Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Nacionalisti prete migrantima u Srbiji


Migranti iz Avganistana zagrevaju se vatrom ispod Brankovskog mosta u Beogradu, 9. decembar 2019.

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije je za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrdilo da je policija obavestila Tužilaštvo o slučaju organizovanja takozvanih "narodnih patrola" protiv migranata i snimku koji se pojavio u javnosti.

Više javno tužilaštvo u Beogradu, međutim, nije odgovorilo na upit RSE šta je preduzeto povodom organizovanja takozvanih "narodnih patrola" - grupe nepoznatih muškaraca koja je u petak 21. februara sa kapuljačama u večernjim časovima obilazila migrante i izbeglice u centru Beograda i obaveštavala ih da im "zabranjuju kretanje“, uz poruku da će "imati problem" ako neko napadne "srpske žene i muškarce".

Damnjan Knežević, koji se na društvenim mrežama predstavlja kao predsednik "narodne inicijative Nema predaje Kosova i Metohije" - grupe koja je presretala migrante u Beogradu, objavio je na svom Fejsbuk profilu fotografiju policijskog poziva.

Knežević se, kako se navodi, poziva da se u ponedeljak, 24. februara pojavi u policiji u svojstvu građanina, radi prikupljanja obaveštenja o krivičnom delu izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. Uz fotografiju policijskog poziva, Knežević je na Fejsbuku napisao i da će nastaviti "patrole".

U pamfletu koji je deljen migrantima i izbeglicama piše da im se "zabranjuje kretanje van migrantskih centara od 22 časa uveče do 6 časova ujutru i kretanje više od tri osobe u grupi u toku dana".

Poverenica očekuje hitnu reakciju

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković za RSE ističe da je nedopustivo da neko protivzakonito i samoinicijativno, navodno "zavodi red i mir" na ulicama.

"Očekujem da nadležni organi hitno reaguju, o čemu smo imali priliku da čujemo najavu. Smatram da ovakve pojave dugoročno mogu da predstavljaju prilično veliku opasnost za čitavo društvo", kaže Janković.

Direktor nevladinog Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović smatra da osude ohrabruju, ali da to - nije dovoljno.

"Potrebno je da institucije reaguju – da se utvrdi ko su ta lica, da se zabrani delovanje te grupe, da im se ukinu društvene mreže. Sve je u rukama Tužilaštva da pravilno proceni prirodu ovakvog dela i da procesuira odgovorne. Da se zbog nedelovanja države ne ostavi prazan prostor za pojedince ili grupe da pomisle da mogu da u svoje ruke preuzmu sve ono što čini jedno uređeno društvo i uređen sistem", kaže Đurović.

I nevladin Beogradski centar za ljudska prava osudio je presretanje migranata, uz zahtev da se sankcioniše nezakonito ponašanje neformalnih grupa čije se nedopustive aktivnosti šire društvenim mrežama.

"Istovremeno, kao negativnu praksu u političkom govoru ocenjujemo sve glasnije raspirivanje mržnje i diskriminatorski odnos prema migrantima i izbeglicama u Srbiji i ujedno upozoravamo da pitanje migranata i tražioca azila ne sme da se zloupotrebljava u predstojećoj predizbornoj kampanji", ističe se u saopštenju ove organizacije.

Kampanja podstaknuta lažnim vestima

Grupa od dvadesetak mladića sa crnim kapuljačama je u petak uveče migrantima i izbeglicama u centru Beograda na engleskom jeziku govorila da će oni "ubuduće svake noći biti na ulicama" kako bi "zaštitili svoje žene", te da će migranti i izbeglice "imati problem" ako neko napadne "srpske žene i muškarce", kao i da to "moraju preneti" svojim sunarodnicima.

U pamfletu koji je deljen navodi se da su za "narodne patrole" povod "učestali bolesni napadi na srpske žene i devojke".

Svetlana Palić iz Komesarijata za izbeglice i migracije, međutim, ističe da je ovaj incident podstaknut lažnim vestima o navodnim napadima. Podseća da od početka migrantske krize pre pet godina, kada je kroz Srbiju prošlo gotovo milion migranata, do danas nije zabeležen nijedan veći incident.

"Za ovih pet godina nisu zabeleženi nikakvi veći incidenti, osim međusobnih incidenata između migranata. To je policija vrlo brzo rešavala. Nivo krivičnih dela koji se beleži među migrantima je na nivou promila u odnosu na ukupnu populaciju Srbije i broj krivičnih dela", kaže Palić.

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović napominje da se lažne vesti pojavljuju onda kada izostane pravovremena reakcija institucija i informisanje javnosti o tome šta se dešava sa izbeglicama i migrantima u Srbiji.

"Pa smo svedoci da u proteklim mesecima u medijima imate različite prijavljene i neprijavljene slučajeve navodnog nasilja izbeglica i migranata nad našim građanima, gde je u javnosti izostala završna reč policije i tužilaštva. Pravilna informacija koja bi rasvetlila takav događaj izostaje i to upravo daje povoda pojedincima da šire različite dezinformacije, i da na taj način podižu predrasude, strahove – sve ono što je recept za izazivanje nasilja prema jednoj određenoj grupi. Bez obzira da li su to danas izbeglice i migranti ili neko drugi", kaže Đurović.

Antimigrantska pred izbornu kampanju

Pred zvanični početak izborne kampanje u Srbiji i najavu bojkota izbora od strane dela opozicije, na osudu dela javnosti naišla je i kampanja lidera pokreta Dveri Boška Obradovića o novoj migrantskoj politici Srbije. Obradović, čija je partija deo Saveza za Srbiju koji bojkotuje izbore, predstavio je na konferenciji za novinare u Skupštini 13. februara rezoluciju u deset tačaka u kojoj se, između ostalog, navode mere za sprečavanje "nekontrolisanog priliva migranata u zemlju".

"Vlast ne želi da prizna da je njihova migraciona politika doživela krah i da sve veći broj migranata koji iz Srbije ne mogu dalje", rekao je Obradović.

Nakon toga su Dveri 18. februara pokrenule karavan "Oslobođenje" koji je do sada obišao više gradova u Srbiji, gde su građani mogli da potpišu peticiju protiv "migrantske politike vlasti".

Potom se na stranačkom Jutjub nalogu pojavio snimak u kojem Obradović govori da će migranti "okupirati Srbiju", što je ilustrovao koristeći čašu čiste vode koju je mešao sa nepoznatom tečnošću tamne boje i objavom "slike interfona jedne zgrade u Srbiji u budućnosti", na kojoj su ispisana arapska prezimena.

Bez zvanične osude

Zvanična osuda ovakve kampanje od strane Saveza za Srbiju je izostala. Na društvenim mrežama su pojedini političari i političarke iz opozicije osudili Obradovićevo ponašanje – među njima su poslanici Demokratske stranke Balša Božović, Aleksandra Jerkov i Maja Videnović i potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić.

Obradovićevu kampanju su osudili Poverenica i Zaštitnik građana i pojedini članovi vladajuće Srpske napredne stranke, dok je Obradović tvrdio da u rezoluciji Dveri "nema rasizma, ksenofobije, fašizma, a posebno ne diskriminatorskih pokliča".

Do objave ovog teksta portparol Boška Obradovića nije odgovorio na molbu RSE da snimimo izjavu lidera Dveri.

Poverenica Janković za RSE kaže može da razume postojanje različitih stavova oko načina vođenja migrantske politike, ali da su bilo kakvo vređanje, omalovažavanje, a naročito rasizam i ksenofobija – zabranjeni.

"Osuđujem svaki stav koji podstiče bilo kakav strah i stvaranje neprijateljskog okruženja prema migrantima. Posebno je opasan kada dolazi od strane političara i političkih organizacija, s obzirom na to da one na taj način plediraju da motivišu građane i na taj način prikupljaju glasove. Naš Ustav propisuje pravo na utočište i da je iznošenje antimigrantskih stavova u suprotnosti sa našim Ustavom i sa Zakonom o zabrani diskriminacije", podseća Janković.

Obaveze Srbije

Radoš Đurović kaže da mu je "jako žao" što pojedini opozicioni političari "umesto da istaknu probleme poput zagađenja životne sredine", temu izbeglica i migranta stavljaju u prvi plan, uz napomenu da je jako opasno ako se tom temom manipuliše.

"Sve te informacije koje se iznose, a vezane su za navodne deportacije i izjave političara u inostranstvu, na jedan način su povezane zlonamerno od strane naših političara. Zbog toga što su ti isti političari poslanici u parlamentu i informisani su o tome šta država ratifikuje. Ilustrativno, govori se o 'milionima ljudi' koje Srbija treba da primi, a to je u stvari podatak koliko je ljudi prošlo kroz zemlju", smatra Đurović.

Napominje da ni se nijednim propisom Evropske unije, ili dogovoru koji je poznat javnosti, Srbija nije obavezala da prima "50 ili bilo koliko hiljada migranata", a da "ukoliko postoje tajni ugovori, onda političari treba da saznaju za njih, a ne da podižu paniku i strah u javnosti".

"Ono što se Srbija obavezala ranije, daleko pre izbegličke krize, je da primi naše državljane koji su u tim susednim zemljama ostali ilegalno i nisu regulisali svoj status u evropskim zemljama, pa ih oni vraćaju u jednom drugom postupku, koji nema veze sa izbeglicama. I to je proces readmisije", objašnjava on.

Njemačka tuguje za žrtvama pucnjave u Hanau
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:13 0:00

Po tom sporazumu, Srbija ne prima nazad izbeglice iz susednih zemalja, ističe Đurović.

"Nego naprotiv, pojedine zemlje članice sprovodeći sopstvenu politiku, ilegalno guraju ljude u našu zemlju preko zelene granice. Ne poštuju sporazume o readmisiji, i možda bi neki političar trebalo na to da se osvrne", kaže direktor Centra za pomoć i podršku tražiocima azila.

Prema zvaničnim podacima Komesarijata, u Srbiji trenutno boravi nešto više od 5.500 migranata i izbeglica u prihvatnim centrima, dok ih se oko 800 nalazi van tih centara.

Istraživanje Beogradskog centra za ljudska prava, urađeno u saradnji sa jednom marketinškom agencijom u novembru prošle godine, pokazalo je da da čak 41 odsto ispitanika ima negativno mišljenje prema izbeglicama i migrantima iz država Bliskog istoka i Afrike.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG