružao bezbednosne usluge, sada ih ponovo prima. To je dugoročni trend koji treba odmah zaustaviti.

EU ne može da drži pridike o demokratiji

RSE: Stiče se utisak da je Brisel sklon da zbog geostrateških interesa “zažmuri” na kršenje demokratskih principa. Tako se Vučiću toleriše autoritarno ponašanje zarad prihvatanja sporazuma sa Prištinom.

Petrič: Ko smo to mi – mislim na EU – da govorimo o autoritarnim trendovima na Balkanu – kada pogledate vlasti u Budimpešti i Varšavi, ili rezultate izbora u Francuskoj i drugde? Dobro je što je Makron pobedio ali je trećina glasova otišla autoritarnoj, antievropskoj političarki Marin Le Pen.

RSE: Ili jačanje proustaških tendencija u Hrvatskoj iako je ona članica EU.

Petrič: Možda zvuči preoštro, ali na delu je neka vrsta balkanizacije Evropske Unije dok je manje vidljiva evropeizacija Balkana. Nužno je sagledati širu sliku, tačnije da je napredak EU neraskidivo povezan sa progresom u regiji. Na taj način bi Brisel mogao da pokaže da je u stanju da rešava probleme u svom okruženju, što je preduslov za delovanje na globalnom planu. Ako nema pomaka na Balkanu onda se postavlja pitanje u čemu je EU uspešna u spoljnoj politici.

BiH u raljama Dodika, Izetbegovića i Čovića

RSE: Na koji način BiH može da profunkcioniše kao efikasna država?

Petrič: To je veliki problem i situacija se pogoršavala godinama u prisustvu visokog predstavnika i međunarodne zajednice. U Sarajevu se nalazi jedna od najvećih misija EU u svetu. Potrošila je stotine milione evra u BiH na razne projekte, ali rezultati nisu obećavajući. Stoga je potrebno obratiti posebnu pažnju na stanje u njoj kao deo šire evropske strategije o kojoj sam govorio.

BiH u raljama tri političara - Bakira Izetbegovića, Dragana Čovića i Milorada Dodika
BiH u raljama tri političara - Bakira Izetbegovića, Dragana Čovića i Milorada Dodika

Više nije moguće zasnivati bilo kakav napredak na osnovu Dejtonskog ustava. Nužne su inicijative iz civilnog sektora. BiH je u raljama tri političara – Dodika, Izetbegovića i Čovića. Lider HDZ traži formiranje trećeg entiteta što je zvono za uzbunu u Briselu. Hrvatska, kao jedna od potpisnica Dejtonskog sporazuma i sada članica EU, ima veliku odgovornost u smirivanju situacije u BiH i regionu u celini. Treba da se priseti da je na putu ka EU pre nekoliko godina bila izložena pritiscima Slovenije. Zašto ponavljati istu grešku?

Bosanski Hrvati nisu previše zainteresovani za budućnost zemlje u kojoj žive jer imaju hrvatske pasoše. Bosanski Srbi takođe imaju pasoše Srbije koja je na putu ka EU, tako da ni njih nije previše briga za sudbinu BiH. Brisel mora da se pozabavi dugoročnijim konsekvencama sadašnjeg stanja u ovoj zemlji a ne samo da osigurava mir.

Ulazak Crne Gore u NATO prvi ali nedovoljan korak

RSE: Predstavnik Crne Gore je u četvrtak po prvi put prisustvovao sastanku lidera NATO. No, Rusija je nastojala da podrije njeno članstvo u Alijansi. U međuvremenu, nastavljaju se tenzije na crnogorskoj političkoj sceni.

Petrič: Pridruživanje NATO je prvi korak ali nedovoljan kada je reč o sveukupnim reformama. Alijansa je odranije iskazala privrženost članstvu Crne Gore, što je sada samo formalizovano. Dakle, to samo po sebi neće bitnije promeniti situaciju u zemlji ili u regionu tako da ne treba gajiti preterana očekivanja od ovog čina. Važniji deo je dugoročni demokratski razvoj, uključujući odgovornost, što u ovom trenutku nedostaje u Crnoj Gori.

RSE: Ona je politički polarizovana, a opozicija bojkotuje parlament.

Petrič: Ne mislim da je to dobra strategija. Bojkot parlamenta u demokratskom društvu nikada nije valjan odgovor na probleme. Za njihovo rešavanje nužna je borba u samom parlamentu.

Da li je Milo Đukanović (na fotografiji) vladar Crne Gore iz senke
Da li je Milo Đukanović (na fotografiji) vladar Crne Gore iz senke

RSE: Da li povlačenje Mila Đukanovića, kao neprikosnovenog lidera, sa premijerske pozicije omogućava otvaranje demokratskih procesa?

Petrič: Videćemo da li je novi premijer samostalan u vršenju dužnosti ili ne. Činjenica da je Đukanović držao ključne pozicije više od 25 godina svakako nije dobra za demokratiju.

RSE: Mislite li da on i dalje vuče konce iz senke?

Petrič: Uticaj ličnosti koje su imale jedinstvenu političku moć – kao što znamo iz iskustva u celom regionu – uglavnom ne nestaje preko noći. No, smatram da je dobar potez da se omogući drugim političarima da stupe na scenu i vladi da funkcioniše.

RSE: U kojoj meri Rusija uspeva da iskoristi konfuznu evropsku politiku da bi ojačala svoju poziciju na Balkanu?

Petrič: Nažalost, pomenuta politika Brisela ostavlja veliki prostor drugim akterima, poput Rusije, da šire uticaj. Međutim, svi treba da znaju, uključujući i Moskvu, da Zapadni Balkan ne služi za otimačinu. Dakle, Rusija može da investira, ali taktikom odlaganja evropskih integracija zemalja regije ne može da promeni njihov strateški put na čijem je kraju članstvo u EU.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG