Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Od protesta na severu Srbije do izbegličkog centra na jugu za 12 sati


Migranti na srpsko-mađarskoj granici, 6. februar

Amr Abohatem iz Sirije stigao je u oko podneva u prihvatni centar u Preševu na jugu Srbije zajedno sa grupom izbeglica i migranta koji su pre toga skoro 12 sati proveli na granici Srbije i Mađarske.

Na graničnom prelazu Kelebija nekoliko stotina ljudi, među kojima je bilo žena sa malom decom, tražilo je dan ranije 6. februara da ih mađarske vlasti puste u zemlju kako bi nastavili dalje ka zemljama Evropske unije.

Svi oni su u ranim jutarnjim satima u petak autobusima razvezeni u prihvatne centre u Srbiji, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) u Komesarijatu za izbeglice i migracije Republike Srbije.

Prema rečima Svetlane Palić, iz Komesarijata za izbeglice najveći broj je smešten u prihvatni centar u Preševu, gde su smešteni samci, dok su porodice sa decom raspoređene u druge centre u Srbiji.

"Imamo 17 prihvatnih centra širom Srbije. Po našem mišljenju je najvažnije da migranti koji borave u našoj zemlji budu u prihvatnim centrima, naročito kada je reč o maloj deci. Sinoć smo bili svedoci da su deca bila na hladnom. To nije ni prihvatljivo niti odgovorno. Tako da su oni prebačeni u prihvatne centre, gde im je sve obezbeđeno i gde u suštini treba da budu", kaže Palić.

Da li su izbeglice izmanipulisane?

Komentarišući najnoviji protest izbeglica, Radoš Đurović iz nevladinog Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, kaže da ti ljudi samo žele da skrenu pažnju na to da im Mađarska krši prava.

"To je potez očajnika. Ilustracije radi, samo da bi dobili mogućnost da zatraže azil u Mađarskoj, moraju da čekaju dve godine u Srbiji. To krši sve međunarodne propise i propise Evropske unije (EU). Tako da su ti ljudi očajni, jer ne mogu nikako da se domognu spasa, a u Srbiji se nalaze u nekoj vrsti tampon-zone i u nesigurnom položaju", kaže Đurović.

Izbeglice koje su protestovale je na graničnom prelazu obišao ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin, koji je tom prilikom izjavio da su ti ljudi izmanipulisani od strane pojedinih nevladinih organizacija koje su ih slagale da je granica sa Mađarskom otvorena.

Vulin: Niko nas neće posvađati sa susedima
Vulin: Niko nas neće posvađati sa susedima

"Oni su došli ovde duboko izmanipulisani, a neki su došli i zato što smatraju da na neki način mogu da izvrše pritisak na Mađarsku i Srbiju, da ih puste da prođu. To jednostavno nije moguće. Dakle, neće se dozvoliti nikome da nas svađa sa našim susedima, da onemogućava naš svakodnevni život i nikom se neće dozvoliti da krši zakon i da se ponaša drugačije nego što može u jednoj organizovanoj i civilizovanoj zemlji. Ko hoće da sačeka u centru za azil to može da uradi. Ko neće, može da napusti Srbiju", rekao je Vulin.

Uz konstataciju da ne zna na koje je nevladine organizacije ministar odbrane mislio, Đurović kaže da je očigledno da su se demonstranti organizovali posredstvom društvenih mreža.

"Ne bih rekao da profesionalne nevladine organizacije u tom smislu bilo šta rade. Iz iskustva na terenu mi se ne čini da je to tako. S druge strane, istina je da se ljudi organizuju posredstvom društvenih mreža i da onda samo prate informacije koje preko njih dobijaju. Ko to radi – da li su to nevladine organizacije, krijumčari ili neke političke grupe, ostaje veliko pitanje", kaže Đurović.

Godine čekanja na ulazak u Mađarsku

Prema procenama Komesarijata za izbeglice, u Srbiji se trenutno ukupno nalazi oko 6.800 migranata, od toga je u 17 centara smešteno njih 5.923. Njihov prolaz ka Mađarskoj je poslednjih godina veoma usporen, kaže Svetlana Palić, iz Komesarijata za izbeglice.

"To znači da u Mađarsku može da prođe po jedan migrant dnevno na dve kapije (dva granična prelaza). To znači da, ako imate jednu petočlanu porodicu, mađarska strana će primiti tu porodicu i neće više primati nikoga te nedelje", kaže Palić.

Zbog toga neki od njih i dalje pokušavaju da pređu granicu ilegalnim putem.

Migranti proveli noć na srpsko-mađarskoj granici
Migranti proveli noć na srpsko-mađarskoj granici

Grupa od šezdeset migranata pokušala je 28. januara iz Srbije da uđe na teritoriju Mađarske kod graničnog prelaza Horgoš-Reske 2, oborivši ogradu, koju su mađarske vlasti podigle pre gotovo pet godina, kada su zatvorile granicu za migrante. Mađarska policija pucala je na njih, a četiri osobe su uhapšene.

Prema rečima Radoša Đurovića, na severnim granicama Srbije prema Mađarskoj, Hrvatskoj i Rumuniji nalazi se oko 1.000 ljudi koji nisu smešteni u prihvatne centre.

"Oni su bukvalno prepušteni sami sebi. Snalaze se za hranu, pokušavaju negde da se sklone, često imaju probleme zdravstvene prirode i na meti su krijumčara, a sistem za njih nema odgovor", navodi Đurović.

Ljudi u pravnom statusu kvo

On dodaje, međutim, da je zajednički problem i za ljude u prihvatnim centrima i za one van njih što od institucija izostaje pokretanje odgovarajućih pravnih procedura za regulisanje pravnog statusa izbeglica i migranata.

Od 12.000 ljudi koji su prošle godine zvanično zatražili azil u Srbiji, svega njih 33 je dobilo taj status, kaže Đurović.

"To je samo jedan mali broj koji je izrazio želju da zatraži azil u Srbiji. Većina njih ni ne izrazi želju. To znači da je čovek, i ako je primljen u prihvatni centar, neregulisanog pravnog statusa. On je registrovan na ulazu u prihvatni centar od strane Komesarijata za izbeglice, ali ta registracija ne predstavlja ulaz ni u jedan pravni postupak koji rešava njihov status. To je samo tehnička registracija. Da bismo ljude zaštitili, mi moramo da utvrdimo da li su oni izbeglice ili ne, a prema tome i kakav set prava i obaveza pada na njih", kaže Đurović.

Migranti zahtevaju da im EU otvori vrata
Migranti zahtevaju da im EU otvori vrata

Đurović podvlači da bi izbeglice i migranti mogli da izraze nameru o traženju azila u policijskoj stanici koja ih potom upućuje u neki od centara ili u samom centru, ali da im na to pažnju tamo moraju skrenuti radnici.

To se, prema njegovim rečima, retko dešava, jer radnici na terenu polaze od pretpostavke da oni ne žele da ostanu u Srbiji.

"Mi ne možemo samo da zasnujemo našu migrantsku politiku samo na tome da će ti ljudi pre ili kasnije proći i da smo mi samo usputna stanica u migraciji. Stvari se dramatično menjaju i mnoge okolnosti ne zavise od naše zemlje. U tom svetlu, moramo da imamo adekvatne planove i strategije za budućnost", kaže Đurović.

Jačanje negativnih stavova prema migrantima

U međuvremenu, u Srbiji je krajem prošle godine opozicioni desničarski pokret Dveri u Čačku je pokrenuo peticiju protiv, kako su naveli, naseljavanja migranata u tom gradu u centralnoj Srbiji, oko 140 kilometara južno od Beograda.

Pozivajući se na izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će "Srbija preuzeti deo migranata iz Grčke", lider Dveri Boško Obradović je kazao da je "jasno da kreće ostvarenje ranije najave da će prazna srpska sela naseliti migranti" i da će vlast, po uzoru na nemačku kancelarku Angelu Merkel, "tako rešavati problem slabog nataliteta u Srbiji".

Komesarijat Srbije za izbeglice i migracije je nakon toga saopštio da Obradović zloupotrebljava temu migranata, pritom pokazujući "elementarno nepoznavanje činjenica i propisa, mešajući nespojivo i koristeći se poluistinama".

Mesec i po dana kasnije, prvog februara, dogodio se incident u okolini Šida, gde takođe postoji centar za izbeglice i migrante, kada je grupa ljudi sa četničkim obeležjima napala humanitarne aktiviste međunarodne organizacije "No Name Kitchen", koja godinama unazad pomaže migrantima.

Napadnuti humanitarci, inače strani državljani, su rekli za TV N1 da su prijavili napad, ali da im je policija posle nekoliko sati uručila odluku Prekršajnog suda po kojoj im se nalaže da napuste Srbiju, jer su krivi za ometanje javnog reda i mira.

Radoš Đurović kaže da je očigledno da u poslednje vreme raste netrpeljivost jednog dela društva prema migrantima i aktivistima koji im pomažu, te da deo odgovornosti za to snose politički akteri.

"To sve zabrinjava, ali jeste jedan logičan put kako se situacija dešavala i u susednim zemljama, poput Grčke ili Mađarske. Ja ne bih želeo da mi pratimo taj primer i mislim da može da se predupredi dalja eskalacija ovog problema na taj način što bi institucije morale da budu prisutnije na lokalu, tako što bi lokalnim samoupravama i građanima pomogli da se taj pritisak u lokalnim sredinama smanji, a da se izbeglice na neki način zaštite", kaže Đurović.

Mađarska je za izbeglice i migrante zatvorila granicu u septembru 2015. godine, kada je duž granice sa Srbijom podigla ogradu i pojačala nadzor tog područja. Zbog toga jedan broj njih pokušava ilegalno da uđe u Bosnu i Hercegovinu ili Hrvatsku, te da onda nastave put ka razvijenim zemljama Zapadne Evrope.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG