Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Povećan broj migranata u Subotici: 'Ovo nije život'


Migrant ispred Železničke stanice, Subotica

Na temperaturi od dva stepena i kiši, u čekaonici subotičke železničke stanice, zatičemo tridesetogodišnjeg Mohameda Alama iz Avganistana u pocepanim patikama, bez čarapa.

Na ovoj stanici gotovo svakodnevno boravi nekoliko grupa migranata u čijoj čekaonici se povremeno greju ili se skrivaju u napuštenim vagonima. Naime, u poslednjih mesec dana povećan je broj migranata u Subotici, Somboru i u Kanjiži, dva grada i jednoj opštini u Vojvodini u blizini srpsko-mađarske granice.

Alam želi da ode u Nemačku. Ispričao nam je da pešači već godinu i 40 dana. U Avganistanu je ostavio ženu, dvoje dece i majku.

"Tamo ima mnogo problema, nema posla, nema ničega", kaže Alam.

Mohamed Alam pešači već godinu i 40 dana
Mohamed Alam pešači već godinu i 40 dana

On priča da je pokušao da ode u Prihvatni centar.

"Rekli su mi da je puno. Ovde sam spavao, ali ovo nije život", ispričao je Alam.

U Subotici je upoznao svog sunarodnika, 18-godišnjeg Bilala koji takođe pokušava da stigne do Nemačke. U Avganistanu je ostavio majku.

"Tamo ima mnogo smrti, moj tac je takođe poginuo", rekao je Alam.

Bilalova krajnja destinacija je Nemačka
Bilalova krajnja destinacija je Nemačka

Na subotičkoj železničkoj stanici je i jedna sirijska porodica sa dvoje dece od 9 i 11 godina. Njihov otac, 25-godišnji Mohamed Daut kaže za RSE da u Subotici borave oko mesec dana i da su nekoliko puta bezuspešno pokušavali da pređu granicu sa Mađarskom.

On je ispričao da su probali da pređu granicu 6-7 puta, ali da ih je mađarska policija sprečila u tome i vraćala nazad.

Ne zna da u Subotici postoji Prihvatni centar, ali ne bi voleo da ostane tamo sa svojom porodicom, nego da idu dalje.

"Mi smo jako umorni, veoma je hladno, znamo da ne možemo odavde dalje", rekao je Daut.

Želi da nastavi školovanje i da bude lekar jer je u Siriji takođe studirao medicinu.

Pomoć usmerena na BiH

Najveći broj migranata ne želi da ide u prihvatne centre već da nastave svoj put prema Nemačkoj ili u drugim državama Evropske unije.

Tibor Varga iz nevladine organizacije Istočno-evropska misija iz Subotice, koji godinama pomaže migrantima odnoseći im hranu, vodu i odeću, rekao je za RSE da je u poslednjih mesec dana povećan broj migranata u Subotici, da ih oko železničke stanice ima oko 100, a kod Horgoša (graničnog prelaza na sprsko-mađarskoj granici) nešto manje.

"Pojedini od njih se dalje kreću prema Tisi, kod naselja Martonoš, u blizini opštine Kanjiža, pokušavaju da pređu reku i zbog toga ponovo postaje aktuelna situacija u Subotici", kazao je Varga.

Železnička stanica, Subotica
Železnička stanica, Subotica

Prema njegovom mišljenju, situacija je najbliža onoj kakva je bila u jeku izbegličke krize 2015. godine, kada su ljudi dolazili i pokušavali da pređu granicu.

"Oni koji borave po šumama, napravili su privremeno neke šatore, nešto da se sklone i da pokušaju da pređu (granicu), ali je pitanje da li će to da uspe i šta će biti dalje, ako se tu nagomilaju ljudi", upozorio je Varga.

On je kao jedan od problema naveo da je pažnja organizacija koje pomažu migrantima sada preusmerena na Bosnu i Hercegovinu, i da zbog toga nema mnogo pomoći, koja je ranije dolazila sa strane.

U centrima ima mesta

Svetlana Palić iz Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije navela je u pisanoj izjavi za RSE da je u poslednje vreme povećan broj migranata u prihvatnim centrima, kao i broj migranata u Somboru i Kanjiži koji se nalaze van centara.

"Komesarijat za izbeglice i migracije čini sve da migranti uđu u centre u kojima, inače, mesta ima. U ovom trenutku u centrima je smešteno 4.375 migranata, a kapacitet je 6.000", navela je Palić.

Prema njenim rečima, u Somboru je bilo nekoliko stotina migranata izvan centra, ali je oko 400 njih prevezeno u Prihvatni centar (PC) u Preševu, na jugu Srbije.

"Inače, migranti koji žele da uđu u centre ne mogu da biraju u koji će da idu, već se rasposređuju u skladu sa kapacitetima koje Komesarijat ima i u skladu sa napravljenim rasporedom. Na primer, postoje centri u kojima su samo samci, kao što su PC Obrenovac i PC Adaševci, i u kojima su isključivo porodice kao što je u PC Subotica i Šid Stanica", navela je Palić.

U Subotičkom prihvatnom centru je smešteno 13 porodica, uglavnom iz Sirije i Avganistana. Svi oni čekaju na izlaz u zavisnosti od dinamike kojom mađarska strana prima na dve kapije (Horgoš i Kelebija), od dve nedelje do dva meseca.

Svetlana Palić navodi da ljude koji su sami ne primaju, a da i porodice prelaze u Mađarsku veoma sporo.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG