Dok Ehat Miftaraj iz nevladinog Kosovskog instituta za pravdu smatra da bi povratak srpskih sudija, tužilaca i administrativnog osoblja trebalo posmatrati kao pitanje od javnog interesa, Aleksandar Rapajić iz Centra za zastupanje demokratske kulture (ACDC) ocenjuje da je po ovom pitanju ipak neophodno doneti političku odluku.
Pripadnici srpske zajednice su krajem novembra 2022. godine napustili kosovske institucije zbog nastojanja Vlade Kosova da ukine tablice koje je za gradove na Kosovu izdavala Srbija.
Pored zaposlenih u policiji, lokalnim samoupravama, ostavku je tada podnelo i oko 130 sudija, tužilaca i administrativnog osoblja pravosuđa u opštinama na severu gde živi većinsko srpsko stanovništvo – Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku.
"Njihovo prisustvo je od suštinskog značaja za efikasnost pravosuđa, jednak pristup pravdi i obnovu poverenja unutar srpske zajednice", poručuje Miftaraj za Radio Slobodna Evropa (RSE).
S druge strane, Rapajić ukazuje da su se zaposleni u pravosuđu iz srpskog u kosovski sistem integrisali 2017. godine na osnovu ranije postignutog sporazuma u okviru dijaloga Kosova i Srbije, koji se vodi posredstvom EU, te da je i napuštanje kosovskih institucija bila politička odluka.
"Većina (zaposlenih u pravosuđu) bi se vratila kada se postigne politička odluka", poručuje on za RSE.
Pitanje nerešenih ostavki aktuelizovano je nakon što je sredinom juna vršilac dužnosti predsednice Kosova, Aljbuljena Hadžiju (Albulena Haxhiu), zatražila od Sudskog i Tužilačkog saveta da "bez odlaganja" okončaju sve procedure uz obrazloženje da odugovlačenje utiče na normalno funkcionisanje pravosudnog sistema.
Sudski savet Kosova je u odgovoru za RSE potvrdio da je 19. juna primio pismo Hadžiju, te da će "ovo pitanje razmotriti u okviru svojih ustavnih i zakonskih nadležnosti na jednoj od narednih sednica".
Dodaje se da će javnost biti blagovremeno obaveštena o njihovoj odluci.
Iz Tužilačkog saveta Kosova odgovor nije stigao.
Kolektivno napuštanje kosovskih institucija, koje je inicirala Srpska lista – formirana uz podršku aktuelne vladajuće Srpske napredne stranke u Srbiji – podržao je zvanični Beograd. Radnicima koji su podneli ostavke dati su privremeni ugovori na osnovu kojih dobijaju platu iz budžeta Srbije ali su u međuvremenu pojedinci koji nisu podržavali Srpsku listu ostajali bez ovih primanja ali i mogućnosti da se vrate na stara radna mesta.
Nakon brojnih kriza na severu, koje su kulminirale 2023. godine oružanim napadom Srba na policiju u Banjskoj kod Zvečana, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je zatražio povratak Srba u Policiju Kosova i pravosudne organe.
Takođe, Srpska lista uoči lokalnih izbora prošle godine priznala je da je istupanje iz kosovskih institucija bila greška.
U organizaciji Centar za zastupanje demokratske kulture 29. juna održana je i konferencija na temu "Pravosuđe na severu Kosova: Izazovi, institucionalna zastupljenost i perspektive povratka", na kojoj je zaključeno da bi povratak srpskih sudija, tužilaca i administrativnog osoblja mogao doprineti većem poverenju nevećinskih zajednica u pravosudni sistem.
Da li je bilo političkih pritisaka oko povratka u pravosuđe?
Ehat Miftaraj iz Kosovskog instituta za pravdu smatra da su Sudski i Tužilački savet Kosova postupili odgovorno time što nisu prihvatili ostavke srpskih sudija, tužilaca i administrativnog osoblja, "čime su sačuvali pravni put za njihov povratak bez potrebe za sprovođenjem novog postupka zapošljavanja".
Napominje ipak da se povratak zaposlenih iz srpske zajednice u kosovsko pravosuđe mora zasnivati na institucionalnoj odgovornosti, odnosno da pravosudni sistem ne sme postati predmet političkih odluka.
"Sudije i tužioci služe Ustavu i vladavini prava, a ne političkim interesima", napominje on.
Aleksandar Rapajić iz Centra za zastupanje demokratske kulture, smatra da je Vlada na čelu sa Samoopredeljenjem Aljbina Kurtija sve vreme vršila pritisak na Sudski i Tužilački savet da prihvati ostavke, "kako bi se Srbima u pravosuđu zatvorila vrata".
"Taj pritisak je bio politički, ali je Sudski savet uspeo da se odupre tim pritiscima. U međuvremenu, došlo je do zamene članova Sudskog saveta, to je redovna procedura, i novi članovi su izabrani u Skupštini i plašim se da sada postoji većina koja bi mogla da usvoji ostavke", kaže on.
Hoće li imati ko da zameni srpske sudije i tužioce?
Rapajić je podsetio da je za dvoje sudija prihvaćena ostavka jer su se politički angažovali.
Bivša predsednica Osnovnog suda u Mitrovici, Ljiljana Stevanović, je nakon podnošenja ostavke učestvovala na protestima koje je organizovala Srpska lista, da bi kasnije bila i na njihovoj izbornoj listi.
Prema rezultatima Centralne izborne komisije na poslednjim parlamentarnim izborima 7. juna osvojila je skoro 14.000 glasova, čime je dobila poslanički mandat.
Rapajić ipak podvlači da je veliki problem to što, ukoliko se usvoje ostavke drugih srpskih sudija i tužilaca, neće imati ko da ih zameni.
"Da bi neko postao sudija mora da prođe određeni broj godina, a da ne govorim o tome da su i novoimenovanim sudijama potrebne godine iskustva za određene pozicije", ukazuje on.
Izvršni direktor Centra za zastupanje demokratske kulture, Dušan Radaković, je na konferenciji o pravosuđu na severu Kosova izneo i podatak da, ukoliko bi se prihvatile ostavke srpskih sudija i tužilaca, u narednih šest do osam godina ne bi imao ko da ih zameni.
"Pričam o završetku fakulteta, polaganju pravosudnog ispita, konkurisanju, radnom iskustvu, diplomama, verifikacijama, postavljenju, polaganju sudskog ispita, godinu dana prakse u Akademiji pravde i tako dalje", rekao je on.
Dodao je i da je na poslednjih pet ili šest polaganja pravosudnog ispita prolazila samo jedna ili nijedna osoba iz srpske zajednice.
'Nakon povratka se ne sme ponoviti isti scenario'
Miftaraj ocenjuje da je integracija srpskih sudija i tužilaca u pravosudni sistem Kosova bila jedno od najznačajnijih institucionalnih dostignuća od proglašenja nezavisnosti, da je ojačala vladavinu prava, unapredila pristup pravdi i povećala poverenje javnosti, naročito na severu Kosova.
"Njihovo kolektivno povlačenje, izazvano političkim okolnostima, ozbiljno je narušilo funkcionisanje pravosudnog sistema. Iako su sudovi i tužilaštva nastavili sa radom, sistem koji funkcioniše bez odgovarajuće zastupljenosti ne može u potpunosti da obezbedi efikasnu, dostupnu i pouzdanu pravdu", ukazuje on za RSE.
Prema njegovoj oceni, institucije Kosova bi trebalo da omoguće njihov povratak ali jasan stav da se "institucionalna dobra volja ne može neograničeno zloupotrebljavati".
"Krajnji cilj nije samo popunjavanje upražnjenih mesta, već i jačanje poverenja javnosti u nezavisno, inkluzivno i otporno pravosuđe", ističe Miftaraj.
Aleksandar Rapajić smatra da je posredovanje Evropske unije ključno za povratak srpskih sudija i tužilaca, kao i jednog dela policajaca, ali je skeptičan da bi nova Vlada na čelu sa Aljbinom Kurtijem tako nešto teško prihvatila.
Kurti je nakon istupanja Srba iz kosovskih institucija rekao da njihov povratak ne može biti političko, nego pravno i ustavno pitanje.
"Njihov odlazak je individualni čin, njihov povratak je pravna, ustavna, institucionalna stvar", rekao je tada Kurti.
RSE se obratio EU sa upitom da li se razgovara o pitanju povratka Srba u kosovske pravosudne institucije i na odgovor se čeka.