Kosovo bi moglo prići korak bliže članstvu u Savetu Evrope 16. aprila kada će Parlamentarna skupština (PACE) razmatrati izveštaj kojim se preporučuje članstvo Kosova u toj organizaciji.
Glasanje će biti održano u Strazburu i ukoliko dve trećine parlamentaraca koji predstavljaju 46 država članica podignu ruku "za", pitanje članstva bi se moglo naći na dnevnom redu kada se svi ministri spoljnih poslova Saveta Evrope sastanu tačno mesec dana kasnije, 16. maja, kako bi doneli konačnu odluku.
Članstvo u Savetu Evrope, cilj koji Priština ima od proglašenja nezavisnosti od Srbije 2008. godine, značilo bi, između ostalog, da bi parlamentarci Kosova bili zastupljeni u Parlamentarnoj Skupštini te organizacije, da bi građani Kosova mogli da podnose tužbe Evropskom sudu za ljudska prava (ECHR) i da bi se Kosovo priključilo Evropskoj radiodifuznoj uniji (EBU), što bi zemlji omogućilo učešće u godišnjem takmičenju za Pesmu Evrovizije.
Verovatno je da će dvotrećinska većina biti postignuta. Izveštaj o ovom pitanju odobrio je 27. marta Komitet PACE za politička pitanja i demokratiju navodeći da "težnje Kosova da se pridruži Savetu Evrope treba da naiđu na pozitivan odgovor". A skupština teži da prati odluke odbora.
Sada, 12 od 46 država članica Saveta Evrope ne smatra Kosovo nezavisnom državom – manje od trećine, koja može da blokira odluku. Te zemlje uključuju Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, pet zemalja Evropske unije (EU) Kipar, Grčku, Rumuniju, Slovačka i Španiju, kao i Jermeniju, Azerbejdžan, Gruziju, Moldaviju i Ukrajinu. Iako za to nema rezona, većina ovih zemalja protivi se zbog toga što imaju ili sopstvene teritorijalne sporove ili problem sa manjinama koje bi potencijalno mogle zatražiti nezavisnost.
Međutim, ne mora da znači da će svi predstavnici ovih zemalja da glasaju u skladu sa političkim stavom o Kosovu svojih prestonica. Ukrajinski predstavnici će, na primer, imati "slobodno glasanje", a moguće je da će i druge zemlje slediti taj primer. Verovatno će biti dosta predstavnika koji će biti uzdržani, što bi otvorilo put ka zelenom svetlu za Prištinu.
Značajno je i da je autorka izveštaja Dora Bakojanis (Bakoyannis), bivša ministarka spoljnih poslova Grčke i sestra aktuelnog grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa (Kyriakos Mitsotakis). U tom slučaju nije nezamislivo da će grčka delegacija, uprkos zvaničnom stavu Atine da ne priznaje Kosovo, podržati članstvo Prištine u klubu.
Ipak, tog dana u Strazburu biće igra brojeva. Parlamentarci vladajuće stranke u Mađarskoj Fides (Fidesz) bi mogli glasati protiv uprkos tome što Mađarska priznaje nezavisnost Kosova, potez koji bi odražavao sve bliže odnose sa Srbijom.
To bi takođe moglo pomoći grupi koju Savet Evrope naziva "eminentnim pravnicima", a koji su proučavali pitanje eventualnog članstva Prištine sa pravne tačke gledišta. I dok su ostali pri stavu da je procena o državnosti u krajnjoj liniji politička odluka, napomenuli su da trenutno međunarodno prisustvo na Kosovu nema nikakva izvršna ovlašćenja, da kosovske vlasti vrše jurisdikciju nad teritorijom i stanovništvom Kosova, da Kosovo ima međunarodne odnose i da je Međunarodni sud pravde (MSP) utvrdio da proglašenje nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom. Dakle, pravni osnov za članstvo postoji.
Ali, zašto se ovo dešava sad?
Postoji niz razloga za to. Prvo, Rusija je izbačena iz Saveta Evrope ubrzo nakon invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Pošto je Moskva izašla iz kluba, Srbija je izgubila jednog od svojih najvećih saveznika u ovoj borbi. Zatim, tu je i činjenica da se Kosovo već uspešno pridružilo nekim telima Saveta Evrope kao što su Venecijanska komisija i Razvojna banka Saveta Evrope.
Zatim, u vezi sa ovim razvojem događaja, postoji dijalog o normalizaciji uz posredovanje EU između Beograda i Prištine koji traje od 2011. i u tom periodu je bio različitiog diplomatskog intenziteta. Pošteno je reći da je ovaj dijalog na istorijskom minimumu upravo sada nakon niza incidenata u poslednjih godinu dana, uključujući odluku Prištine da nametne upotrebu kosovskih registarskih tablica za automobile, masovnu ostavku kosovskih Srba u policiji i na druge javne funkcije, lokalne izbore bez učešća etničkih Srba i napad u selu Banjska na severu Kosova povezan sa Beogradom, koji je rezultirao smrću kosovskog policajca.
Ali, pre toga se činilo da je došlo do velikog iskoraka sa Ohridskim sporazumom koji je usmeno dogovoren u martu 2023. U jednoj od tačaka je navedeno da "Srbija neće prigovoriti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji". Dve druge odredbe su takođe važne u ovom kontekstu: da će se Kosovo "obavezati da obezbedi odgovarajući nivo samoupravljanja za etničku srpsku zajednicu na Kosovu" i "obezbediti bezbednost imovine Srpske pravoslavne crkve unutar svojih granica".
U vezi sa Ohridskim sporazumom postoje dve alarmirajuće stvari koje treba znati. Prvo, nije ga potpisala nijedna strana, iako je kosovski premijer Aljbin (Albin) Kurti barem izrazio spremnost da to učini. Dakle, njegova zakonitost je u najboljem slučaju upitna. Drugo, i što je još važnije, ne postoji dogovoreni redosled šta bi trebalo prvo da se uradi.
Na neki način, Kosovo je prvo skočilo. Do toga je došlo kada je Vlada Kosova u martu donela odluku da pred vlasništvo nad 24 hektara zemljišta u korist Dečana, manastira Srpske pravoslavne crkve na zapadu Kosova. Ustavni sud Kosova je presudio u korist manastira, ali su vlade od tada odbijale da sprovedu odluku suda. Ovaj zaokret podstakao je Bakojani da preporuči članstvo Kosova u Savetu Evrope.
To nam ostavlja još dva zadatka koje Kosovo treba da ispuni: osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom i da se pozabavimo pitanjem eksproprijacije zemljišta u tim opštinama. Prema Bakojanijevom izveštaju, oba ova pitanja bi trebalo da budu "post-pristupna obaveza" za Prištinu. Pitanje je da li se s tim slaže šira međunarodna zajednica.
Dok je glasanje u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope savetodavno, prava politička igra počinje uoči odluke Saveta ministara u maju. Kao i u parlamentarnoj skupštini, odluka se može doneti dvotrećinskom većinom, ali to bi bilo bez presedana - ministri su do sada uvek postizali konsenzus o prijemu novih članova.
Srbija je već nagovestila da će učiniti sve kako bi sprečila članstvo Kosova i konačno, mogla bi biti uspešna u tome. Jedan scenario može biti da se u maju uopšte ne donese konačna odluka. Takozvana "Kvinta", koju čine Francuska, Nemačka, Italija, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Američke Države, žele da vide kosovski nacrt zakona o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom pre nego što se dogovore oko toga da li će članstvo Kosova biti na dnevnom redu sednice Saveta ministara.
Oni to vide kao poslednju šansu da se izvrši pritisak na Kurtija da se složi oko ovog spornog pitanja, pošto je članstvo u Savetu Evrope poslednja "zapadna šargarepa" koja se nudi Prištini, jer je članstvo u EU još uvek san. Ali, ovo može biti korak koji je prevelik za Kosovo, i to ne samo iz političkih razloga. Dok je osnivanje ove zajednice dogovoreno između Beograda i Prištine još 2013. godine, Ustavni sud Kosova je doveo u pitanje njenu legalnost, kako po pitanju izvršnih ovlašćenja koja bi imala, tako i po pitanju nacionalnog sastava, jer se čini da niko ko nije etnički Srbin ne bi mogao da bude zaposlen tamo, za šta Ustavni sud tvrdi da bi bilo neustavno.
Dakle, dok bi Kosovo moglo da bude podstaknuto glasanjem u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope ove nedelje, konačna odluka 46 ministara spoljnih poslova mogla bi biti odložena za najmanje godinu dana, ukoliko se ne ostvari značajniji napredak u nedeljama koje dolaze.
Facebook Forum