Dostupni linkovi

Vlada Kosova želi osnovati novi Institut za istraživanje ratnih zločina


Vlada Kosova na dužnosti

Vlada Kosova na dužnosti teži da osnuje novi Institut za istraživanje ratnih zločina počinjenih tokom rata na Kosovu, uključujući i zločine protiv čovečnosti i genocid. Institut bi služio kreiranju dosijea koji će služiti kolektivnoj memoriji, a sada je poslednji trenutak da se nešto uradi po tom pitanju, navode u Vladi Kosova.

Jedan takav institut na Kosovu ranije je već bio osnovan 2011. godine, 12 godina nakon rata. On je međutim zatvoren 2018. odlukom Vlade Kosova dok je u međuvremenu u Ministarstvu pravde formirano Odeljenje tranzicionalne pravde koje je trebalo da nastavi sa radom instituta. Kako kažu bivši rukovodioci instituta, on nije imao potrebnu podršku državnih institucija.

Ministarka pravde na dužnosti Aljbuljena Hadžiu (Albulena Haxhiu) je 13. maja formirala Radnu grupu koja bi do septembra trebala da pripremi analizu za formiranje novog instituta. Prvi sastanak te radne grupe održaće se u sredu, a u njoj su predstavnici različitih relevantnih institucija na Kosovu, predstavnici nevladinih organizacija, te međunarodni stručnjaci.

Kreiranje kolektivne memorije

Predsedavajuća radne grupe Furtuna Šeremeti (Sheremeti), inače savetnica premijera Kosova na dužnosti Aljbina Kurtija, u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) navodi da nije plan da se poništi sav dosadašnji posao i krene od nule, već da se prikupi dosadašnji rad, bilo instituta ili nevladinih organizacija, i krene napred.

Kako kaže, cilj instituta je kreiranje kolektivne memorije, a kao deo instituta vidi i tužbu protiv Srbije za genocid.

"Kosovo ima veliku potrebu za jednim takvim institutom koji bi konačno posvedočio tome šta se desilo na Kosovu, koji bi dokumentovao za celo Kosovo koliko se ubistava desilo, koliko je osoba bilo silovano, koga su mučili. Ali, bavio bi se i načinjenom štetom, državi kao celini, pojedincima i ekonomiji", navodi Šeremeti.

"Plan i ideja instituta je da se bavi zločinima počinjenih tokom rata na Kosovu. Kada se krene sa istraživanjima o ratnim zločinima, biće obuhvaćeni svi zločini. Da li ćemo uspeti da obuhvatimo i dokumentujemo sve zločine 20 godina nakon rata, to ćemo utvrditi kada izađemo na teren", dodaje ona.

Šeremeti, koja inače doktorira u Belgiji na temu o merenju štete uzrokovane od ratnih zločina, navodi da će radna grupa uraditi analizu i razmotriti koji je najbolji način za osnivanje jednog takvog instituta a koji treba da ima jaku osnovu.

"U trenutku kada uspostavimo jaku osnovu, onda verujem da će rad instituta kada se osnuje biti mnogo lakši. Po mom mišljenju, pravi institut treba da ima budžet koji će osigurati kontinuirani rad ljudima koji će biti deo instituta, budžet koji će osigurati istraživače na terenu. Institut treba da se formira zakonom, treba da ima svoju budžetsku liniju, stručnjake iz oblasti, ali i da je povezan sa akademijom, za univerzitetom i civilnim društvom. Na Kosovu su upravo organizacije civilnog društva koje su držale front kada je u pitanju suočavanje sa prošlošću. Sve što je objektivno dokumentovano na Kosovu, to su učinile organizacije civilnog društva, nažalost", dodaje ona.

Dve decenije od masakra u Račku
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:08:58 0:00

Raniji Institut za istraživanje ratnih zločina, kojeg je takođe formirala Vlada Kosova, tokom svog rada je objavio devet knjiga o ubistvima, nestalim licima, srpskom genocidu, uništavanju spomenika i imovine Albanaca.

Bivši rukovodioc tog instituta Ismet Saljihu (Salihu) u izjavi za RSE navodi da je načinjena velika šteta zatvaranjem instituta odlukom tadašnjeg premijera Ramuša Haradinaja, "a u cilju reformi pravosudne administracije".

Suočavanje s prošlošću

On ističe da se za suočavanje sa prošlošću i pomirenje između Srba i Albanaca treba znati o ratnim zločinima i da je zato neophodno formiranje instituta.

"Mi smo imali mnoge izazove. Tokom prve godine nismo imali ni kancelariju, tek smo 2012. dobili jedan objekat u kojem je radilo sedam osoba. Ali, nismo imali potrebnu podršku i nije nam se omogućilo da sprovedemo istraživanja na terenu", navodi Saljihu.

"Ali i pored toga, institut je uradio dobra istraživanja o ubistvima, nestalima, uništenju arhiva i kulturnog nasleđa. Objavili smo i istraživanja u vezi Račka, zločina na Kliničko-univerzitetskom centru. Radilo se ali najveća ironija je bila da i pored nedostatka podrške, vlada je odlučila da prestane da plaća kiriju za naš objekat. Prešli smo onda u druge kancelarije koje nisu bile prikladne. Potom je došla i odluka o transformaciji Instituta za ratne zločine u Odeljenje za tranzicionalnu pravdu", dodao je Saljihu.

Šeremeti smatra da je problem ranijeg instituta bio taj što je osnova bila slaba i što je osnovan putem odluka, bez operacionalne strategije.

"Nama će možda trebati više vremena, ali ćemo se potruditi da se uspostavi što jača osnova, uz savete stranih i domaćih stručnjaka", kazala je Šeremeti.

Porodice žrtava umorne

Navodi da je svesna koliko je teško raditi na tome 20 godina nakon konflikta, a pre svega zato što su porodice žrtava umorne.

"Naš sistem ih je 20 godina maltretirao, a tu uključujem rad UNMIK-a, (Misija UN na Kosovu)EULEX-a (Misija EU na Kosovu). Bilo je slučajeva kada sam od žrtava čula da im se izgubio dosije tri puta i da su došli ponovo da ih intervjuišu. Veoma je teško, ali s druge strane nije nemoguće i poslednji je trenutak da se nešto uradi. U suprotnom, generacije umiru, primarna memorija izumire, a ratna sećanja ostaju na prepričavanja roditelja svojoj deci. Biće veoma teško ali to dugujemo pre svega sebi, i svim ostalim ratnim žrtvama kako bi im se pružila mogućnost da izleče rane", ističe ona.

Inače, tokom konflikta na Kosovu 1998-1999 ubijeno je više od 13,500 osoba. Taj podatak je objavio Fond za humanitarno pravo. Od tog broja, 76 odsto se veruje da su bili civili. Još uvek se traga za 1,600 nestalih.

Rad oko formiranja novog instituta međutim zavisiće i od aktuelne političke situacije na Kosovu. Vlada Aljbina Kurtija je od 25. marta na dužnosti nakon što je tog dana izglasano nepoverenje njegovoj vladi na zahtev koalicionog partnera Demokratskog saveza Kosova (DSK).

Do kraja meseca očekuje se da će Ustavni sud Kosova doneti odluku o dekretu predsednika Kosova Hašima Tačija kojim je odredio Avdulaha Hotija iz DSK za novog mandatara vlade. Kurti smatra da je formiranje nove vlade nakon izglasavanja nepoverenja neustavno, i da su novi izbori jedini put napred.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG