Kancelarija visokog predstavnika u BiH potvrdila je da su najnovije odluke Vlade Republike Srpske i zaključci Narodne skupštine RS direktno kršenje Dejtona i upozorila da će o svemu obavestiti Savet bezbednosti UN.
U saopštenju OHR-a navedeno je da su stavovi Vlade Republike Srpske i zaključci Narodne skupštine RS, kojima se odbacuje implementacija zakona BiH koje je donio visoki predstavnik, direktno kršenje Dejtonskog mirovnog sporazuma.
U poruci za javnost visokog predstavnika Valentina Inzka upozoreno je da će OHR informisati Upravni odbor Veća za implementaciju mira i Savet bezbednosti UN-a da su se posljednjim zaključcima Vlada RS i Narodna skupština RS upustile u negiranje odredbi Dejtonskog mirovnog sporazuma i nepoštovanje nekoliko rezolucija Saveta bezbednosti UN-a, usvojenih u skladu sa Poglavljem VII Povelje Ujedinjenih nacija.
Visoki predstavnik Valentin Inzko izrazio je žaljenje zbog činjenice da se na kraju godine mora raspravljati o tom pitanju, uz naglasak da lično mora još jednom pojasniti svoj stav.
U saopštenju OHR-a navodi se da visoki predstavnik svoja ovlašćenja crpi iz međunarodnog prava, uključujući pravno obvezujuće odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
RS I DODIK NE POPUŠTAJU
Iz OHR-a podsećaju organe vlasti Republike Srpske da je Savet bezbednosti UN od 1997. godine, putem rezolucija u skladu sa Poglavljem VII Povelje Ujedinjenih nacija, redovno potvrđivalo nadležnosti visokog predstavnika kojima ima pravo da donosi obavezujuće odluke.
OHR takođe naglašava da Republika Srpska mora poštovati Dejtonski mirovni sporazum u celosti te da ne sme osporavati mere preduzete u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom i rezolucijama Saveta bezbednosti UN-a pod Poglavljem VII Povelje Ujedinjenih nacija.
Organi vlasti RS-a, ističe se u saopštenju, ne mogu tvrditi da deluju u potpunosti u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom i istovremeno da zanemaruju Aneks X, konstantno osporavajući visokog predstavnika i njegova ovlašćenja.
Visoki predstavnik je, u skladu sa Aneksom X Dejtonskog mirovnog sporazuma, konačni autoritet za tumačenje civilnih aspekata ovog sporazuma, što takođe nalaže da visoki predstavnik "pomaže pri rešavanju poteškoća koje se pojave u vezi sa civilnom implementacijom, kada to oceni potrebnim".
OHR naglašava da zaključci Narodne skupštine RS koji odbacuju zakonski okvir pravosudnih institucija BiH, uključujući pitanje saradnje sa Međunarodnim krivičnim tribunalom u Hagu, predstavljaju direktan napad na sami koncept vladavine prava.
U tom kontekstu postavlja se pitanje zašto organi RS-a osećaju potrebu da održe referendum o tome da li trebaju poštovati vladavinu prava, uključujući saradnju sa MKTJ.
U OHR-u naglašavaju da je saradnja sa Haškim tribunalom obaveza svih zemalja, naročito zemalja potpisnica Dejtonskog sporazuma. Potpisnice imaju obavezu iz člana IX Dejtonskog sporazuma da "sarađuju u istragama i krivičnom gonjenju ratnih zločinaca".
Takođe se podseća na postojanje obaveze koja proističe iz činjenice da je odluka visokog predstavnika zasnovana na jednoglasnom dogovoru ambasadora Upravnog odbora Veća za implementaciju mira postignutom 14. decembra, da se produži mandat međunarodnim sudijama i tužiocima u oblasti ratnih zločina, postepeno ih zamenjujući domaćim sudijama i tužiocima.
A predsednik Vlade Republike Srpske Milorad Dodik rekao je agenciji Srna da stavovi Vlade Republike Srpske od 14. decembra i zaključci Narodne skupštine kojima se odbacuje provođenje zakona BiH koje je donio visoki predstavnik, ne krše Dejtonski sporazum, kako je saopštio OHR.
"Ovde je riječ o poštovanju Dejtonskog sporauzma. OHR ima problem da dokaže da krše Dejton, mi nemamo. Naravno, sila Boga ne moli, oni misle da će sila samo zemalja koje ih podržavaju biti dovoljna da se iz ovoga izvuku. Oni su ti koji prave kriminal i krše Dejton, a ne mi", ocenio je Dodik.
U saopštenju OHR-a navedeno je da su stavovi Vlade Republike Srpske i zaključci Narodne skupštine RS, kojima se odbacuje implementacija zakona BiH koje je donio visoki predstavnik, direktno kršenje Dejtonskog mirovnog sporazuma.
U poruci za javnost visokog predstavnika Valentina Inzka upozoreno je da će OHR informisati Upravni odbor Veća za implementaciju mira i Savet bezbednosti UN-a da su se posljednjim zaključcima Vlada RS i Narodna skupština RS upustile u negiranje odredbi Dejtonskog mirovnog sporazuma i nepoštovanje nekoliko rezolucija Saveta bezbednosti UN-a, usvojenih u skladu sa Poglavljem VII Povelje Ujedinjenih nacija.
Visoki predstavnik Valentin Inzko izrazio je žaljenje zbog činjenice da se na kraju godine mora raspravljati o tom pitanju, uz naglasak da lično mora još jednom pojasniti svoj stav.
U saopštenju OHR-a navodi se da visoki predstavnik svoja ovlašćenja crpi iz međunarodnog prava, uključujući pravno obvezujuće odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
RS I DODIK NE POPUŠTAJU
Iz OHR-a podsećaju organe vlasti Republike Srpske da je Savet bezbednosti UN od 1997. godine, putem rezolucija u skladu sa Poglavljem VII Povelje Ujedinjenih nacija, redovno potvrđivalo nadležnosti visokog predstavnika kojima ima pravo da donosi obavezujuće odluke.
OHR takođe naglašava da Republika Srpska mora poštovati Dejtonski mirovni sporazum u celosti te da ne sme osporavati mere preduzete u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom i rezolucijama Saveta bezbednosti UN-a pod Poglavljem VII Povelje Ujedinjenih nacija.
Organi vlasti RS-a, ističe se u saopštenju, ne mogu tvrditi da deluju u potpunosti u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom i istovremeno da zanemaruju Aneks X, konstantno osporavajući visokog predstavnika i njegova ovlašćenja.
Visoki predstavnik je, u skladu sa Aneksom X Dejtonskog mirovnog sporazuma, konačni autoritet za tumačenje civilnih aspekata ovog sporazuma, što takođe nalaže da visoki predstavnik "pomaže pri rešavanju poteškoća koje se pojave u vezi sa civilnom implementacijom, kada to oceni potrebnim".
OHR naglašava da zaključci Narodne skupštine RS koji odbacuju zakonski okvir pravosudnih institucija BiH, uključujući pitanje saradnje sa Međunarodnim krivičnim tribunalom u Hagu, predstavljaju direktan napad na sami koncept vladavine prava.
U tom kontekstu postavlja se pitanje zašto organi RS-a osećaju potrebu da održe referendum o tome da li trebaju poštovati vladavinu prava, uključujući saradnju sa MKTJ.
U OHR-u naglašavaju da je saradnja sa Haškim tribunalom obaveza svih zemalja, naročito zemalja potpisnica Dejtonskog sporazuma. Potpisnice imaju obavezu iz člana IX Dejtonskog sporazuma da "sarađuju u istragama i krivičnom gonjenju ratnih zločinaca".
Takođe se podseća na postojanje obaveze koja proističe iz činjenice da je odluka visokog predstavnika zasnovana na jednoglasnom dogovoru ambasadora Upravnog odbora Veća za implementaciju mira postignutom 14. decembra, da se produži mandat međunarodnim sudijama i tužiocima u oblasti ratnih zločina, postepeno ih zamenjujući domaćim sudijama i tužiocima.
A predsednik Vlade Republike Srpske Milorad Dodik rekao je agenciji Srna da stavovi Vlade Republike Srpske od 14. decembra i zaključci Narodne skupštine kojima se odbacuje provođenje zakona BiH koje je donio visoki predstavnik, ne krše Dejtonski sporazum, kako je saopštio OHR.
"Ovde je riječ o poštovanju Dejtonskog sporauzma. OHR ima problem da dokaže da krše Dejton, mi nemamo. Naravno, sila Boga ne moli, oni misle da će sila samo zemalja koje ih podržavaju biti dovoljna da se iz ovoga izvuku. Oni su ti koji prave kriminal i krše Dejton, a ne mi", ocenio je Dodik.
