Fismiru Jahiji iz Bujanovca, opštine koja se nalazi na jugu Srbije, tamošnje vlasti ne priznaju diplomu magistra ekonomije koju je 2017. godine stekao na Univerzitetu u Prištini, na Kosovu.
Zbog toga u Srbiji ne može da nađe posao u javnom sektoru, pa trenutno radi u jednoj privatnoj kompaniji. Jahiu objašnjava da je, imajući u vidu da su na čelu lokalnih vlasti u Bujanovcu albanske stranke, dobijao ponude za posao u javnom sektoru sa srednjom školom. Međutim, on to odbija da prihvati.
„Fakultet mi se ne priznaje i plata mi je manja“, priča Jahiu za Radio Slobodna Evropa.
Sa druge strane, Aleksandri Zdravković iz Čaglavice kod Prištine, koja je diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, kosovske vlasti su priznale diplomu. Ona je 2018. godine dobila posao u okviru javnog servisa, Radio-televizije Kosova.
“Kada sam se vratila na Kosovo, radila sam u jednoj privatnoj firmi i nije mi bila potrebna diploma. Kada sam počela da radim na RTK 2018. godine, tada sam otišla kod notara i predala sam overenu kopiju. Samo mi je to bilo potrebno”, navodi ona.
Kosovo i Srbija su sporazum o uzajamnom priznavanju univerzitetskih diploma postigli 2011. godine u Briselu. Dve strane su se složile da Evropska univerzitetska asocijacija overava diplome koje izdaju univerziteti svake strane kako bi ih druga strana koristila u svrhe nastavka obrazovanja ili zapošlјavanja u javnom sektoru.
Ko verifikuje diplome na Kosovu?
Međutim, trenutno se na Kosovu verifikacija diploma odvija preko nevladine organizacije “Evropski centar za pitanja manjina” (ECMI-Kosovo), koju je za to ovlastila Vlada Kosova.
Naime, Vlada Kosova je 2015. usvojila Uredbu o procedurama i kriterijumima za izdavanje uverenja građanima Kosova koji su stekli diplome na Univerzitetu u Severnoj Mitrovici, a koji funkcioniše u sistemu Srbije, u svrhu konkurisanja za posao, sticanju stručnih licenci i polaganju stručnih ispita pri javnim institucijama Kosova.
Aleksandar Arsić iz ECMI-ja navodi da je od 2016. godine, kada je počeo proces priznavanja diploma, zahtev za verifikaciju podnelo 1.735 diplomaca od kojih je odobreno preko 1.650, dok je oko 50 još uvek u procesu verifikacije.
Nekoliko zahteva za verifikaciju diploma je odbijeno, ali Arsić napominje da se to desilo iz proceduralnih razloga. Naime, radilo se o diplomama koje su stečene na pojedinim višim školama a verifikacija diploma je, prema Briselskom sporazumu, omogućena samo onima koji su pohađali neki od fakulteta na Univerzitetu u Severnoj Mitrovici.
Arsić podvlači i da je verifikacija diploma jedan veoma važan proces jer omogućava regulisanje radno-pravnog odnosa ili da polažu stručne ispite, poput pravosudnog.
“Pandemija korona virusa je smanjila interesovanje za apliciranje zbog nemogućnosti da se fizički dođe i donese aplikacija, zbog manje konkursa za zapošljavanje. Institucije su ovom trenutku u krizi tako da je manja zainteresovanost, ali konstatno postoji interesovanje za verifikaciju diploma”, kaže on.
Objašnjava i da će proces verifikacije ili priznavanja diploma trajati sve dok Kosovo i Srbija ne postignu konačni sporazum u okviru kog će rešiti i pitanje obrazovnog sistema.
Zašto je proces u Srbiji u zastoju?
Sa druge strane, poslanik u Skupštini Srbije ispred albanske zajednice Šaip (Shaip) Kamberi navodi u izjavi za RSE da je nevladina organizacija SPARK iz Holandije verifikovala univerzitetske diplome sa Kosova od 2013. do 2014. godine u cilju omogućavanja zapošljavanja.
„Prvo je bilo potrebno overiti diplomu u SPARK-u, ali je Ministarstvo prosvete u Beogradu overavalo samo potvrde dobijene od njih, ne diplome. Međutim, ona (potvrda) je ljudima završavala posao. Od 2014. godine to više ne funkcioniše. Nijedna diploma nije priznata. Postoji ta vladina uredba, ona je na snazi, ali se ne primenjuje, jer više nema SPARK-a. Projekat je završen”, rekao je Kamberi.
Vlasti na Kosovu tvrde da je program za uzajamno priznavanje diploma između Kosova i Srbije, prema Briselskom sporazumu, uz pomoć Evropske univerzitetske asocijacije, funkcionisao dve godine.
Zamenik ministra obrazovanja i nauke u Vladi Kosova Džavit Redža (Xhavit Rexha) navodi da je nakon potpisivanja Briselskog sporazuma o uzajamnom priznavanju diploma izdato administrativno uputstvo prema kojem je taj deo dogovora realizovan.
Kako kaže, Kosovo je 2015. godine napravilo korak više kada je donelo uredbu za priznavanje diploma sa Univerziteta u Severnoj Mitrovici.
Uloga Vašingtonskog sporazuma
Redža ukazuje da su kosovske vlasti preuzele još jednu obavezu o priznavanju diploma sporazumom iz Vašingtona koji su u Beloj kući potpisali Priština i Beograd.
“Nakon Vašingtonskog sporazuma, Kosovo je preduzelo još jedan korak, jednostran u slučaju balkanskih studija, što je novi program za koji se očekuje da bude uveden na Filološkom fakultetu Univerziteta u Prištini, gde se očekuje odvijanje nastave na srpskom, hrvatkom i bosanskom jeziku. Ovom prilikom smo doneli odluku o posebnim merama, koja omogućava zapošljavanje ljudi iz regiona, uključujući Srbiju i Bosnu, za potrebe programa balkanskih studija“, naglasio je Redža.
Albanski poslanik u Skupštini Srbije Šaip Kamberi je skeptičan po pitanju realizacije međusobnog priznavanja diploma prema sporazumu iz Vašingtona.
„Usmene informacije koje smo dobili od Vlade u Beogradu, ali i na Kosovu, jesu da će to biti učinjeno uskoro. Međutim, to ‘uskoro’ na Balkanu traje godinama. Trenutno nema ništa konkretno “, rekao je Kamberi.
On kaže i da ne postoje tačni statistički podaci o broju albanskih diplomaca u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, čije diplome Srbija ne priznaje. Ipak, ocenjuje da je ta brojka, prema nekim procenama, veća od 1.000.
Premijer Kosova (Avdullah) Hoti izjavio je 8. decembra da su Sjedinjene Države dale garancije Kosovu da će se Vašingtonski sporazum o ekonomskoj normalizaciji sa Srbijom biti realizovan i nakon promene američke administracije.
