Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Sužen prostor za civilne organizacije u Srbiji


Desničarska organizacija Zavetnici izlepila je 23. februara 2018. plakate na prostorije Kuće ljudskih prava sa natpisima "Strani agenti" i "Zatvoreno od 4. marta"

Prostor za delovanje organizacija civilnog društva (OCD) u Srbiji je sve uži, upozoravaju predstavnici nevladinog sektora iz različitih oblasti delovanja.

Od strane vlasti i dominantnih medija okarakterisani su kao „politički protivnici vladajućem režimu“ i „neprijatelji države Srbije“, a upadljivo je i stvaranje „paralelnog civilnog sektora“, odnosno formiranja takozvanih „vladinih nevladinih organizacija“ (GONGO), navodi se u izveštaju koji je objavila nevladina organizacija (NVO) Građanske inicijative.

Civilni sektor je, istovremeno, sve manje uključen u procese donošenja politika i odluka, ali mu se nameće uloga koju bi trebalo da nosi politička opozicija, ukazuju civilni aktivisti.

U izveštaju se dodaje i da su građanski aktivisti, novinari i drugi borci za ljudska prava neretko poimence etiketirani od strane tabloida i ljudi na najvišim državnim funkcijama.

U Kancelariji za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije, za Radio Slobodna Evropa (RSE) je rečeno da će analizirati probleme na koje ukazuje civilni sektor i da će svoje zaključke izneti početkom naredne nedelje.

'Vladine' nevladine organizacije

Dragan Popović, predstavnik NVO Centar za praktičnu politiku, u razgovoru za RSE kaže da prostor za rad civilnog sektora nije sužen kroz zakonska rešenja, ali da se to događa u praksi.

Kao jedan od najvećih problema ističe organizacije civilnog društva za koje tvrdi da su kontrolisane ili čak osnovane od strane vlasti ili stranaka koje u vlasti učestvuju.

„One prave lažnu sliku. Služe vlastima za to da ih podržavaju, da podržavaju sve inicijative vlasti, da drže stranu vlastima kada se organizuju javne rasprave…“, kaže Popović.

Takozvane GONGO organizacije nisu ni nov, niti fenomen koji je vezan isključivo za Srbiju.

Represivni režimi u bivšim sovjetskim republikama stvorili su čitave vojske trolova „vladinih nevladinih organizacija“ kako bi sprečavali kritike zbog lošeg stanja ljudskih prava u tim zemljama.

U Srbiji je o GONGO počelo intenzivnije da se govori u poslednjih godinu dana, ali deluju dosta duže.

Tako su u medijima bliskim vlasti još 2016. godine citirana saopštenja do tada nepoznatog udruženja uvredljivog imena „Patku daj tati“, u kojima su diskreditovali predstavnike „Ne davimo Beograd“, građanske inicijative koja se protivila izgradnji državno podržanog projekta Beograd na vodi i tražila odgovornost za rušenje u beogradskoj četvrti Savamala.

U junu 2017. godine do tada takođe nepoznate nevladine organizacije koje su, prema navodima medija, registrovane tek nekoliko dana ranije, održale su u Novom Sadu kontramiting kao odgovor na velike proteste koji su u tom gradu pokrenuti zbog talasa smena urednika i novinara Radio-televizije Vojvodine, pokrajinskog javnog servisa.

Organizatori skupa, tada su našim reporterima rekli da su došli da podrže promene u RTV, ali su odbacivali bilo kakve veze sa vladajućom Srpskom naprednom strankom (SNS) današnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Sa početkom antivladinih građanskih protesta „1 od 5 miliona“, 2019. godine su u Srbiji počele da se održavaju tribine u organizaciji civilnih organizacija koje su okupljale govornike bliske režimu.

Nevladina organizacija „Stub“ priredila je krajem prošle godine izložbu o aferama prethodne vlasti (do 2012. godine), predvođene Demokratskom strankom.

Izložbu o današnjoj opoziciji je, kako su zabeležili mediji, obišao i zamenik gradonačelnika Beograda, funkcioner vladajućeg SNS-a Goran Vesić.

Maja Stojanović iz Građanskih inicijativa kaže da je cilj GONGO organizacija da diskredituju rad nezavisnih organizacija civilnog društva koje oponašaju.

Kao ilustraciju ističe primer kampanje protiv tužioca Gorana Ilića, protiv koga je Republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac pokrenula disciplinski postupak, kako navodi, „samo na osnovu optužbi od strane jednog takvog udruženja“.

Istovremeno, kako ukazuje Dragan Popović, GONGO učestvuju na istim konkursima kao i oni - i dobijaju sredstva.

„Ispumpavaju javni novac“, tvrdi Popović.

„Oni pobeđuju na konkursima, uzimaju pare iz lokalnih budžeta, iz budžeta ministarstava. Verovatno će vrlo uskoro početi da konkurišu i na evropske projekte. To je sigurno jedan od ciljeva. Dakle, to je lažna, paralelna scena koja se stvara i koja praktički trenutno predstavlja najveću opasnost po razvoj civilnog društva u Srbiji“, kaže Popović.

NVO u ulozi političke opozicije

Predstavnici civilnog sektora u Srbiji, ističu i da im se usled nedostatka političkog dijaloga u Srbiji nameće uloga „političkog protivnika“ vlasti, koja se potom s njima obračunava.

„Dolazio sam u situaciju da me zovu u medije zajedno sa nekim predstavnikom vlasti, da mi debatujemo, predstavljajući praktično temu kao nešto o čemu bi predstavnik vlasti trebalo da priča sa predstavnikom opozicije“, ispričao je Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija. To je, dodaje, počelo da se događa u vreme dijaloga o izbornim uslovima koji su u avgustu i septembru 2019. godine održavani na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a nakon što je opozicija napustila Parlament.

„To postoji kao jedan trend, da se u odsustvu pravog dijaloga između političkih aktera, simulira dijalog kroz uključivanje predstavnika civilnog društva. Dakle, praktično tog pravog dijaloga između vlasti i opozicije nije bilo, a onda odjednom kao može da se vodi dijalog ako su tu predstavnici civilnog društva. Dakle, to je još jedna rizična situacija“, kaže Nenadić.

Nemanja Nenadić podseća i da su se civilne organizacije, nezavisna kontrolna tela i mediji, u prethodnoj godini bili kritikovani od strane vlasti zbog zahteva koje su upućivali Povereniku za informacije od javnog značaja.

Aleksandar Martinović, šef poslaničke grupe SNS-a u Skupštini Srbije je u julu tako izneo niz optužbi na račun medija i nevladinih organizacija koje je nazivao „tobože nezavisnim“, a koji su, kako je govorio, tražili "bezbednosno osetljive podatke" od poverenika koga je nazvao njihovom „ekspoziturom“.

Tom prilikom je upitao i "koje to građane koji misle dobro Srbiji", zanimaju „osetljive stvari“ poput rušenja u Savamali, afera oko ministra finansija Siniše Malog, projekta "Beograd na vodi“ i druga na koja su se pitanja odnosila.

Među medijima i NVO koje je Martinović naveo, bio je i RSE.

Primer izjava poslanika Aleksandra Martinovića je među 119 slučajeva napada i pritisaka na novinare koje je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zabeležilo u prethodnoj godini. Godinu je, dodaje NUNS obeležio i veliki broj „fizičkih incidenata“ ili „ozbiljnija ugrožavanja sigurnosti na skupovima građana“.

Sužavanje prostora za delovanje organizacija civilnog društva, predstavnici ovog sektora zato vide kao deo opšteg smanjenja sloboda, među kojima i slobode izražavanja.

Povećan broj napada na nevladine aktiviste

Civilni sektor ukazuje i da su u 2019. godini bili intenzivirani napadi na organizacije civilnog društva i na njihove skupove, kao i da su civilni aktivisti bili izloženi pretnjama. Dodaje se da se to pre svega odnosi na organizacije koje se bave ljudskim pravima i zaštitom marginalizovanih grupa ili se zalažu za suočavanje sa prošlošću.

Ističe se da je ponašanje policije i drugih institucija vlasti bilo vrlo pasivno i da nije bilo reakcija na govor mržnje i verbalno nasilje.

Na meti su najčešće bili LGBT aktivisti, pa su tako i prostorije Prajd info centra u Beogradu više puta bile meta napada.

Paradoksalno, kako ukazuje predstavnik nevladine Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) Uroš Jovanović, Parad ponosa u čijoj je organizaciji i sam učestvovao, već godinama se odvija bez incidenata.

„Slika koja se šalje vani, iz Srbije, da je sve bilo super, šareno, da su svi bili veseli i da postoji visok stepen sloboda u Srbiji, dok je situacija na terenu bila da smo se mi u jednom trenutku zapitali da li je ovaj skup stvarno toliko slobodan koliko se priča, uzimajući u obzir broj policije i količinu obezbeđenja na terenu“, rekao je Jovanović.

Grafit u zgradi u kojoj je kancelarija NVO Incijative mladih za ljudska prava (YIHR)
Grafit u zgradi u kojoj je kancelarija NVO Incijative mladih za ljudska prava (YIHR)

I matična organizacija Uroša Jovanovića, YIHR, bila je meta više napada huligana, koji su zgradu u kojoj su im prostorije šarali natpisima podrške haškom osuđeniku Ratku Mladiću ili parolama o Kosovu.

Aktiviste YIHR su, takođe, zajedno sa aktivistima nevladinih Fonda za humanitarno pravo i Foruma ZFD, početkom februara fizički napali članovi i simpatizeri Srpske radikalne stranke (SRS) pred početak promocije knjige lidera radikala i haškog osuđenika Vojislava Šešelja u zgradi opštine Stari grad u Beogradu.

Opšti pad osnovnih sloboda

Civilni sektor ukazuje i na problem donošenja važnih zakona bez prethodnog dijaloga sa svim relevantnim partnerima, kao što je, kako navode, urađeno u slučaju usvajanja izmena Krivičnog zakonika i postupanja u vezi sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Ističe se da su javna slušanja pred nadležnim skupštinskim odborima, mehanizam koji bu trebalo da omogući civilnom društvu aktivnije učešće u procesu donošenja odluka, još uvek vrlo retka.

Nedostatak dijaloga zato navode kao jedan od glavnih razloga, kako ocenjuju, „lošeg kvaliteta usvojenih rešenja u pojedinim zakonskim aktima“.

Rezultat takvog stanja je, kako navode, činjenica da je Srbija u prethodnoj godini pala na monitoring listi međunarodne mreže nevladinih organizacija CIVICUS i da se sada nalazi u kategoriji zemalja kojima su osnovne slobode opstruirane.

XS
SM
MD
LG