Dostupni linkovi

Diplomatski odnosi Izraela sa Kosovom uzdrmavaju veze sa Srbijom


Postavljanje crvenog tepiha tokom ceremonije uspostavljanja diplomatskih odnosa Kosova i Izraela u Prištini, 1. februar 2021.

Nismo srećni – tako se u najkraćem mogu sažeti reakcije zvaničnika iz Srbije nakon što su Izrael i Kosovo formalno uspostavili diplomatske odnose 1. februara, što je deo Vašingtonskog sporazuma koji su najviši predstavnici Srbije i Kosova potpisali pre pet meseci.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je 2. februara da će ovaj potez "uticati na odnose Srbije i Izraela".

"Izrael je sam izabrao da mu je važniji interes vezivanja za Ameriku i ono što je važno Americi nego Srbija, to je njihovo legitimno pravo. Ono što je važno to je da mi u tom procesu nismo učestvovali, jer predsednik (Srbije, Aleksandar) Vučić nije prihvatio da potpiše poziv Izraelu da prizna tzv. Kosovo, i obrnuto", rekao je Selaković za Radio-televiziju Srbije (RTS), uz konstataciju da nije ni srećan, ni zadovoljan zbog novouspostavljenih odnosa dveju zemalja.

Na vrlo sličan način je dan ranije reagovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je rekao da to neće pozitivno uticati na odnose Srbije s Izraelom, zemljom koja je do sada bila među onima koje su odbijale da priznaju nezavisnost Kosova.

Zahlađenje odnosa na pomolu

Da će ovaj potez zvaničnog Tel Aviva imati posledice smatra profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu Ivo Visković.

„Doći će do zahlađenja u posjetama – neće biti posjeta na najvišem nivou, neće vjerovatno biti ni posjeta na visokom diplomatskom nivou, nego samo radne posjete“, rekao je Visković za Radio Slobodna Evropa (RSE).

On je ocenio da će se privredna saradnja nastaviti, ali ne intenzivno.

„U svakom slučaju će doći do promjena u emocijama ljudi i stavu javnog mnjenja, jer smo shvatili da nema zemalja koje nas bezuslovno podržavaju. Svi i uvjek i iznad svega gledaju sopstveni interes“, kaže Visković u izjavi za RSE.

Bez konkretnih promena?

Sa druge strane, Dragoslav Rašeta, istraživač u nevladinoj organizaciji Novi treći put, kaže za RSE da ne očekuje značajnije promene u odnosima Srbije i Izraela.

On smatra da se narednih dana može očekivati zaoštrena retorika na relaciji Beograd – Tel Aviv, ali da konkretnih promena neće biti.

Rašeta kaže da je uspostavljanje diplomatskih odnosa Izraela i Kosova u okviru Vašingtonskog sporazuma uvrstila prethodna američka administracija Donalda Trampa (Trump) kako bi nastavila svoju kampanju posredovanja u normalizaciji odnosa izraelske države sa drugim arapskim državama.

„Trampu je bilo potrebno da ta agenda ne stane, i onda je Kosovo bilo predstavljeno kao zemlja sa većinski muslimanskim stanovništvom koja je eto normalizovala odnose sa Izraelom“, smatra Rašeta.

On podvlači da je aktuelni izraelski premijer Benjamin Netanjahu (Netanyahu) fokusiran na predstojeće izbore, zakazane za drugu polovinu marta, te ne očekuje ozbiljnije reakcije iz te bliskoistočne zemlje.

Deo Vašingtonskog sporazuma

Kosovo i Izrael su 1. februara, i formalno uspostavili diplomatske odnose nakon što su na ceremoniji, održanoj putem virtuelnog linka, ministarka spoljnih poslova i dijaspore Kosova Meliza Haradinaj-Stubla (Stublla) i ministar spoljnih poslova Izraela Gabriel Aškenazi (Ashkenazi) potpisali dokument u kojem se navodi da dve države uspostavljaju diplomatske odnose.

Dogovor o uspostavljanju diplomatskih odnosa između Izraela i Kosova deo je ekonomskog sporazuma u Vašingtonu potpisanog 4. septembra 2020. godine, kada je bivši američki predsednik Donald Tramp okupio čelnike Kosova i Srbije na sastanku u Beloj kući radi normalizacije veza između balkanskih suseda.

Osim oblasti koje se odnose na ekonomska, privredna, infrastrukturna i politička pitanja između Beograda i Prištine, ovim sporazumom je dogovoreno i premeštanje ambasada Kosova i Srbije iz Tel Aviva u Jerusalim po ugledu na Sjedinjene Države, kao i uspostavljanje diplomatskih veza Kosova i Izraela.

Ambasada Izraela u Srbiji do sada se nije oglasila o ovom slučaju.

Da li će ambasada biti premeštena?

Zvaničnici Srbije formalno ne mogu da kažu da je odluka Izraela bila neočekivana, pošto je u delu Vašingtonskog sporazuma između SAD i Kosova bilo istaknuto međusobno priznanje Izraela i Kosova, napominje Ivo Visković.

“Prema tome, čak i trenutak kada su se oni zvanično priznali, koji je prethodio zvaničnom uspostavljanju diplomatskih odnosa, nismo koristili kao neki poseban momenat za naglo zaoštravanje ili za veliku viku oko toga”, smatra Visković.

Dragoslav Rašeta smatra da će zvanični Beograd iskoristiti ovu situaciju da izbegne premeštanje srpske ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim, za šta je krajnji rok 1. jul 2021. godine. Do sada, Srbija javno nije uradila ništa na prebacivanju ambasade, a 1. oktobra 2020. godine otvorila je zajedničku kancelariju Vlade Srbije i Privredne komore Srbije u Jerusalimu.

“Samo premeštanje ambasade je relativno malo moguće. Bili bismo gotovo jedina država na svetu koja je to uradila. Postoji veliki pritisak Evropske unije da se to ne uradi. Postoji mogućnost da će Vučić da kaže: ‘Oni su priznali Kosovo, mi nećemo da prebacimo ambasadu’ i da se na tome završi ova saga”, kaže Rašeta.

Spoljna politika Srbije, korak dalje ili bliže EU
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:27 0:00

Ambasador Izraela u Srbiji Jahel Vilan je decembra 2020. izjavio da očekuje i "zaista veruje" da će Vašingtonski sporazum između SAD i Srbije biti u potpunosti "materijalizovan" i da će Srbija premestiti ambasadu u Jerusalim. Vilan je za list „Danas“ izrazio da uverenja o tome da će Srbija ispuniti potpisano i naglasio da se ambasade nalaze u glavnim gradovima svake zemlje.

Upitan da li je njegova izjava da je Izrael zvanično priznao Kosovo 4. septembra uticala na srpsko-izraelske odnose, Vilan je rekao da smatra da su bilateralni odnosi „dugoročno dovoljno jaki i zasnovani na mnogo dubljim temeljima od pukih interesa“.

Šta priznanje Izraela znači za Kosovo?

Premijer Kosova Avdulah Hoti (Avdullah) izjavio je nakon potpisivanja sporazuma sa Izraelom da je tim činom prekinuta blokada po pitanju priznanja nezavisnosti Kosova.

„Danas je zaista važan dan za Kosovo. Otvorili smo novo poglavlje u jačanju državnosti Kosova. Potpisivanjem sporazuma o uspostavljanju diplomatskih odnosa sa Izraelom, Kosovo se dalje konsoliduje na međunarodnoj sceni zahvaljujući podršci SAD”, rekao je Hoti 1. februara.

Dragoslav Rašeta, međutim, smatra da Kosovo neće dobiti mesto u Ujedinjenim nacijama (UN) dok god Ruska Federacija i Kina drže veto na tu odluku.

“Odluka Izraela jeste dala izvestan prestiž Kosovu i ovo se može tretirati kao izvesna pobeda kosovske diplomatije, ali za Kosovo se neće ništa u suštini promeniti”, kaže Rašeta.

Priština je na ovaj način dobila jedno priznanje više, što njoj dosta znači, kaže Ivo Visković, ali napominje da u široj perspektivi ovaj ishod može biti i loš po spoljnu politiku Kosova.

“Naime, može se očekivati da posle toga neće nijedna muslimanska zemlja, koja je na neki način u direktnom ili indirektnom sukobu sa Izraelom, prihvatiti da prizna Kosovo”, kaže Visković.

Sastanci srpskih i izraelskih zvaničnika

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa izraelskim kolegom Ruvenom Rivlinom jula 2018. godine u Beogradu, što je bila prva poseta jednog izraelskog šefa države Srbiji.

Vučić je tom prilikom ocenio da su odnosi Srbije i Izraela "tradicionalno dobri", dok su "na još višem i boljem nivou" odnosi srpskog i jevrejskog naroda, koji su zajedno prošli kroz mnogo muka i strahota" u dva svetska rata.

Marta 2020. godine, Vučić je učestvovao na konferenciji Američko-izraelskog komiteta za javne poslove (AIPAC), gde je, između ostalog, kazao da je Srbija 2016. godine postala “prva zemlja u Evropi koja je usvojila Zakon o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika”.

U govoru na godišnjoj konferenciji AIPAC-a, proizraelske lobističke organizacije, Vučić je rekao i da je Skupština Srbije usvojila i Zakon o Memorijalnom centru "Staro sajmište" u Beogradu, radi trajnog spomena na sve Jevreje, Srbe i druge ubijene od nacista na tom mestu u Drugom svetskom ratu.

Vučićev prethodnik Tomislav Nikolić posetio je Izrael maja 2013. godine. Tada se sastao sa izraelskim zvaničnima, kojima je preneo želju da odnosi dveju država budu još bolji.

Privredna saradnja “teška” desetine miliona evra

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u periodu januar-decembar 2019. godine ukupna spoljnotrgovinska razmena sa Izraelom iznosila je 74,9 miliona evra.

Srbija je u posmatranom periodu u Izrael izvezla robu u vrednosti od oko 34,8 miliona evra, dok je uvoz iz Izraela iznosio 40,1 milion evra, a pokrivenost uvoza izvozom iznosila 86,8 odsto.

Do novembra meseca 2020. godine, ukupna robna razmena između dve zemlje iznosila 65,2 miliona evra, što je neznatno smanjenje od 3,83 odsto u odnosu na isti period u 2019. godini.

Izvoz iz Srbije u Izrael, tokom posmatranog perioda iznosio je 35,1% što je povećanje od 11,43 odsto u odnosu na isti period u 2019. godini.

Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), Srbija je tokom 2019. godine u Izrael najviše izvozila cigarete, spoljne gume za putničke automobile, proizvode od nikla, delove za turbomlazne motore i hranu za pse i mačke. U istom periodu, iz Izraela se najviše uvozila nerazvrstana roba, lekovi za maloprodaju, mašine za štampanje, te pločice za alat.

U Srbiji posluje 152 firme koje su, sa više od 50 odsto u vlasništvu izraelskih pravnih i fizičkih lica. Najviše kompanija registrovano je u sektoru naučne, stručne i tehničke delatnosti (45 kompanija, odnosno 30 odsto), trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila (41 firma ili 27 odsto), informisanje i komunikacije (19 kompanija ili 13 odsto).

XS
SM
MD
LG