Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Počasti za zločince


Vladimir Lazarević prilikom povratka u Beograd iz Haga, decembar 2015.

Nikakvih objašnjenja niti reakcija aktuelnih vlasti još nema povodom priznanja koja su Aleksandar Vulin i Nikola Selaković, članovi kabineta premijerke i predsednika Srbije, izrekli dvojici haških osuđenika Vladimiru Lazareviću i Nikoli Šainoviću.

Njih dvojica su, proteklog vikenda u Nišu, bili počasni gosti skupa podsećanja na Treću Armiju Vojske Jugoslavije angažovane na Kosovu tokom sukoba 1999. godine iza koje je, prema procenama antiratnih nevladinih organizacija, ostalo trinaest hiljada žrtava i 800.000 raseljenih porodica. Tim povodom iz Inicijative mladih za ljudska prava stigao je poziv premijerki Brnabić i predsedniku Vučiću da se ograde od stavova dvojice državnih zvaničnika i odreknu osuđenih ratnih zločinaca.

„Mislim da ne bi trebalo da se ograde zato što smatram da su general Lazarević i Nikola Šainović neopravdano osuđeni u Haškom tribunalu. Bez činjenica i bez dokaza o njihovom učešću vezano za ratne zločine“, tvrdi Miodrag Linta, poslanik na listi vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), partije Aleksandra Vučića, koji je pre toga predvodio Koaliciju udruženja izbeglih u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije.

„Zločina je bilo na svim stranama, bilo ih je i na Kosovu. Pojedinci i grupe koje su ih učinile treba da odgovaraju, ali sa tim nikakve veze nema ni Nikola Šainović, tadašnji član Vlade, niti general Lazarević“, mišljenja je Miodrag Linta.

Inače, general Vladimir Lazarević je pred Haškim sudom bio osuđen na 14 godina zatvora zbog zločina nad kosovskim Albancima. Oslobođen je 2015. godine pošto je odslužio dve trećine kazne, a u Srbiji mu je nakon toga upriličen svečani doček kome su prisustvovala čak trojica tadašnjih ministara – među kojima i Nikola Selaković aktuelni generalni sekretar predsednika Srbije.

Nikola Šainović je pak bio osuđen na 18 godina zatvora za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja na Kosovu. Takođe se, nakon odslužene dve trećine kazne, vratio u Beograd gde je ubrzo postao član Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije (SPS) čiji je istaknuti član bio u vreme vlasti Slobodana Miloševića.

Doček Nikole Šainovića na aerodromu u Beogradu, avgust 2015.
Doček Nikole Šainovića na aerodromu u Beogradu, avgust 2015.

Neke od bivših haških osuđenika predstavnici vlasti nisu samo tretirali sa poštovanjem, već su na tribinama imali prilike da javno iznose svoje stavove. Takav slučaj je bio sa generalom Veselinom Šljivančaninom koji je zbog počinjenih ratnih zločina u Vukovaru u Hrvatskoj odslužio u Hagu deset godina zatvora.

Tribina u mestu Beška u organizaciji Srpske napredne stranke održana januara 2017., jedna od nekoliko na kojima je bivši haški osuđenik bio glavni akter, ostala je upamćena po nemirima nakon kojih su vlasti nevladine aktiviste – uzročnike kratkotrajnog prekida proglasile za naciste.

Takođe, Šljivančanin je nedavno bio među prisutnima tokom otvaranja jedne fabrike što je izazvalo interesovanje novinara, ali i oštru reakciju predsednika Srbije Aleksandra Vučića zbog toga.

„Video sam ga ispred tamo. Slobodan čovek koji je izdržao svoju kaznu. Šta biste da ga uhapsite ili ubijete ponovo? Nije se pojavio na otvaranju fabrike nego se pojavio tamo ispred da bi me pozdravio“, rekao je pre nekoliko dana u Rumi.

Često prisutan u javnosti Veselin Šljivančanin
Često prisutan u javnosti Veselin Šljivančanin

Okupljanje starešina Treće Armije u Nišu i počasti ukazane bivšim haškim osuđenicima izazvali su reakciju aktivista Inicijative mladih za ljudska prava koji su zatražili od funkcionera vrha vlasti da se hitno od toga ograde.

„Ono što uvek treba podcrtati je obaveza ove zemlje i pogotovo ove vlasti prema žrtvama tog rata i osobama koje i dalje trpe posledice sukoba. Ukoliko hoćemo da budemo odgovorno društvo i, na neki način, pređemo preko svega što se desilo u smislu jasnog odnosa prema ratu, moramo da se suočimo sa tim činjenicama i konstantno podsećamo institucije da moraju da se ograde od ratnih zločinaca“, kaže Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava.

Nema nikakvih razloga da se najviši zvaničnici Srbije distanciraju od postupaka koje ako ne neposredno – onda posredno podržavaju, stav je Dejana Anastasijevića dugogodišnjeg novinara koji se, između ostalog, bavio i temom ratnih zločina. Anastasijević ukazuje da su sa subotnjeg skupa u Nišu poslate jasne poruke.

„Tresnuli smo šakom o sto i poručili da su svi drugi zločinci samo mi nismo. Da smo sve što smo radili dobro radili. I da ćemo to ponovo da im radimo, ako dođemo u priliku. To je način da se, na neki način, raskrsti sa prošlošću i da nas se uvuče u neku drugu budućnost. Samo što se bojim da je ta budućnost mračnija od ove koju već imamo“, zaključuje Anastasijević.

Razvoj dobrosusedskih odnosa jedna je od centralnih pozicija aktuelne vlasti u Srbiji, u kojoj vodeće pozicije (izuzev premijerske) zauzimaju nekadašnji desničari iz redova ekstremista partije Vojislava Šešelja. S obzirom na obrt koji su načinili 2008. godine, kada su Šešelju okrenuli leđa, odavanje priznanja onima koji su osuđeni za ratne zločine baca ozbiljnu senku na njihovu regionalnu politiku.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92 gde je učestvovao u pripremanju informativne emisije u koprodukciji sa srpskom redakcijom BBC-a Svet u 2. Uređivao i vodio vesti na sat, Jutarnji dnevnik, Dnevnik i Svet u 5 emisiju realizovanu u koprodukciji sa redakcijom Dojče velea - DW. Pripremao priloge za program TV B92.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG