Četiri godine nakon što su srpske sudije i tužioci na severu Kosova podneli ostavke, njihova mesta i dalje su upražnjena.
Uprkos pozivima Evropske unije da Kosovo omogući reintegraciju pravosudnog osoblja iz redova srpske zajednice u skladu sa sporazumima postignutim u dijalogu i zakonima Kosova, Tužilački i Sudski savet odbili su povlačenje ostavki.
Time je zatvoren put za povratak srpskih sudija i tužilaca, te se pristupilo prijemu novih kroz raspisane konkurse.
Do kada će konkurs biti otvoren?
Iz Tužilačkog saveta Kosova za Radio Slobodna Evropa (RSE) navode da do sada nije imenovan nijedan novi srpski tužilac, te da će konkurs biti otvoren dok se ne popuni svih deset rezervisanih mesta za srpsku zajednicu.
Do sada su se, prema podacima Tužilačkog saveta, prijavila tri kandidata.
"Pristupili su kvalifikacionom testu i položili ga, čime su stekli uslove za nastavak učešća u narednim fazama konkursa", navode iz Tužilačkog saveta Kosova.
Iz Sudskog saveta Kosova nisu odgovorili na upit RSE da li ima prijavljenih na konkursu za prijem novih sudija iz srpske zajednice, te da li je eventualno neko mesto popunjeno u međuvremenu.
Koji je komentar iz EU?
Radio Slobodna Evropa (RSE)se obratio Evropskoj uniji sa upitom da li postoji rešenje za popunjavanje svih mesta rezervisanih za srpsku zajednicu u kosovskom pravosuđu, ali odgovor nije stigao.
U redovnom godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Kosova na putu evrointegracija, objavljenom 4. novembra, zaključuje se da nije omogućena reintegracija.
Podvučeno je da odluke o usvajanju ostavki sudija i tužilaca iz redova srpske zajdnice "nisu u skladu sa ciljevima i obavezama koje je Kosovo preuzelo Sporazumom o pravosuđu iz 2015. godine".
Na osnovu tog sporazuma, postignutih u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa, u kosovski sistem integrisani su ranije srpsko pravosuđe i policija.
EU je podsetila i da je povlačenje Srba iz kosovskih institucija u novembru 2022. godine predstavljalo kršenje obaveza Srbije, imajući u vidu da je taj korak zvanični Beograd podržao.
U izveštaju Evropske komisije navodi se još da ograničena zastupljenost Srba u pravosuđu na severu otežava pristup pravdi i doprinosi nepoverenju javnosti.
Takođe se konstatuje da pokušaji zapošljavanja novih pripadnika nevećinskih zajednica do sada nisu dali značajne rezultate.
Zašto su Srbi napustili kosovske institucije?
Pripadnici srpske zajednice su krajem novembra 2022. godine napustili kosovske institucije na inicijativu Srpske liste, vodeće partije Srba na Kosovu. Taj potez bio je odgovor na nastojanja Vlade Kosova da ukine tablice koje je za gradove na Kosovu izdavala Srbija.
Pored zaposlenih u policiji i lokalnim samoupravama, ostavku je tada podnelo oko 130 sudija, tužilaca i administrativnog osoblja pravosuđa u opštinama na severu gde živi većinsko srpsko stanovništvo – Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku.
Nakon brojnih kriza na severu, koje su kulminirale 2023. godine oružanim napadom Srba na policiju u Banjskoj kod Zvečana, tadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić je potpuno promenio svoj raniji stav. Naime, zatražio je povratak Srba u Policiju Kosova i pravosudne organe, dok je ranije podržao napuštanje institucija.
Takođe, na predizbornom skupu u Zubinom Potoku uoči lokalnih izbora 2025. godine, Srđan Vulović iz Srpske liste je naveo da je odluka o istupanju iz kosovskih institucija doneta da bi se skrenula pažnja međunarodne zajednice na "težak položaj" Srba. Priznao je potom da je to bila greška koju treba ispraviti.
Šta je sa upražnjenim mestima u policiji?
Osim u pravosuđu, četiri godine upražnjena je i pozicija direktora policije Kosova za region sever.
Milan Radojević, gradonačelnik Severne Mitrovice, za RSE kaže da ga niko nije kontaktirao oko procedure za imenovanje novog regionalnog direktora. On tvrdi i da centralne institucije Kosova odbijaju saradnju sa opštinama na čijem su čelu srpski gradonačelnici.
Prema Sporazumu iz Brisela, koji su dve strane uz posredovanje EU postigli 2013. godine, regionalni komandir treba da bude Srbin sa Kosova, koga Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova imenuje sa liste koju dostavljaju gradonačelnici četiri opštine.
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova nisu odgovorili na upit RSE da li se razmatra imenovanje regionalnog direktora policije za sever.
Pripadnici srpske zajednice su u poslednje četiri godine kritikovali postupanje policije uz optužbe na "diskriminatorno ponašanje".
Ostavku je 2022. godine, pored visokih zvaničnika policije, podnelo i preko 550 srpskih policajaca, koje su uglavnom zamenili Albanci. U međuvremenu je primljeno oko 150 novih policajaca iz redova srpske zajednice, od kojih su mnogi iz opština sa srpskom većinom južno od Ibra.
Na čelu deset opština sa srpskom većinom je Srpska lista, vodeća partija kosovskih Srba koja je do sada delovala uz podršku Srpske napredne stranke.
Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je u nekoliko navrata napomenuo da saradnja sa ovom strankom nije moguća jer deluje kao "produžena ruka" sada već bivšeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Zašto je bitno da u pravosuđu bude Srba?
Ehat Miftaraj iz Kosovskog instituta za pravdu ukazuje da je učešće kvalifikovanih kandidata iz srpske zajednice na konkursima za sudije i tužioce ograničeno, te da bi se kosovske institucije zbog toga trebale više angažovati.
"Posebno Sudski i Tužilački savet, u saradnji sa Kancelarijom EU na Kosovu i drugim međunarodnim partnerima, trebalo bi da sprovedu koordinisane aktivnosti informisanja javnosti i direktnog obraćanja potencijalnim kandidatima, kako bi se ohrabrili kvalifikovani kosovski Srbi da se prijave za pozicije sudija i tužilaca", kaže on za RSE.
Podseća da, prema Ustavu Kosova i preuzetim međunarodnim obavezama, pravosudni sistem mora odražavati multietnički karakter i obezbediti adekvatnu zastupljenost nevećinskih zajednica.
"Zastupljenost srpskih sudija i tužilaca nije samo političko pitanje niti zahtev koji proizlazi iz briselskog dijaloga. Ona predstavlja ustavnu obavezu i suštinski uslov za garantovanje jednakog pristupa pravdi svim građanima Kosova", podvlači Miftaraj.
Rapajić: Bez volje za reintegracijom Srba na severu
Aleksandar Rapajić iz nevladinog Centra za zastupanje demokratske kulture (ACDC) smatra da za prisustvo Srba u bezbednosnim i pravosudnim organima na severu Kosova ne postoji dobra volja kosovskih vlasti.
Kao primer navodi to što se insistiralo na prihvatanju ostavki srpskih sudija i tužilaca uprkos činjenici da u srpskoj zajednici ne postoji veliki broj iskusnih pravnika koji bi mogao da ih zameni.
Zbog toga izražava sumnju da će sva mesta namenjena srpskim sudijama i tužiocima biti popunjena u skorije vreme.
"Oni (kosovske vlasti) su apsolutno svesni da bi se vraćanjem (srpskih) tužilaca i sudija mnogi predmeti rešavali ili bi počeli da se rešavaju", kaže on i kao primer navodi rušenje vikendica na jezeru Gazivode bez sudskih naloga.
"Ako imate nelegalne akcije, a tužioci i sudije ne reaguju, onda sve ostaje zamagljeno i nerešeno", kaže on uz napomenu da je to jedan od razloga što Srbi nemaju poverenja u kosovske institucije.
I u izveštaju Evropske komisije za Kosovo kritikuje se rušenje privatnih objekata na severu bez odgovarajućeg poštovanja zakonske procedure.
"Nepovratne mere sprovode se dok su sudski postupci po žalbama još u toku, što izaziva zabrinutost u pogledu pristupa delotvornim pravnim lekovima."
Kosovske vlasti su tvrdile da su objekti na jezeru Gazivode nelegalno izgrađeni na zemljištu kojim upravlja javno preduzeće Ibar-Lepenac, dok su vlasnici navodili da su objekti pod sudskim sporom i da rušenje nije trebalo da bude sprovedeno pre okončanja postupaka.
Objekti su srušeni uprkos pozivima EU da se akcija hitno obustavi dok se ne otklone zabrinutosti u vezi sa "propisanim pravnim postupkom".