Dostupni linkovi

Pitanje predsednika vodi Kosovo ka vanrednim izborima


Predsednika Kosova biraju poslanici u Skupštini tajnim glasanjem (arhivska fotografija)

Kosovo bi moglo da raspiše prevremene parlamentarne izbore ukoliko se političke partije ne dogovore oko pozicije predsednika.

Pitanje je pokrenuto nakon što je Hašim Tači (Hashim Thachi) podneo ostavku 5. novembra zbog potvrđivanja optužnice u Hagu za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Demokratski savez Kosova (DSK), koji je na čelu vladajuće koalicije, zahteva širi dogovor o izboru novog predsednika.

Zamenik predsednika DSK Ljutfi (Lutfi) Haziri u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) napominje da u razgovore o poziciji predsednika treba uključiti čitav politički spektar.

„Pre nego što smislimo konkretno ime, zajedno sa partnerima vladajuće koalicije moramo da postignemo politički dogovor o tom pitanju. DSK u ovoj fazi nema određena imena, ali traži širi sporazum“, podvlači Haziri.

On očekuje da će koalicioni partneri "delovati u skladu sa interesima države kako bi se prevazišao ovaj izazov".

Koliko traje mandate Vjose Osmani?

Istog dana, predsednica Skupštine Kosova Vjosa Osmani je je preuzela dužnost predsednice. Na osnovu Ustava Kosova, Osmani tu funkciju može da obavlja najduže šest meseci.

Premijer Kosova Avdulah (Avdullah) Hoti, koji dolazi iz redova DSK, izjavio je 16. novembra da će uskoro početi razgovore oko pozicije predsednika.

„Verujem da ćemo za nekoliko dana započeti konsultacije kako bi rešili ovo pitanje, videli kako ćemo da prevaziđemo ovu situaciju. Ustav je jasno odredio put, insistiraću da se slede svi koraci po Ustavu i da se javni interes stavi ispred političkog“, rekao je Hoti na konferenciji za medije u Prištini.

Osim Demokratskog saveza Kosova, vladajuću koaliciju čine Alijansa za budućnost Kosova (ABK), Socijaldemokratska inicijativa (NISMA) i Srpska lista. Većina podržava dogovor oko izbora novog predsednika kako bi se izbegli vanredni izbori.

Šta kaže opozicija?

Sa druge strane, lider najveće opozicione partije Samoopredeljenje, Aljbin (Albin) Kurti, zatražio je 15. novembra održavanje vanrednih izbora, a potom i izbor novog predsednika Kosova.

Politikolog Ramuš Tahiri ocenjuje da je dogovor oko pozicije predsednika nemoguć i da su vanredni izbori već izvesni.

“Svaka politička stranka želi da ima svog kandidata i ja računam da će novembar proći u tim razgovorima a neće doći do sporazuma i očekujem da će izbori biti u decembru”, kaže Tahiri.

Opoziciona Demokratska partija Kosova za sada se nije izjasnila oko pitanja pozicije predsednika ali su zvaničnici iz te stranke naveli da će ove nedelje razgovarati o poslednjim dešavanjima.

Lider DPK Kadri Veselji (Veseli) je takođe podneo ostavku jer su Specijalizovana veća i protiv njega potvrdila optužnicu za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Osim Tačija i Veseljija, istom optužnicom su obuhvaćeni i šef parlamentarne grupe Samoopredeljenja Redžep Seljimi (Rexhep Selimi), te bivši predsednik Skupštine Kosova Jakup Krasnići (Krasniqi).

Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići, inače bivši pripadnici Oslobodolačke vojske Kosova, izjasnili su se da se ne osećaju krivim.

Za sada je Alijansa za budućnost Kosova jedina partija koja je u javnost izašla sa kandidatom za predsednika, odnosno predložili su njihovog lidera Ramuša (Ramush) Haradinaja.

Postoji li šansa za dogovor?

Eugen Cakoli (Cakolli) iz Kosovskog demokratskog instituta podseća da je pozicija predsednika i ranije bila sporna tačka među političkim partijama i ne veruje da će uspeti da se postigne dogovor po tom pitanju.

Zbog toga očekuje vanredne parlamentarne izbore na Kosovu.

“Čak i nakon izbora će biti teško da partije postignu dogovor oko pozicije predsednika”, kaže Cakoli i dodaje da bi najbolje bilo da se usvoje ustavne izmene koje bi omogućile da predsednika bira narod.

“Vjosa Osmani, koja je sada vršilac dužnosti, na toj poziciji može da bude šest meseci, a ceo proces održavanja izbora i formiranja Skupštine i institucija može da traje i duže od šest meseci. U tom slučaju bi imali problem oko obavljanja funkcije predsednika. Zato je najbolje da predsednika biraju građani, a ne poslanici u Skupštini koji omogućvaju političke kalkulacije zbog te pozicije”, kaže on.

Od oslobodioca do optuženika: Ko je Hašim Tači?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:05:10 0:00

Na osnovu Ustava Kosova, predsednik se bira u Skupštini na petogodišnji mandat tajnim glasanjem.

Svako ko je stariji od 35 godina može da se kandiduje za predsednika, ali da bi bio nominovan mora da prikupi najmanje 30 potpisa poslanika Skupštine. Za izbor predsednika potrebno je dve trećine glasova od ukupnog broja poslanika, odnosno 80 od 120.

U slučaju da se predsednik ne izabere, raspušta se Skupština i raspisuju se novi izbori koji moraju da budu održani u roku 45 dana.

XS
SM
MD
LG