Dostupni linkovi

Kako su tajne službe pratile kretanje građana Srbije?


Narodna skupština Srbije zaseda u utorak, prvi put od uvođenja vanrednog stanja 15. marta zbog epidemije virusa korona

Po prvi put od uvođenja vanrednog stanja Narodna skupština Srbije počela je zasedanje u utorak, 28. aprila.

Tokom višednevnog zasedanja, kojem ne prisustvuju parlamentarci iz stranaka okupljenih oko opozicionog Saveza za Srbiju (SzS), raspravlja se o uvođenju vanrednog stanja, što je mera koja je preduzeta 15. marta u cilju sprečavanja širenja korona virusa, kao i uredbe koje je donela Vlada uz supotpis predsednika Republike.

Međutim, još uvek nije poznato kada će se sastati skupštinski Odbor za kontrolu službi bezbednosti, te da li će ovo telo proveriti na koji način su tajne službe pratile kretanje građana Srbije, o čemu je predsednik Srbije Aleksandar Vučić šturo govorio polovinom marta.

U svojoj izjavi, Vučić je naveo da nadležne službe posredstvom mobilnih telefona prate građane koji su se u matičnu zemlju vratili iz područja pogođenih virusom, a koji bi, prema važećim pravilima Vlade Srbije, trebalo da nakon povratka u Srbiju budu u samoizolaciji 28 dana i da se lekaru jave tek ako osete simptome virusa.

Ne zna se kad će zasedati odbor

"Nema razloga da ništa ostane nepokriveno i nekontrolisano, na tome ćemo sigurno raditi", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Marija Obradović, poslanica vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i članica Odbora za kontrolu službi bezbednosti.

"Mi ćemo kao članovi odbora slediti sve procedure, ali u utorak imamo prvu sednicu, pa ćemo tek videti šta i kako. Sada je još rano da vam kažem nešto više", dodaje Obradović.

Prema Poslovniku Narodne skupštine, Odbor za kontrolu službi bezbednosti ima devet članova, a jedna od njegovih nadležnosti je, između ostalog, praćenje ustavnosti i zakonitosti rada službi bezbednosti, u koje se ubrajaju Bezbednosno-informativna agencija (BIA), Vojnobezbednosna agencija (VBA) i Vojnoobaveštajna agencija (VOA).

Član 71 Poslovnika propisuje da je sednicu skupštinskog odbora dužan da sazove predsednik odbora, "na zahtev najmanje trećine od ukupnog broja članova odbora ili na zahtev predsednika Narodne skupštine".

U aktuelnom sazivu šest mesta u odboru drže poslanici iz redova vladajuće većine (pored naprednjaka tu su poslanici Socijalističke partije Srbije i Socijaldemokratske partije Srbije Rasima Ljajića), dok opoziciju predstavlja po jedan član Demokratske stranke, Stranke moderne Srbije i Srpske radikalne stranke.


Međutim, član odbora i poslanik opozicione Demokratske stranke (DS) Radoslav Milojičić neće biti prisutan na sednici tog tela, s obzirom na to da je njegova stranka deo SzS koji od februara 2019. godine bojkotuje rad skupštine.

"Nemamo prava da odemo na sednicu parlamenta niti na sednice skupštinskih odbora na kojima treba da raspravljamo o tim stvarima", kaže Milojičić za RSE i dodaje da je to još jedna potvrda zbog čega odluka dela opozicije da bojkotuje rad parlamenta nije dobra.

"Ako ja ne odem, nego pošaljem mejlom taj predlog, oni o tome neće da raspravljaju. Drugo, mi na svakoj sednici Odbora za kontrolu službi bezbednosti dobijamo poverljiva dokumenta, za koja se i ja kao opozicija slažem da ne mogu da budu dostupna javnosti, ali ja kao član odbora mogu da vidim šta je radila BIA, VBA, VOA, Inspektorat… I onda ako mi se nešto ne sviđa, mogu da ukažem na te greške. A sad nemam nikakve informacije", kaže Milojičić.

Šta je rekao Vučić

Sumnju na to da je tokom proglašenog vanrednog stanja donetim merama obuhvaćena i privatnost građana bacio je predsednik države i prvi čovek Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić, koji je na konferenciji za medije 19. marta izjavio da nadležne službe posredstvom mobilnih telefona prate građane koji su se u matičnu zemlju vratili iz područja pogođenih virusom korona.

"Imamo savremene tehničke mere kojima to pratimo. Pratimo telefonske brojeve, pre svega italijanske. Dakle, ne prisluškujemo, već pratimo da li se kreću ljudi sa italijanskim brojevima u romingu – i kreću se", rekao je Vučić.

Šta je pod "praćenjem" predsednik podrazumevao i da li su tokom vanrednog stanja službe bezbednosti zloupotrebile svoja ovlašćenja – pitanja su koja na sednici odbora, kada bude sazvana, planira da postavi predstavnik opozicione Stranke moderne Srbije (SMS) Vladimir Đurić.

"To je svakako u bezbednosnom sektoru jedna od najvažnijih tema koja je iskrsla tokom ove krize, tako da ćemo svakako tražiti da se ta izjava predsednika razjasni i da se sprovede kontrola da se vidi šta se zapravo radilo, da li se išta radilo ili je samo u pitanju bila njegova izjava data u moru drugih izjava koje je davao na tim silnim konferencijama za štampu", kaže Đurić za RSE.

S druge strane, Marija Obradović iz SNS kaže da će Odbor za kontrolu službi bezbednosti ispitati sve, a da će za javnost to biti "transparentno što je više moguće".

"Što se tiče službi, to će se raditi u okviru odbora u uslovima u kojima se to inače radi. Vi znate da su te sednice zatvorene za javnost i da se nama koji smo članovi podaci i dostavljaju pod posebnim uslovima", kaže Obradović.

Radoslav Milojičić, međutim, nije uveren da će odbor bez jačeg pritiska opozicije izvršiti svoju ulogu.

"Oni tamo imaju apsolutnu većinu i od njih ne očekujem ništa. To su ljudi koji su svoj kredibilitet sveli na to da glasaju na zvonce (predsednice Skupštine) Maje Gojković", kaže Milojićić, podsećajući na situaciju kada je predsednica parlamenta pritiskom na zvonce signalizirala svojim poslanicima za koji zakon treba da glasaju, a za koji ne.

Šta o praćenju telefona kaže zakon

Pravna regulativa Srbije koja se odnosi na praćenje telekomunikacija građana nalaže da se dozvola za takvu vrstu nadzora najpre pribavi od suda. Prema članu 166 Zakonika o kirvičnom postupku (ZKP), "na obrazloženi predlog javnog tužioca sud može odrediti nadzor i snimanje komunikacije koja se obavlja putem telefona ili drugih tehničkih sredstava ili nadzor elektronske ili druge adrese osumnjičenog i zaplenu pisama i drugih pošiljki".

Član 168 ZKP-a određuje da nadzor izvršava policija, BIA ili VBA.

"O sprovođenju tajnog nadzora komunikacije sačinjavaju se dnevni izveštaji koji se zajedno sa prikupljenim snimcima komunikacije, pismima i drugim pošiljkama koje su upućene osumnjičenom ili koje on šalje dostavljaju sudiji za prethodni postupak i javnom tužiocu na njihov zahtev", navodi se u istom članu.

Takođe, Zakon o elektronskim komunikacijama u članu 128 kaže da operator ne sme da omogući pristup zadržanim podacima korisnika, "osim na određeno vreme i na osnovu odluke suda, ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom".

Član 129 istog zakona kaže da se obaveza operatora odnosi na podatke potrebne za: praćenje i utvrđivanje izvora komunikacije, utvrđivanje odredišta komunikacije, utvrđivanje početka, trajanja i završetka komunikacije, utvrđivanje vrste komunikacije, identifikaciju terminalne opreme korisnika, te utvrđivanje lokacije mobilne terminalne opreme korisnika.

Đorđe Krivokapić iz SHARE Fondacije koja prati stanje ljudskih prava i sloboda na internetu, rekao je u intervjuu za RSE da Ustav Srbije dozvoljava da se određena ljudska prava suspenduju tokom vanrednog stanja, ali da je za to je bilo neophodno da Vlada Srbije donese posebne uredbe, poput one o ograničenju i zabrani kretanja.

"Međutim, u oblasti zaštite privatnosti i zaštite podataka o ličnosti nijedna takva odluka nije doneta, odnosno mi nismo upoznati sa donošenjem takve odluke. Stoga čitav regularni pravni okvir, koji faktički zahteva sudsku odluku za bilo kakvo praćenje takve vrste je na snazi i praćenje telefona građana bez sudske odluke bi predstavljao protivzakonitu radnju koja može biti kvalifikovana na različite načine, ali bi svakako predstavljala kršenje ljudskih prava", objasnio je Krivokapić.

RSE zatražio je od Ministarstva pravde podatke o broju zahteva za praćenje kretanja građana putem mobilnih telefona, ali do zaključenja ovog teksta nismo dobili odgovor.

Parlament bez dela opozicije

Inače, uvođenje vanednog stanja u Srbiji bez izglasavanja u parlamentu – što je procedura koju Ustav nalaže – jedna je od kritika koju je na račun vlasti upućivao deo opozicionih stranaka. Nakon više od mesec dana, parlament će konačno potvrditi uvođenje vanrednog stanja i odredbi koje je Vlada Srbije donela u tom periodu.

Predsednica Narodne skupštine Maja Gojković izjavila je u ponedeljak da su svi poslanici pozvani na sednicu i da im je dostavljen materijal i da očekuje da svi dođu, kao i da je obezbeđena oprema da bi se održala sednica u posebnim epidemiološkim okolnostima.

Izvesno je da sednici neće prisustvovati Savez za Srbiju i opozicija koja je najavila bojkot ovogodišnjih izbora. Kako je na konferenciji za medije rekao Janko Veselinović, lider Pokreta za preokret koji je deo SzS, opozicija neće učestvovati u naknadnoj legalizaciji protivustavne odluke Vlade i predsednika Aleksandra Vučića da se ukine rad parlamenta u vreme pandemije.

On je najavio da će u četvrtak u 18 časova opozicija ispred Skupštine Srbije organizovati protest protiv neustavnog uvođenja vanrednog stanja i "neviđenih mera koje su uvedene prema građanima Srbije".

Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?

Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.

U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.

Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG