"Od Srbije sve očekujem. Sama je počinila zločine, sama ih je sudila".
Tako Bekim Gaši (Gashi), koji je u masakru u mestu Trnje na Kosovu 1999. godine izgubio 22 člana porodice, odgovara na medijske navode da je bivši pripadnik Vojske Jugoslavije Rajko Kozlina pobegao iz Srbije nakon izricanja presude za ovaj ratni zločin.
Gaši je u Beogradu bio svedok na suđenju Kozlini i drugom optuženom za zločin u Trnju, nekadašnjem pripadniku Vojske Jugoslavije Pavlu Gavriloviću, koji je oslobođen je odgovornosti.
"Ne čudi me ukoliko je Kozlina pobegao i to što ne izdržava kaznu. Ti sudovi su formalnost, zarad Evrope i sveta da kažu da navodno sude onima koji su počinili zločine. A te zločine je počinila država organizovano, a onda su žrtve nestale. Evo 21 godinu ne možemo da ih pronađemo", rekao je Gaši za Radio Slobodna Evropa (RSE).
U masakru u Trnju, Gaši je izgubio majku i četiri sestre, i još 17 članova porodice sa stričeve strane. U danu kada se dogodio zločin, 25. marta 1999. godine, uspeo je da se sakrije na tavanu kuće, gde je proveo dva dana. Gledao je kako mu ubijaju porodicu.
Šta se dešavalo sa osuđenim Kozlinom?
Rajko Kozlina je u aprilu 2019. godine pred Višim sudom u Beogradu osuđen na 15 godina zatvora zbog ubistva 15 i ranjavanja dvoje albanskih civila u Trnju kod Suve Reke. On je okrivljen da je grupi vojnika koju je predvodio naređivao i zajedno sa njima počinio ovaj zločin.
Nakon što se nije pojavio na izdržavanju kazne zatvora, Prvi osnovni sud u Beogradu je 9. septembra ove godine za Kozlinom raspisao poternicu, a Balkanska istraživačka mreža (BIRN) objavila je da je pobegao iz zemlje.
Šta kažu institucije?
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije nisu odgovorili na pitanja RSE da li je tačno da je pobegao iz Srbije, niti kako se to dogodilo.
Njegov advokat Nikola Hanžek rekao je za RSE da se svojim klijentom poslednji put smo čuo u decembru 2019. godine.
"Kasnije sam pokušavao da ga kontaktiram i jednostavno nemam nikakve informacije o njemu", rekao je Hanžek.
Uz Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP), odgovori nisu stigli ni iz Ministarstva pravde, kojima je RSE uputio pitanja da li imaju informacije od policije i da li će tražiti raspisivanje međunarodne poternice za Rajkom Kozlinom.
Odgovore nije dobila ni Balkanska istraživačka mreža - BIRN, koja je 29. oktobra objavila da je MUP odbio njihov zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja u vezi sa njegovim slučajem.
MUP-u je BIRN postavio pitanje da li je Kozlina koristio zvanični granični prelaz kako bi pobegao iz zemlje, budući da se nije pojavio na izdržavanju kazne zatvora.
Iz Ministarstva su, kako navodi BIRN, odgovorili "da bi davanje informacije značilo kršenje prava na privatnost ličnosti" i da "ne postoji javni interes za pružanje ove informacije".
Zašto Kozlina nije bio u pritvoru?
Tužilaštvo za ratne zločine podiglo je još 2013. godine optužnicu protiv tada još aktivnih pripadnika 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije Pavla Gavrilovića i Rajka Kozline za zločin u Trnju.
Gavrilović i Kozlina optuženi su da su izdali naredbu ili ubili najmanje 27 civila. Žrtve su bili muškarci, žene i deca, a najmlađe dete imalo je četiri godine. Nakon što su ubijeni, sumnja se da su tela odneli pripadnici srpskih vojnih snaga kako bi ih sakrili u masovnoj grobnici.
"Nikada im nije određen pritvor pod obrazloženjem da ne postoji mogućnost ponavljanja krivičnog dela. Naravno da delo ne može da se ponovi zato što više nije ratno stanje i ne mogu da ponove ratni zločin. Ali oni nikada nisu bili u pritvoru", rekla je za RSE Ivana Žanić iz nevladinog Fonda za humanitarno pravo (FHP) koji prati suđenja za ratne zločine u Srbiji.
Iz Tužilaštva za ratne zločine nisu odgovorili na pitanje RSE da li su zahtevali pritvor zbog opasnosti od bekstva.
Izostanak okrivljenih sa suđenja
Sam postupak protiv Kozlina i Gavrilovića trajao je šest godina, a obeležila su ga česta odlaganja i izostanak optuženih sa ročišta.
"Fond za humanitarno pravo je više puta ukazivao da se to suđenje često odlaže zbog hospitalizacije Rajka Kozline na Vojno-medicinskoj akademiji (VMA). Nekoliko puta se dešavalo da se on ne pojavi na glavnom pretresu, a da njegovi branioci nakon toga dostavljaju lekarska opravdanja sa VMA", rekla je Ivana Žanić.
Sa Vojno-medicinske akademije negirali su navode Fonda za humanitarno pravo da zdravstvene ustanove Vojske Srbije omogućavaju Gavriloviću i Kozlini da izbegnu sudska ročišta.
Ipak, sumnju da optuženi namerno izbegavaju ročišta navodeći zdravstvene probleme izrazila je i predsedavajuća sudija Mirjana Ilić.
Ona je u martu 2019. godine u sudnici rekla da se Kozlina i drugooptuženi u ovom predmetu, Pavle Gavrilović, često pre saslušanja pozivaju na zdravstvene probleme, od kojih se oporavljaju nakon ročišta.
"To izaziva ozbiljnu sumnju da se nešto sasvim drugo događa", rekla je Ilić u sudnici.
'Zavet ćutanja'
Rajko Kozlina je u vreme suđenja još uvek bio aktivni pripadnik Vojske Srbije. Iz Ministarstva odbrane Srbije nisu odgovorili na pitanje RSE da li je i kada Kozlina penzionisan, te kako komentarišu to što je verovatno pobegao iz zemlje.
"Oni su vojnici i nisam iznenađena što institucije ćute. On je mogao je da pređe i sa lažnim pasošem, mogao je da pređe i preko nekih graničnih prelaza koji nisu legalni. Ne znamo gde je otišao i kada je uopšte otišao. To je jedan zavet ćutanja i način da se oni i dalje štite. Poruka njima da će država uvek stajati iza njih", rekla je Ivana Žanić iz FHP-a.
Podrška Rajku Kozlinu stizala je sa adresa ekstremnih desničara. Tako je u aprilu 2019. godine neregistrovano udruženje "Inicijativa nema predaje Kosova i Metohije", na svom sajtu objavio saopštenje u kom su naveli da je "žalosno što mnogi peru ruke od boraca koji su branili našu otadžbinu".
"Mi ih nismo zaboravili i učinićemo sve što je u našoj moći da pomognemo", navedeno je objavi.
Bez suđenja za komandnu odgovornost
Nadređeni Rajku Kozlini i Pavlu Gavriloviću tokom zločina u Trnju bio je Božidar Delić, komandant 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije za vreme rata na Kosovu.
On, kako ukazuju u Fondu za humanitarno pravo, nije bio obuhvaćen optužnicom. Delić se na suđenju pojavio kao svedok odbrane, a prisustvovao je i izricanju presude. Iako je Fond protiv njega podneo više krivičnih prijava za ratne zloćine, nikada mu nije suđeno.
"On je danas ugledni građanin Srbije i rado viđen gost na televizijama, u političkim emsijama, na tribinama i predstavljanju knjiga osuđenih ratnih zločinaca", kaže Ivana Žanić.
Kao član Srpske radikalne stranke (SRS), haškog osuđenika Vojislava Šešelja, Delić je 2007. godine bio potpredsednik Skupštine Srbije. Posle raskola u SRS 2008. godine, prešao je u Srpsku naprednu stranku (danas predsednika Srbije Aleksandra Vučića), da bi je 2011. napustio zbog neslaganja sa politikom partije i vratio se u radikale.
Bio je i svedok odbrane na suđenju bivšem predsedniku Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom.
Bekim Gaši nije očekivao ni da će Rajko Kozlina odslužiti kaznu za zločine koje je počinio.
"Naravno da će država da ga štiti, jer on nije delovao kao pojedinac, već je bio srpski vojnik na dužnosti. Ukoliko bi se ovi zločini sudili u jednom specijalnom sudu, kao što je sada slučaj sa Kosovom, onda bih očekivao da on dobije zasluženu kaznu", rekao je Gaši.
Tela ubjenih majke i sestara Gaši nikada nije pronašao. Osamnaest puta čekao ih je na granici Kosova i Srbije, kad god su u Srbiji pronalazili grobnice, ispričao je za RSE u novembru 2018. godine.
