Dostupni linkovi

Osuđenik za zločine u redovima Vojske Srbije suprotno zakonu


Parada Vojske Srbije u Beogradu 2014. godine.

"Profesionalno vojno lice gubi čin ako bude osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju dužem od jedne godine - danom pravnosnažnosti presude", piše u članu 185 Zakona o Vojsci Srbije.

Član 77 istog Zakona kaže da profesionalno vojno lice može biti udaljeno od dužnosti ako je protiv njega pokrenut krivični postupak za delo "čija je priroda takva da bi bilo štetno po interes službe da i dalje ostane na dužnosti".

Ipak, Rajko Kozlina ostao je na dužnosti u činu podoficira Vojske Srbije tokom šest godina dugog postupka koji se protiv njega vodio zbog ratnog zločina nad albanskim civilima tokom rata na Kosovu, ali i nakon što je presuda kojom je osuđen na 15 godina zatvora postala pravosnažna.

Ovo je potvrđeno saopštenjem Ministarstva odbrane Srbije od 11. novembra u kom se navodi da je "podoficiru Rajku Kozlini profesionalna vojna služba prestala 16. marta 2020. godine zbog gubitka čina, bez prava na penziju".

Dugostepena, odnosno pravosnažna presuda, Kozlini je dostavljena skoro dva meseca ranije, 28. januara 2020. godine, i to preko komande Vojske u kojoj je u tom trenutku bio zaposlen. To je za Radio Slobodna Evropa (RSE) ranije potvrđeno u Višem sudu u Beogradu, pred kojim je Kozlina osuđen u aprilu 2019. godine.

"Prema Zakonu, gubitak čina bi trebalo da nastupi od onog dana kada presuda postane pravosnažna. Tim danom, profesionalno vojno lice gubi čin i sva prava koja idu uz taj čin", rekla je za RSE Marija Ignatijević iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Ministarstvo odbrane je u saopštenju navelo i da "ne raspolaže podacima o stanju van službe Rajka Kozline o kojima pišu pojedini mediji".

Još bez odgovora institucija o bekstvu osuđenog

Kozlina se nije pojavio na izdržavanju kazne zatvora, a Prvi osnovni sud u Beogradu je 9. septembra ove godine za njim raspisao poternicu. Balkanska istraživačka mreža (BIRN) objavila je da je pobegao iz zemlje.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova nisu odgovorili na ponovljeni upit RSE da li je tačno da je pobegao iz Srbije, niti kako se to dogodilo. Na pitanje imaju li informacije od policije i da li će tražiti raspisivanje međunarodne poternice za Kozlinom, ćute i u Ministarstvu pravde.

"Ukoliko je tačno da je nakon pravosnažnosti presude Kozlina ostao aktivni podoficir, to je kršenje Zakona o vojsci i za to bi Ministarstvo odbrane moralo da pokrene procedure da se vidi na koji način se desilo to kršenje zakona", rekao je za RSE Marko Milosavljević iz Incijative mladih za ljudska prava.

Ova nevladina organizacija zatražila je 11. novembra od Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) i pravde da utvrde odgovornost za bekstvo osuđenog ratnog zločinca.

"Apsolutni prioritet mora da bude da Ministarstvo pravde i MUP urade sve što je do njih, pa čak i da pokrenu mehanizme međunarodne policijske i pravosudne saradnje kako bi se locirao osuđeni Kozlina u najkraćem mogućem roku", rekao je Milosavljević.

Podoficir na suđenju za ratni zločin

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je protiv Kozline i drugog pripadnika 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije Pavla Gavrilovića optužnicu za zločin u Trnju na Kosovu podiglo 2013. godine.

Gavrilović, koji je u toku suđenja penzionisan, oslobođen je odgovornosti, dok je Kozlina tokom suđenja bio aktivni pripadnik Vojske, pa mu je i kazna od 15 godina zatvora izrečena kao podoficiru.

"Podatak da je ostao aktivno lice je u skladu sa tim da Ministarstvo odbrane nagrađuje one koji su optuženi i osuđeni za ratne zločine, a ne da se od njih distancira i da ih udalji od službe, pa čak i da oni u krajnjoj instanci budu oslobođeni", rekao je Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava.

Oči u oči sa osumnjičenima za zločin u Trnju
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:05:39 0:00

Bez pritvora za optužene

Kozlina se poslednji put pred sudom pojavio 16. aprila 2019. godine na izricanju presude kada je, uz drugooptuženog Pavla Gavrilovića, negirao krivicu za ubistvo 15 i ranjavanje dvoje albanskih civila u Trnju.

U članu 77 Zakona o vojsci, navodi se da se profesionalno vojno lice "udaljava od dužnosti dok se nalazi u pritvoru i za vreme izdržavanja kazne zatvora".

Kozlina, međutim, nikada nije bio u pritvoru. Iz Višeg suda su za RSE ranije naveli da "za to nisu bili ispunjeni zakonski uslovi", kao i da je Kozlina "bio dostupan sudu preko Komande Vojske Srbije i da se od početka krivičnog postupka do njegovog pravnosnažnog okončanja nijednog trenutka nije krio".

Ipak, postupak protiv Kozline obeležila su česta odlaganja i izostanak optuženih sa ročišta zbog bolesti, koja su pravdana medicinskom dokumentacijom sa Vojnomedicinske akademije.

"To je matrica odbrane koja nije ni sudska, ni advokatska, nego sistemska od strane niza institucija. Slučaj sa Kozlinom je dodatno zastrašujući zato što pokazuje da je moguće da se na kraju izbegne i sama presuda, odnosno njeno izvršenje", rekao je Marko Milosavljević.

Gavrilović i Kozlina optuženi su da su izdali naredbu ili ubili najmanje 27 civila u Trnju 1999. godine. Žrtve su bili muškarci, žene i deca, a najmlađe dete imalo je četiri godine. Nakon što su ubijeni, sumnja se da su tela odneli pripadnici srpskih vojnih snaga kako bi ih sakrili u masovnoj grobnici.

"U isto vreme, institucije Srbije kontinurano u poslednjih pet, šest godina glorifikuju druge ljude koji su odavno osuđeni za ratne zločine pred Haškim tribunalom. Oni su danas u Srbiji ljudi od ugleda", rekao je Milosavljević.

Hag nakon kraja
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:21:11 0:00

Tretman osuđenih za ratne zločine

Haški osuđenik Vladimir Lazarević je 2015. godine nakon odsluženih 14 od 15 godina kazne zatvora zbog ratnih zločina nad Albancima na Kosovu u Srbiju stigao u pratnji državnog i vojnog vrha.

Vladinim avionom iz Holandije sa Lazarevićem su tada doputovali tadašnji ministri pravde i odbrane Nikola Selaković (danas šef diplomatije) i Bratislav Gašić (danas načelnik Bezbednosno-informativne agencije).

Na aerodromu su ih dočekali tadašnji ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin (danas ministar policije) i bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković.

"Srbiji se vraćaju njeni najbolji sinovi. Danas je veliki dan zato što Srbija pokazuje koliko je ponosna na one koji su je branili i odbranili. General Lazarević je primer kako bi svi jednog dana mogli da imamo visoko podignuto čelo", rekao je Vulin na dočeku Lazarevića u decembru 2015.

Dve godine kasnije Lazarević je bio angažovan kao predavač na Vojnoj akademiji u Beogradu.

Promocije haških osuđenika

Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane su 2018. godine objavili i promovisali knjige Nebojše Pavkovića, koji u zatvoru u Finskoj služi kaznu na osnovu presude Haškog tribunala za zločine nad Albancima na Kosovu.

Godinu dana kasnije, autor se video zapisom iz zatvora u Finskoj obratio prisutnima na promociji njegove knjige koja je održana u Domu Vojske Srbije u Beogradu.

Pre Pavkovića se u novembru 2018. iz pritvora Haškog tribunala, gde čeka pravosnažnu presudu, u programu televizije Happy sa nacionalnom frekvencijom obratio i bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić.

Prvostepenom presudom Mladić je osuđen na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici, progona Bošnjaka i Hrvata širom BiH, terorisanja stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i uzimanjem pripadnika UNPROFOR-a za taoce.

Opsada Sarajeva: 'Obrisi planina su bili granice planete za nas'
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:05:02 0:00

Haški osuđenik Veselin Šljivančanin, koji je odslužio kaznu po presudi za zločine na Ovčari kod Vukovara je u januaru 2017. godine govorio na tribini vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Beški, u Vojvodini.

Šljivančanin je iste godine bio u pratnji predsednika Srbije tokom otvaranja fabrike u Rumi.

"Hoćete da ga vežemo u okove? To želite?", rekao je tada Vučić u odgovoru na pitanje novinara zašto je u njegovoj pratnji osuđenik za ratne zločine.

Nikola Šainović koji je presudom Haškog tribunala osuđen na 18 godina zatvora za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja na Kosovu danas je član Predsedništva vladajuće Socijalističke partije Srbije (SPS).

"To je zaslužio jer je dostojno branio Srbiju u Hagu", rekao je u decembru 2017. lider SPS-a Ivica Dačić, koji je danas predsednik Skupštine Srbije.

Osuđeni i osumnjičeni u skupštinskim klupama

Haški osuđenik Vojislav Šešelj skupštinsku klupu je napustio tek nakon što na parlamentarnim izborima 7. juna njegova Srpska radikalna stranka (SRS) nije prešla cenzus.

Šešelj je pred Haškim tribunalom aprila 2018. pravosnažno osuđen na deset godina zatvora zbog podsticanja progona, deportacije i prisilnog raseljavanja Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci, 1992. godine.

Iako Zakon o izboru narodnih poslanika predviđa da mandat prestaje ukoliko je poslanik osuđen na kaznu zatvora dužu od šest meseci, Administrativni odbor Skupštine Srbije nikada nije razmatrao oduzimanje mandata Šešelju. Listu SRS-a čiji je bio nosilac, potvrdila je uoči izbora 7. juna Republička izborna komisija (RIK).

Na toj listi bio je i nekadašnji vojni general Božidar Delić, koji je tokom rata na Kosovu bio komandant 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije.

Iako je nevladin Fond za humanitarno pravo protiv njega podneo dve krivične prijave zbog, kako u naveli, ratnih zločina na Kosovu, protiv Delića nije pokrenut postupak.

Božidar Delić bio je dugogodišnji poslanik u Skupštini Srbije, a 2007. godine i njen potpredsednik iz redova SRS-a. Posle raskola u SRS-u 2008. godine, Delić je prešao u Srpsku naprednu, da bi je 2011. napustio zbog neslaganja sa politikom partije i vratio se u radikale.

Novi poslanici

Nekadašnji komandant Birčanske brigade Vojske Republike Srpske (VRS), a kasnije načelnik Štaba Drinskog korpusa VRS Svetozar Andrić, protiv kojeg se u Srbiji vodi krivični postupak zbog sumnje da je izvršio ratne zločine u Bosni i Hercegovini, položio je početkom avgusta zakletvu kao poslanik u parlamentu Srbije nakon izbora 7. juna.

Andrić je poslanik Srpskog patriotskog saveza (SPAS) Aleksandra Šapića koji je deo vladajuće koalicije.

Upozorenja Evropske unije

Na tretman i promovisanje osuđenih za ratne zločine, svake godine u izveštajima o napretku Srbije ukazuje Evropska komisija.

U poslednjem izveštaju, Komisija je upozorila da Srbija još nije izručila dvoje članova SRS-a Vjericu Radetu i Petra Jojića.

Njih dvoje takođe su bili poslanici u prethodnom sazivu Skupštine Srbije, dok su u Hagu optuženi za nepoštovanje suda.

Srbija odbija da ih izruči od 2015. godine, uz obrazloženje da za to nisu ispunjeni uslovi.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG