Dostupni linkovi

Mustafi pred saslušanje: Politički progon zbog isticanja zastave Albanije


Ragmi Mustafi je na Tviteru objavio da je dobio poziv na saslušanje u Prekršajnom sudu u Vranju, zakazano za 25. mart, i da je okrivljen za kršenje zakona o zastavi Srbije - tačnije, člana koji zabranjuje isticanje zastave strane države ukoliko uz nju ne stoji zastava Srbije.

Politički i pravni pritisci Vlade u Beogradu na Albance u Srbiji povećavaju se iz dana u dan, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) predsednik Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine u Srbiji Ragmi Mustafi.

Mustafi je na Tviteru objavio da je dobio poziv na saslušanje u Prekršajnom sudu u Vranju, zakazano za 25. mart, i da je okrivljen za kršenje zakona o zastavi Srbije - tačnije, člana koji zabranjuje isticanje zastave strane države ukoliko uz nju ne stoji zastava Srbije.

Za taj prekršaj je zaprećena novčana kazna od 50 do 500 hiljada dinara za pravna lica (od 427 do 4.270 evra).

Objašnjavajući razlog poziva za prekršajni sud, Mustafi kaže da je 28. novembra 2020. godine, kao i prethodnih godina na Dan albanske zastave (državni praznik nezavisnosti Albanije), istaknuta albanska zastava u sedištu Nacionalnog saveta Albanaca u Bujanovcu.

"Mi imamo odluku Nacionalnog saveta da je zastava Albanaca u Srbiji ta koju ističemo svake godine, odnosno svakog 28. novembra, u zgradi Nacionalnog saveta", rekao je Mustafi.

On smatra da Zakon o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Srbije nije prekršio, a na pitanje - zašto, odgovara:

"Mi smo isticali nacionalnu zastavu Albanaca. Imamo odluku Nacionalnog saveta da je to zastava Albanaca u Srbiji. Isto tako, moram da naglasim da ista ta zastava jeste i zastava Republike Albanije.

Ali svakako, ako pogledate u pravnom smislu, vi imate hotele i ne znam koje sve druge firme koje imaju više zastava (istaknutih), zastave sveta koje mogu da podižu. Ono što je sporno je politički motivisan progon kroz taj zakon, odnosno kroz taj član zakona", naglasio je Mustafi.

'Institucionalizovan' govor mržnje prema Albancima

Uz poziv vlastima da se pitanje isticanja zastave Albanaca, uz druga manjinska prava, "ozbiljno razmotri" u Srbiji, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca napominje da Ustav Srbije u Članu 79 propisuje da nacionalne manjine same određuju svoje simbole i da imaju pravo da ih ističu.

"U ovom slučaju ne može ni država, ni bilo koji drugi funkcioner odrediti simbole albanske nacionalne manjine, jer to je naše ustavno pravo", rekao je Mustafi.

Prema njegovim rečima, ovo je treći put da dobija poziv za isti prekršaj, a dva prekršajna postupka zbog isticanja albanske zastave prethodnih godina još su u toku.

Takođe, napominje da je sada poziv za prekršajni sud dobio samo on, ali ne i drugi lokalni politički predstavnici Albanaca na jugu Srbije, u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, koji su takođe 28. novembra prošle godine istakli albansku zastavu.

A potom je povukao paralelu – zašto smatra da je na delu "zloupotreba zakona u političkom progonu Albanaca". Poziv da se pojavi pred lokalnim prekršajnim sudom dolazi nekoliko dana nakon što je podneo žalbu pred Apelacionim sudom u Beogradu.

Žalbu Apelacionom sudu podneo je protiv odluke Višeg suda u Beogradu, kojom je odbačena kao neosnovana tužba Nacionalnog saveta Albanaca protiv ministra policije Aleksandra Vulina za govor mržnje i diskriminaciju zbog upotrebe reči 'Šiptar'.

Vulin je kao nosilac državnih funkcija više puta zvanično upotrebljavao taj termin, iako je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Srbije Brankica Janković pre šest i po godina donela mišljenje da je takvo obraćanje pripadnicima albanskog naroda uvredljivo, a prva pravosnažna sudska presuda u kojoj je reč 'Šiptar' okarakterisana kao govor mržnje doneta je 2018. godine.

"Odluka Višeg suda, kojom je legalizovana institucionalizacija govora mržnje u Srbiji, pokazuje da ne možete u ovoj državi tužiti ministra, u ovom slučaju ministra policije, i da kao slobodan građanin ove države dobijete pravnu odluku", rekao je Mustafi u intervjuu za RSE i najavio da će se obratiti Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu ukoliko se pred sudom u Srbiji Vulinov govor mržnje ne bude sankcionisao.

Vulinove izjave – 'fašistički pristup prema manjinama'

RSE: Ocenili ste da je odluka Višeg suda da vašu tužbu odbaci "dokazala političke motive pravosudnog sistema Srbije". Na osnovu čega tvrdite da je pravosudni sistem Srbije politizovan?

Mustafi: Imamo tri odluke suda (Višeg suda u Beogradu), prema kojima je reč 'Šiptar' uvredljvog karaktera i da se time podstiče diskriminacija albanske nacionalne manjine. U tim sporovima je nevladin sektor tužio štampane medije.

Nacionalni savet Albanaca tužio je ministra koji upotrebljava tu reč, jer nemamo dovoljno finansijskih kapaciteta da bismo tužili svakog poslanika i svaki medij, ali kad to kaže jedan ministar, to znači institucionalizaciju govora mržnje. A u tom slučaju je Viši sud odbacio našu tužbu kao neosnovanu, samo zbog toga što smo mi tužili ministra i to je jasan signal da su sudovi pod političkim pritiskom.

RSE: Uvredljivu reč za Albance, kako ste pomenuli, izgovaraju i pojedini poslanici vladajuće većine za skupštinskom govornicom. To se dešava pred predstavnicima albanske nacionalne manjine u parlamentu. Kako onda ocenjujete odnos vlasti prema političkim predstavnicima Albanaca, koji su na prošlim izborima osvojili tri poslanička mesta?

Mustafi: Mislim da naši poslanici, posebno naglašavam Šaipa Kamberija, dobro ukazuju na probleme Albanaca u najvišem domu Republike Srbije. A kako se Vlada ponaša prema njima? To je isto ponašanje kao prema Albancima u Preševskoj dolini - totalno i svakodnevno ignorisanje problema. Nije to način da se rešavaju ovdašnji problemi.

Nije način da se nekome kaže – znate šta, vi ste u Republici Srbiji, ako vam se ne živi ovde, idite negde drugde. Jer time ne pokazujete volju, a još više ne pokazujete razumevanje za manjinska pitanja. Po mom mišljenju, nekim izjavama ministra Vulina i drugih samo se pokazuje nekakav fašistički pristup prema manjinama.

Sam ministar Vulin je rekao – ko sme da preti sudovima u Srbiji Strazburom. A ko sme ovako da se odnosi prema Albancima u Preševskoj dolini? To što je neko ministar ili vlada, to ne znači da oni smeju sve i svašta, da imaju 'ruku' i u sudovima i u policiji i svugde u nezavisnim institucijama, a da na taj način potpuno ignorišu Albance u Preševskoj dolini.

​'Totalno ignorisanje' problema Albanaca u Srbiji

RSE: Na društvenim mrežama ste pozvali Evropsku uniju, Sjedinjene Američke Države i Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) da "ne okreću glavu od autoritarnog i diskriminatornog odnosa vlasti u Beogradu prema manjinama". Da li ste već razgovarali sa međunarodnim predstavnicima?

Mustafi: Na svakom sastanku sa međunarodnim predstavnicima i predstavnicima Vlade Republike Srbije mi iznosimo svoje stavove o rešavanju vitalnih životnih problema Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi i u Srbiji.

Mislimo da je jedan od većih problema masovno i selektivno pasiviziranje prebivališta. Ima više od četiri hiljade Albanaca kojima je pasivizirano prebivalište u Medveđi, a u manjem broju u Preševu i Bujanovcu. Time se suspenduju građanska prava Albanaca, državljana Republike Srbije.

Isto tako, mi pred Vladu i međunarodnu zajednicu iznosimo svoje stavove i povodom nekoliko potpisanih sporazuma – od onog o demilitarizaciji iz 2001. godine, mi ga zovemo ’Končuljski sporazum’, u kojem se tada savezna vlada obavezala da kroz demokratski proces realizuje individualna i kolektivna prava Albanaca koja su zagarantovana i Ustavom Srbije, a do toga nije došlo. Jer, dva od četiri cilja koje taj sporazum ima – brzi ekonomski oporavak i integrisanje Albanaca u javnim i državnim institucijama, nikad se nisu desili.

Pa onda imamo sporazum iz 2007. godine, odnosno sporazum o reorganizaciji Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu i integrisanju Albanaca u državne i javne institucije.

Imamo i treći iz 2013. godine - "plan od sedam tačaka" koji je bio usvojen od strane Vlade Srbije, da se dijalogom sa albanskim političkim i institucionalnim predstavnicima realizuju manjinska prava.

Od 2001. godine na ovamo, vidi se da se da međunarodna zajednica i sama Vlada Srbije nisu ozbiljno pozabavili problemima Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Mi imamo strašan broj nezaposlenih. Imamo veliki broj ljudi koji su diplomirali na Kosovu, a te diplome nisu priznate iako je to predviđeno sporazumima. Takođe, nema integracije Albanaca u državne institucije.

Samo u bolnici u Vranju, regionalnoj bolnici za Pčinjski okrug u kojem opštine Preševo i Bujanovac čine 30 odsto stanovništva, nije uposlen nijedan Albanac.

Imate druge institucije, katastar i slično, koje funkcionišu na nivou lokalne samouprave, a da nemaju uposlenog nijednog Albanca. To samo pokazuje kako su vlade Srbije totalno ignorisale probleme Albanaca.

RSE: I kakav odgovor dobijete kad predstavnicima Vlade Srbije predočite ove vaše stavove?

Mustafi: Vidite, u Srbiji postoje 23 saveta nacionalnih manjina. Samo dva-tri imaju veće probleme. Sada kada oni (Vlada) valjda naprave neki statistički podatak, od 23 nacionalna saveta, tri nisu zadovoljna sa standardima i sa onim što im se opredeljuje. Ali, onda to (taj stav Vlade) nema nikakve veze sa ljudskim i manjinskim pravima.

Bilo je pre da će se pokrenuti dijalog sa političkim i institucionalnim predstavnicima Albanaca, ali taj dijalog nije pokrenut, nije rešeno ništa.

Pominje se da su Albanci iz Preševske doline taoci dijaloga Prištine i Beograda. Dok se to ne reši, neće biti rešen pravni status Albanaca iz Preševa, Bujanovca i Medveđe.

Preševska dolina – 'most dobrih odnosa' Beograda i Prištine

RSE: Više puta ste tražili da pitanje položaja Albanaca u Srbiji bude uključeno u Briselski dijalog (dijalog Srbije i Kosova uz posredovanje Evropske unije). Kakav ste odgovor dobili?

Mustafi: Ako je dvadeset godina prošlo, a nije rešeno mnogo ozbiljnih pitanja koja se tiču ljudskih i manjinskih prava Albanaca (u Srbiji), onda mi rešenje vidimo u dijalogu Beograda i Prištine.

Taj dijalog bi na kraju trebalo da ima sveobuhvatni sporazum. I u tom sveobuhvatnom sporazumu bi trebalo da se normalizuje odnos Beograda i Prištine, a ne može se normalizovati bez Preševske doline između. Što znači da je Preševska dolina most dobrih odnosa između Prištine i Beograda.

U našim zahtevima, mi smo dobili odgovore iz Prištine da će oni pokrenuti to pitanje u dijalogu, ali to ostaje da se vidi.

Međunarodna zajednica i zvaničnici Srbije nisu se oglasili po tom pitanju. Jer kod njih vlada neka, da kažem, misao da time otvaraju mnogo pitanja. Ali, to nije tako.

Ako se može otvoriti pitanje srpske manjine na Kosovu, onda bi trebalo da se otvori pitanje albanske manjine u Srbiji. I ne bi trebalo da u ovom delu Balkana imamo dvostruke standarde – da se jedna manjina tretira drugačije od druge. Zajednički standardi za manjine doprinose miru. Mislim da se mir može postići ozbiljnim dijalogom i otvaranjem pitanja koja se tiču nacionalnih manjina.

Dobrodošle investicije i Srbije i Kosova

RSE: Imate redovan kontakt sa vlastima u Prištini, a Vlada Kosova je u septembru prošle godine najavila osnivanje Kancelarije za pomoć građanima opština Bujanovac, Preševo i Medveđa. Da li očekujete da se ta odluka realizuje sada nakon parlamentarnih izbora i formiranja nove Vlade i da li je bilo reakcije vlasti u Beogradu?

Mustafi: To je kancelarija pri predsedniku Vlade Republike Kosova. To je bila odluka Vlade, doneta na sednici gde su prisustvovali svi ministri i izglasali su je. Trebalo bi da se realizuje sada kada dođe novi premijer, jer se oduke prethodne Vlade ne mogu poništiti.

Mislim da smo napravili veliki korak napred takvom odlukom, samo što sada ostaje da se kancelarija formira. Za sada (na Kosovu) nemaju program za otvaranje druge kancelarije u Preševskoj dolini, samo u Prištini.

Mi smo zagovarali da imamo jednu instituciju koja se na Kosovu bavi ljudima iz Preševa, Bujanovca i Medveđe. Mislim da je to dobro, jer time pomažemo i onima koji žive u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, kao i našim sugrađanima iz Preševa, Bujanovca i Medveđe koji žive na Kosovu, a koji su ostali bez dokumentacije.

Jedan veoma veliki broj onih koji se nisu vratili posle devedesetih, posle rata iz 2001. godine u Preševskoj dolini, a koji su ostali na Kosovu i nisu registrovani, sada su pravno nevidljivi građani tamo.

Isto tako, ta kancelarija bi trebalo da pomaže opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, kao što je Vlada Kosova nedavno pomogla za vreme pandemije sa 500 hiljada evra – 200 hiljada evra je dobilo Preševo, 200 hiljada Bujanovac i 100 hiljada Medveđa.

Mislim da su kapitalne investicije koje bi pomogle našim sugrađanima u ove tri opštine dobrodošle. U tom smislu, mi očekujemo da isto tako pomaže i Vlada Srbije.

Pandemija pokazala potrebu za lokalnom bolnicom

RSE: Pomenuli ste donaciju Vlade Kosova tokom pandemije korona virusa. A kako ocenjujete odnos Vlade Srbije prema Preševu, Bujanovcu i Medveđi tokom pandemije?

Mustafi: Tokom pandemije korona virusa videla se neophodnost da albansko stanovništvo iz Preševa, Bujanovca i Medveđe ima svoju bolnicu. Ja sam pokrenuo jednu takvu inicijativu, iako to nije baš dobro dočekano u Srbiji, pošto postoji zakon o bolnicama, ili šta već. Ali se takav zahtev nalazi u „planu od sedam tačaka“ sa Vladom Srbije.

Odnosno, sedma tačka kaže – organizovanje sistema sekundarne zdravstvene zaštite za građane Preševa, Bujanovca i Medveđe.

Tokom pandemije se pokazalo da su Albanci na neki način bili vrlo uplašeni da neće dobiti odgovarajuću zdravstvenu zaštitu u bolnicama u Vranju i Nišu. Osećaj straha je izazvan posle jednog dugog perioda diskriminacije Albanaca.

Što se tiče vakcinacije, mislim da ide kako treba. Ja sam i sam uzeo vakcinu da bih pokazao volju i pozvao građane da uzmu vakcinu jer svi eksperti kažu da se samo kroz vakcinaciju može pobediti korona virus.

XS
SM
MD
LG