Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Kako je Kosovo postalo ’raj’ za firme iz Srbije


Kamioni na prelazu Merdare između Srbije i Kosova

„Poreska uprava je analizom rizika uočila pokušaje ometanja poreskih kontrola, na način da se vrši promena sedišta privrednog subjekta na teritoriju Kosova“, navodi se u pisanom odgovoru Poreske uprave Srbije Radiju Slobodna Evropa (RSE).

Upit smo poslali povodom navoda o jednom broju firmi iz Srbije koje svoja sedišta prebacuju na adrese na Kosovu, kao i o prevarama koje su neke od njih na taj način počinile i tako ili oštetile državu za porez ili ostale dužne drugim privrednim subjektima.

Kako se navodi u dopisu Poreske uprave, "mehanizam" sprečavanja takve prakse, sastoji se od toga da je poslednjim izmenama Zakona o porezu i poreskoj administraciji, koji se primenjuje od 28. aprila 2018. godine, "Agenciji za privredne registre (APR) onemogućeno da firmu obrišu iz registra ili je preregistruju dok je u procesu poreske kontrole".

Obaveštenje o firmama koje su pod kontrolom, Poreska APR-u dostavlja jednom dnevno, navodi se u pisanom odgovoru koji nam je dostavljen.

Takođe, što se tiče firmi koje su već na Kosovu i za koje se sumnja da su počinile prevaru, podnete su krivične prijave.

Agencija za privredne registre u Beogradu
Agencija za privredne registre u Beogradu

Ipak, ostalo je otvoreno nekoliko pitanja – da li se i kako sprečava preregistracija firmi koje trenutno nisu pod poreskom kontrolom i kako se vode postupci protiv odgovornih lica čije je sedište sada na teritoriji Kosova?

Od dvehiljaditih do danas Kosovo je na različite načine bilo (i ostalo) ’raj’ za pojedine firme iz Srbije – bilo da samo nameravaju da smanje svoja poreska opterećenja, bilo da pokušavaju da u potpunosti izbegnu porez ili plaćanje za dugovanja koja imaju na ime, na primer robe uzete na rate. Mada su vlasti Srbije svesne problema koji ostavlja rupu u državnoj kasi, zvanična politika Srbije, koja Kosovo tretira kao njen sastavni deo, istovremeno nadležnima ’vezuje ruke’ da ovaj problem reše.

Prateći zvaničnu državnu politiku Republike Srbije, Agencija za privredne registre (APR) je firmama iz Srbije dozvoljavala da svoja sedišta prebacuju na adrese u gradovima na Kosovu, iako su, nakon toga, institucije Srbije gubile mogućnost da kontrolišu njihov rad ili da ih sankcionišu u slučaju nepravilnosti u poslovanju.

Takva situacija otvorila je vrata za mnogobrojne malverzacije, a košta i samu državu.

Naime, kako je priznala Poreska uprava Srbije, neke od firmi koje su se preregistrovale na Kosovo, prema državi Srbiji trenutno imaju gotovo milion i po evra duga za porez.

Preregistracija zbog manjih poreskih opterećenja

Prema podacima Agencije za registraciju biznisa koja funkcioniše u sklopu Ministarstva trgovine i industrije Kosova, od 2003. godine do danas, na Kosovu je registrovano 339 firmi iz Srbije. 14 u prvoj polovini tekuće godine.

Većina njih, jednostavno, koristi mogućnost preregistracije kako bi smanjile svoja opterećenja.

„Kapital se seli tamo gde su poreska opterećenja niža i rezidenti Republike Srbije su počeli preregistraciju firmi još od 2010. godine. To nije nikakva novina. Samo je sada postalo vidljivo“, rekla je za RSE Bisera Šećeragić, ekonomistkinja i stručnjakinja za oblast sive ekonomije.

Kako bi preciznije objasnila, poslužila se računicom poreskog opterećenja zarada u Srbiji i na Kosovu. „Uzela sam minimalnu osnovicu rada iz aprila 2013. godine, koja je iznosila 192 evra. Na tu zaradu, opterećenja na ime poreza i doprinosa u našoj državi iznose 109,3 evra. Dakle 56,3 odsto. Na tu istu osnovicu (192 evra) na Kosovu, poreska opterećenja su 26,88 evra ili 14 odsto. To praktično znači, da pojednostavimo stvari, da su izdvajanja od zarada zaposlenih u Srbiji veća za tri puta u odnosu na ista na Kosovu“, objašnjava Šećeragić.

"Fantomske firme" - izbegavanje poreza i dugovanja

Mnogo ozbiljnija pojava su međutim firme koje mogućnost prenosa sedišta na adrese na Kosovu masovno zloupotrebljavaju za različite vrste prevara. U te svrhe, firme se sele i na sever Kosova, pretežno naseljen Srbima, koji se od potpsivanja Brisleskog sporazuma nalazi u periodu tranzicije integracije u kosovski sistem, ali i na deo u kome vlasti Kosova bez problema sprovode kosovske zakone, poput Prištine.

Novinari portala Insajder.net su tokom dvogodišnjeg istraživanja ove vrste zloupotreba - gde se, usled izbegavanja plaćanja obaveza, šteta nanosi i državi i drugim firmama - otkrili da je na samo tri adrese u Prištini, tokom poslednjih nekoliko godina, iz Srbije preregistrovano čak 80 firmi.

„Neke firme koje smo mi pratili, naknadno smo i snimali adrese na kojima su one prijavljene u Prištini, praktično su ’fantomske firme’. One, kada izvrše prevaru, više jednostavno ne postoje“, rekla nam je Jelena Janković, novinarka Insajdera.

Pojedine firme iz Srbije koje s eprijave u Prištini su praktično fantomske (foto: Glavna ulica u Prištini)
Pojedine firme iz Srbije koje s eprijave u Prištini su praktično fantomske (foto: Glavna ulica u Prištini)

Kako objašnjava, mehanizam prevare koje takve firme vrše, relativno je jednostavan. „Pojedine firme, pre te registracije na Kosovu, kupuju robu na odloženo plaćanje. Isplatu garantuju uredno overenim i potpisanim menicama i pre isteka tog ugovorenog roka za plaćanje oni jednostavno u APR-u vrše promenu adrese, svoja sedišta prebacuju na teritoriju Kosova i tako ostavljaju dostavljače bez ikakve mogućnosti da naplate svoja dugovanja“, kaže Janković.

Prevare koje se rade preseljenjem firmi na Kosovo – izbegavanje poreza ili plaćanja dugovanja - ne iznenađuju predsednika Privredne komore Kosova, Safeta Grdžalijua koji, kada je upitanju „fiskalna evazija“, naročito ističe severni deo, nazivajući ga ekonomskom „crnom rupom Balkana“.

Na severu Kosova još uvek nema fiskalnih kasa

Kao ilustraciju, navodi podatak da na sever još uvek nisu stigle ni fiskalne kase, mada je proces fiskalizacije počeo još 2010. godine. Takva praksa, navodi, nanosi štetu i budžetu Kosova, a stvara i nefer konkurenciju na tamošnjem tržištu.

Kako bi se problem rešio, ističe Grdžaliju, neophodna je saradnja i stalni kontakt nadležnih institucija Srbije i Kosova.

„Razmena informacija ide u prilog borbi protiv sive, kriminalizirane ekonomije. Ako se severno deo bude i dalje ponašao ovako kao do sada, to će biti udar ne samo na Kosovo, već i na firme i srpski narod na Kosovu. Zajednički imenitelj za rešavanje svih ovih problema je vladavina zakona i prave i nadam se da ćemo u tom kontekstu biti aktivniji, da damo što veći doprinos. Ako je za ljubav i rat potrebno dvoje, i za korupciju u kriminal uvek je potrebno dvoje“, rekao je Grdžaliju za RSE.

Mnogo otvorenih pitanja

Da je ovog problema svesna i država Srbija, pokazuje i to da je predsednik Aleksandar Vučić još juna 2017. godine za RTS govorio o tome kako lociraju takozvane „fantomske firme“ na Kosovu.

Šta država dalje može da uradi, međutim, ostaje nejasno, s obzirom da su odgovorna lica, koja su na Kosovu, nedostupna pravosudnim organima Srbije.

Šta država može da uradi ostaje nejasno, s obzirom da su odgovorna lica, koja su na Kosovu, nedostupna pravosudnim organima Srbije.

Odgovor koji su na to pitanje davali nadležni u Srbiji, uglavnom bi se mogao svesti na „u zavisnosti od objektivnih okolnosti na terenu“, primećuje novinarka Insajdera Jelena Janković.

„Mislim da je sasvim jasno da to znači da ne mogu da učine ništa jer je objektivna situacija takva da država na teritoriji Kosova nema nadlženosti i da nije u mogućnosti da sprovodi svoje zakone“, rekla je Janković.

U Poreskoj upravi Srbije, u odgovoru RSE, navode da je od 2010. godine do 19.06.2018. godine podneto preko 100 krivičnih prijava protiv odgovornih lica, koja, prema sadašnjim podacima, imaju sedište na teritoriji Kosova.

„Krivične prijave podnete su, shodno pozitivnim propisima, nadležnim tužilaštvima prema sedištu privrednog subjekta u vreme preduzimanja radnji utaje poreza, odnosno izvršenja krivičnog dela, odnosno tužilaštvima na teritoriji Republike Srbije, van Kosova“, stoji u odgovoru Poreske uprave.

Kako se ti procesi vode, kada su osumnjičeni nalaze na teritoriji Kosova, nije razjašnjeno, a za dalje informacije, Poreska upućuje na nadležna tužilaštva.

Takođe, pitanje koje je ostalo otvoreno jeste i kako bi se izvršile presude kada bi ovi slučajevi dobili epilog na sudu, s obzirom na to da sudski izvršitelji iz Srbije, nemaju nadležnosti na Kosovu.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao na odseku za novinarstvo Fakulteta za kulturu i medije u Beogradu. Radijskim i TV novinarstvom profesionalno se bavi od 2005. godine u RTV B92. U beogradski biro Radija Slobodna Evropa dolazi 2010. gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli Loxha

    Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD-u. Novinarstvom se počela baviti 2001. Radi na Javnom servisu Kosova kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE pridružila se 2010.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG