Dostupni linkovi

Bjeregard: Srbija najgori primer kršenja medijskih sloboda na Balkanu


Predsednik Evropske federacije novinara Mogens Bliher Bjeregard (Blicher Bjerregard) ocenjuje u Intervjuu nedelje Radija Slobodna Evropa (RSE) da je Srbija trenutno najgori primer kršenja medijskih sloboda na Balkanu.

Bjeregard ističe da je na konstantne pritiske vlasti na medije sa područja Zapadnog Balkana više puta skrenuo pažnju komesaru za susedsku politiku i proširenje Evropske unije (EU) Johanesu Hanu (Johannes Hahn). Naredna prilika za to će biti, kako kaže, novembarska konferencija Evropske unije o medijima koja se održava u Tirani, gde će tražiti od EU da odlučnije reaguje.

"Novinari u Srbiji su na meti mnogobrojnih pritisaka. Zato je potrebno usmeriti celokupnu pažnju na to i naći načine kako bismo vlasti izložili kontrapritisku da bi se rešili ti problemi. Jer to zaista mora biti učinjeno. Ako bacite letimičan pogled na platformu Saveta Evrope posvećene medijima videćete da je tamo evidentirano dvanaest napada na novinare u Srbiji", kaže naš sagovornik, te dodaje:

"Spadaju tu uznemiravanje/maltretiranje nedeljnika Vranjske, napad na novinarku Lidiju Valtner tokom polaganje zakletve predsednika Srbije, dok je Stefan Cvetković bio osuđen na zatvorsku po optužbi za navodno neovlašćeno objavljivanje informacija. Novinarima koji se bave istraživačkim radom se preti putem društvenih mreža. Novinarstvo i mediji postaju sve slabiji i treba im bolja zaštita."


RSE: Šta se konkretno može preduzeti kako bi se to sprečilo ili uticalo na intenzitet pritisaka?

Bjeregard: Prva stvar je potpuna promena stava i odnosa struktura vlasti. Da konačno prime k znanju da se ovde radi o napadima na slobodu medija i novinare koje mora da zaštiti pravosuđe. Najpotrebnije je da se što pre preduzmu takve radnje. Treba pažljivo proučiti platformu Saveta Evrope i primeniti je u potpunosti na odgovarajući način. Medijima se mora obezbediti prostor da rade svoj posao. Ni na koji način se ne mešati, držati se podalje od redakcija i nikako ne uticati na njihov način izveštavanja.

RSE: Na šta ćete tačno ukazati Johanesu Hanu kada se budete susreli u novembru koji je, deluje, nesvestan problema koje mediji u Srbiji imaju u širem smislu jer nisu deo glavnog talasa, već spadaju u korpus nezavisnih ili lokalnih?

Bjeregard: Bio sam sa njim u kontaktu nekoliko puta. Razgovarali smo o tome i znam da je svestan situacije na Balkanu. Ističem da bi trebalo da bude mnogo posvećeniji i čvršći u porukama vlastima u Srbiji. Govorimo o državi koja je kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji. Da biste uopšte došli u taj status neophodan uslov su neupitna sloboda medija, govora i izražavanja stavova. Kristalno je jasno da takav čvrst zahtev vlastima Srbije treba da uputi Evropska unija, da unaprede stanje u tim sverama u čitavoj zemlji.

[RSE/Video, septembar 2017.]


RSE: Može li se govoriti o nedovoljnoj spremnosti/volji briselskih zvaničnika da reaguju povodom sve težeg stanja u medijima u Srbiji, ali i drugim državama u kojima je na vlasti slična politička opcija?

Bjeregard: Tražimo od njih da čine više! Jedan od rezultata naših diskusija sa Evropskom komisijom upravo jeste novembarska medijska konferencija u Tirani o medijima koju organizuje Evropska unija. Ja ću biti tamo, isto to važi za Hana. Ubeđen sam da će to biti jako važan trenutak da se nešto učini i da se Evropskoj uniji ukaže da u vezi sa pitanjem medija mora čvršće da nastupi.

Važno nam je da međunarodne institucije budu kristalno jasne kada je reč o porukama koje šalju javnosti. Mora se prekinuti bahat odnos vlasti prema medijima. To se stanje mora preokrenuti i mediji se moraju tumačiti kao najznačajnija osnova demokratskog uređenja. Trenutno nam je fokus na Balkanu i to nam je sada zaista potrebno tamo jer Srbija postaje jedna od najugroženijih država u tom smislu.

RSE: Koji su mogući vidovi saradnje i pomoći Evropske federacije novinara medijima i novinarima u Srbiji?

Bjeregard: U bliskim smo kontaktima sa medijima i medijskim udruženjima u Srbiji i Nezavisno udruženje novinara nas je nedavno izvestilo o svemu što se dešava. Razmotrili smo sve i odlučili da pošaljemo svoju misiju, ali ćemo istovremeno pružiti ruke i pozvati druge da nam se pridruže jer ćemo samo tako biti delotvorniji. Govorim ovde o našim iskustvima iz drugih sličnih misija koje smo imali po svetu. Trenutno sa našim saradnicima razrađujemo dolazak misije u Srbiju i to što je pre moguće.

RSE: Fizička eliminacija – ubistva novinara, kao i njihovo zastrašivanje u Srbiji su poznata činjenica već više od dvadeset godina. Zašto je svima koji su do sada bili na vlasti – od Slobodana Miloševića naovamo toliko teško da odbace autokratske principe kontrole medija?

Bjeregard: To apsolutno ne bi smelo tako da bude. Previše smo se puta do sada nagledali situacija u kojima vlast teži da kontroliše medije. To, naravno, nije nikakva novost. Od vajkada je tako. Ali u XXI veku to tako više ne bi smelo. U današnje vreme postoje međunarodne institucije poput Saveta Evrope (SE), Evropske unije ili Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Potrebno je da glavne političke institucije, poput EU koja je vremenom izrasla u tako nešto, čvršće reaguju i pritisnu vlasti.

RSE: Ali vlasti sa druge strane tvrde da su u Srbiji sloboda govora i medija široko rasprostranjene?! Obično nudeći argumente poput napredne medijske strategije ili medijske legislative usklađene sa standardima EU. Može li to biti sjajan način za prikrivanje istine, odnosno slanje potpuno pogrešne slike u javnost?

Bjeregard: To ne odgovara činjenicama iz stvarnog života. A one su: fizički napadi, pretnje. Trenutno mi pada napamet ovogodišnjih 27 registrovanih napada na novinare. Svega deset ih je rešeno na neki način, ali bez konkretnijih rezultata. Sedamnaest je ostalo u potpunosti neistraženo. Znači podaci sa terena su potpuno drugačiji. Napadi su evidenti, a život novinara izrazito težak. Samo preživeti baveći se tim poslom je izuzetno teško. Plate nisu redovne, iznosi su mali, što opet otežava kvalitetno istraživačko novinarstvo, pa onda i pretnje. To je realnost koju je potrebno promeniti.

RSE: Imate li utisak da vlasti Srbije nastoje da izgrade imidž otvorene i demokratične političke elite, dok je sa druge strane istina potpuno suprotna?

Bjeregard: Činjenice su da se ljudi – novinari suočavaju sa napadima. Tako da ako vlasti upućuju poruke da je sve u redu – onda su takve tvrdnje dezinformisanje, pošto su netačne.

RSE: Šta su glavne posledice manjka medija koji ili nisu pod kontrolom države ili ih pak ne kontrolišu vlasnici koji su u sprezi sa predstavnicima vlasti?

Bjeregard: Nema slobodnih medija. Demokratija pati – u najvećoj meri jer to otežava učešće građana u javnoj debati, odlučivanju i opštem razvitku. To se dešava u društvu u kome nema pluralizma i raznolikih izvora informacija. Ako se na to svakog dana ne možete osloniti poredak čiji je osnosvni princip sloboda je urušen. Rizikuje se život u okruženju koje je nedemokratsko.

[RSE/Video, septembar 2017.]


Pre nekoliko godina jedno visoko telo Evropske unije se bavilo upravo tim pitanjem i istaklo značaj postojanja slobode medija u jednom okruženju. I koliko je važno da država, vlasti i političari budu lišeni uticaja na medije i redakcije. Pa čak i ukoliko postoje javni/državni servisi, koje finansira država, ne biste smeli da imate bilo kakvog uticaja na sadržaj, kadrovsku politiku, izbor prioriteta u radu. U tome je suština. Takođe, mora se poštovati način na koji oni koji su za to odgovorni vode takve medije. To se mora istaći i kada se govori o Srbiji.

RSE: Iz koje oblasti dolazi više pritisaka na medije na području Zapadnog Balkana i Evrope... Politike ili ekonomije?

Bjeregard: Iskustvo nam govori iz politike. Kada to kažem, mislim na iskustva kroz koja prolaze medijske grupe. U Srbiji nam je u tom smislu prišla Adria medija koja nas je zamolila da ih saslušamo. Oni su nam preneli da su u teškoj situaciji jer su vlasti protiv njih, kako navode, upotrebili poresku administraciju. Načini napada na medije su raznovrsni i to treba zaustaviti.

RSE: Veliki broj novinara i medija nedavno je u Srbiji potpisao "Povelju za slobodu medija". Ukazali su na svoj ugroženi položaj i zatražili da pritisci prestanu. Koliko je značajna solidarnost novinara u uslovima ugroženih medijskih prava i sloboda?

Bjeregard: Izuzetno je značajna i to je ključ našeg odnosa prema medijima sa kojima sarađujemo i pomažemo im. Međutim, osim solidarnosti sa novinarima u državama u kojima su ugrožena osnovna medijska prava i slobode, značajna su i dela. Zato nam je važan novembarski medijski samit kako bismo razmotrili mehanizme pritiska na vlasti.

Vlasti moraju omogućiti primenu propisa koji štite slobodne i odgovorne medije: Mogens Bliher Bjeregard
Vlasti moraju omogućiti primenu propisa koji štite slobodne i odgovorne medije: Mogens Bliher Bjeregard

RSE: Uoči novembarskog samita, zamolio bih vas da uporedite stanje u medijima u Srbiji i drugim državama Zapadnog Balkana poput Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Kosova, Makedonije, Albanije i naravno država koje imaju duže iskustvo kao članice EU.

Bjeregard: Srbija je trenutno najgori slučaj koji smo do sada videli na Balkanu. U Makedoniji i Crnoj Gori takođe je bilo zabrinjavajućih slučajeva. Osam ukupno. Tu i tamo dobijamo izveštaje da se stvari popravljaju. Ali vraćam se na to da je u Srbiji situacija mnogo ozbiljnija.

Ako uzmemo u obzir ostatak Evrope, u lošem svetlu ističu se Poljska i Mađarska – iako su članice EU. Tamo je bilo pokušaja pritiska na vlasti da se stanje popravi, ali bez nekog merljivog uspeha. Novi medijski zakoni su trenutno na čekanju u Poljskoj, a postojeći je ugrožen.

"Situacija u Srbiji je mnogo ozbiljna"
"Situacija u Srbiji je mnogo ozbiljna"

RSE: Kako su međutim, neke od njih, ipak stigle do višeg stepena slobode medija i izražavanja? Zavisi li to isključivo od politike koju sprovode vlasti ili možda ima veze sa nivoom obrazovanja ili sistemom vrednosti jednog društva?

Bjeregard: Mešavina je to svega toga. Državna kontrola je naravno tu najznačajnija. Međutim, u tesnoj je vezi sa demokratskim tekovinama jednog društva, načinom obrazovanja, ali i donošenjem, primenom i poštovanjem zakona. Značajan aspekt je i otpornost društva na korupciju. Mnogo je značajnih faktora, ali su pokušaji države da kontroliše medije i njeno mešanje u tom smislu, ovde najznačajniji.

RSE: Kako gledate na ulogu sveprisutne komercijalizacije medija u urušavanju slobodne reči i izražavanja?

Bjeregard: Komercijalizacija sama po sebi nije toliko problematična. Ona to postaje kada ne poštuje ili direktno urušava suštinu slobodu govora i onoga što su mediji i novinarstvo uopšte. To je vrlo složena tema. Ukoliko okruženje ne pogoduje slobodi govora i ako je sve podređeno isključivo zaradi, a ne ideji da mediji rade u korist demokratije – u tom slučaju komercijalizacija može imati pogubno dejstvo. Ali je važno i postojanje dobrih poslovnih modela. Međutim, ako je sve podređeno profitu, imamo lošu situaciju.

RSE: Vidite li neki izlaz i raširene tabloidizacije medijske sfere i da li ste optimista po tom pitanju?

Bjeregard: Nisam optimista i mislim da u budućnosti moramo naći rešenje za medije. Ne može se reći da nema načina. Prvo vlasti moraju stvoriti i omogućiti primenu propisa koji štite slobodne, otvorene i odgovorne medije. Ako se to ne učini otvara se polje za svakakve zloupotrebe, pa i ekstreme tabloidizacije i komercijalizacije.

Druga stvar je obezbediti socijalni dijalog novinara i izdavača/vlasnika. Koji će osigurati da novinari imaju pristojne uslove za rad. Bez toga niste pouzdana osoba za rad, jer niste u stanju da proizvedete tekstove kojima se može verovati. Oni koji treba da obezbede ključne uslove za taj socijalni dijalog su političari.

Još jedna dimenzija o kojima se trenutno raspravlja pri EU su autorska prava. Ne radi se ovde o ekonomskim pravima već o moralu. Prava i obaveze idu ruku pod ruku. Ako je novinarima obezbeđena zaštita autorskih prava i fer ugovori – to je još jedan od mehanizama koji obezbeđuje slobodu medija i izražavanja. Sve to zajedno stvara povoljno okruženje. Ako nema toga, odoše i snovi o evropskoj demokratiji društvu pluralizma, različitosti mišljenja.

Mediji u celini imaju veoma značajnu ulogu. Početak su pristojni uslovi za rad, njihova potpuna bezbednost. Ne smeju se bojati maltretiranja, napada, rigidnih propisa. Slobodni mediji su prvi preduslov demokratskog društva i zbog toga jedino preostaje da od pojedinih vlada zatražim da promene stavove i bore se za medijske slobode, da preduzmu mere protiv onih koji napadaju te vrednosti.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG