Dostupni linkovi

Nezavisne medijske kuće u regionu mogle bi da se udruže i zajednički emituju iste priče kako bi se izborili sa propagandom, ocenio je u Beogradu potpredsednik i glavni urednik Radija Slobodna Evropa Nenad Pejić na medijskom panelu u okviru Beogradske NATO nedelje.

Mediji koji istražuju korupcijske teme mogu istoga dana da emituju istu priču, objasnio je Pejić upitan šta je rešenje za sadašnju medijsku situaciju na Balkanu i kako se izboriti sa propagandom.

„Postoji bar 200-300 nezavisnih medija na prostoru bivše Jugoslavije. Možete li da zamislite dan kada će svih tih 300 medija objavljivati jednu, samo jednu istu priču istoga dana? A sledećeg dana drugu priču i sledećeg novu. Samo, dakle, jednu priču, ne deset njih. Mislim da je to jedno od rešenja“, rekao je Pejić koji smatra da danas nije dovoljno da novinari profesionalno istraže neku temu i napišu tekst već da moraju da se bore i za njegovu što bolju promociju.

Kao jedan od primera Pejić je naveo da je nešto slično već urađeno u Bosni i Hercegovini pre 14 godina kada su se radio stanice saglasile da emituju iste vesti.

On je naveo i primer jednog portala u Letoniji koji izveštava na ruskom jeziku verujući da bi to mogao biti dobar model i za Balkan.

„U Letoniji je grupa novinara oformila web portal ’Meduza’ na ruskom jeziku. Postavili su model i sa tim predlogom se obratili Evropskoj uniji. Rekli su, 'mi želimo da napravimo profesionalan portal. Podržite nas finansijski prve godine sa sto procenata, druge sa 80 i treće 60...' A sada će im trebati tek 20-30 odsto podrške. To znači da su samoodrživi. Toliko su popularni, toliko dobri i profesionalni na tržištu, ruskom naravno. Izuzetno uspešan primer. Jako bih voleo da pričamo o takvom modelu ovde na Balkanu“, rekao je Pejić.

Nezavisne medijske kuće mogle bi da se udruže i zajednički emituju iste priče kako bi se izborili sa propagandom: Nenad Pejić
Nezavisne medijske kuće mogle bi da se udruže i zajednički emituju iste priče kako bi se izborili sa propagandom: Nenad Pejić

Direktor i glavni urednik agencije FoNet Zoran Sekulić smatra da većina najuticajnijih medija u Srbiji ne radi u javnom interesu.

On je ocenio da nijedna tranziciona vlast od 2000. nije tretirala medije kao deo demokratskog procesa.

„Sve vlasti su u većoj ili manjoj meri tretirale medije kao političko sredstvo ili za ostvarivanje svojih interesa ili kao pesnicu za obračun sa opozicijom i neistomišljenicima“, rekao je Sekulić.

On je ocenio da se mediji u Srbiji suočavaju sa političkim pritiscima, ali i finansijskim uticajima, kao i pogrešnom i nepotpunom primenom zakona.

Makedonska novinarka Ana Petruševa iz istraživačke mreže BIRN navela je da je Balkan izgubio na značaju u zapadnim medijima te da su se iz regiona povukli mediji, poput BBC i Radio Frans Internacional-a a da su njihovo mesto zauzeli ruski i kineski mediji.

„Dodala bih samo da jako često gledaoci i čitaoci nisu svesni toga šta dobijaju i odakle te informacije dolaze. ’Sputnjik’ je, na primer, vrlo često neko ko ima neku ekskluzivu kada je reč o Makedoniji. Kada god pričam sa prijateljima iz Srbije u poslednjih godinu dana izgleda im kao da rat počinje za 15 minuta. I to nekako skoro uvek potekne od Sputnjika i naravno dalje se distribuira putem Informera, još jednog ne baš profesionalnog medija“, navela je Petruševa.

Ona je ukazala i na to da sve neliberalne autokratije imaju potrebu za unutrašnjim i spoljašnjim neprijateljima te da u Srbiji koriste tabloide kao egzekutore profesionalnih medija.

„Dakle tabloidi su ti koji vrlo otvoreno i vrlo agresivno identifikuju ljude koje vide kao izdajnike, strane plaćenike, a onda puste mašti na volju za teorije zavere. U takvom okruženju idealno je da pogotovo istraživačke novinarske grupe označite kao glavne neprijatelje“, rekla je Petruševa.

Programski direktor makedonskog portala metamorphosis.org.mek Filip Stojanovski je ocenio je da je uticaj medija ograničen u situaciji kada pravosuđe ne radi efikasno svoj posao.

Loša ekonomska situacija će uticati na rad nezavisnih medija: Filip Stojanovski
Loša ekonomska situacija će uticati na rad nezavisnih medija: Filip Stojanovski

On je rekao da u regionu vlada jako loša ekonomska situacija što će, po njemu, uticati na rad nezavisnih medija, bar u narednih nekoliko godina.

U Srbiji predstavnici neformalne „Grupe za slobodu medija“ očekuju od premijerke Ane Brnabić odgovore na zahteve za poboljšanje medijske situacije, odnosno reč je o onome što Vlada Srbije treba da uradi kako bi se medijska situacija u zemlji poboljšala. Sastanak predstavnika ove grupe sa premijerkom održan je u utorak a novinari od Vlade očekuju odgovor u narednih desetak dana.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

  • 16x9 Image

    Jasmina Lazić

    Stipendistkinja "Jiri Dienstbier Journalism Fellowship" na RSE od novembra 2015. Prije toga, stipendistkinja fondacije "Balkan Fellowship for Journalistic Excellence" i novinarka nedeljnika Vreme i modnog magazine Elle. 

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG