Dostupni linkovi

Virus na najosetljivijim mestima: Upozorenje iz Niša i Negotina


Evakuacija korisnika i zaposlenih u Gerontološkom centru u Nišu koji su inficirani virusom korona. 13. april 2020.

Zvanični podaci govore da je i pored svih mera predostrožnosti korona virus pronašao put do 14 odsto ustanova i domova za stare u Srbiji. Virus je svoj put pronašao i do kliničko-bolničkih centara u kojima se leče najosetljivije kategorije pacijenata.

Iz Ministarstva za rad i socijalna pitanja za Radio Slobodna Evropa (RSE) su naveli da su od samog početka preduzete sve mere kako bi se zaštitila najstarija kategorija stanovništva. No, tu govore i o mogućnosti da je širenje virusa u posebno osetljivim grupama moglo biti i nečija odgovornost.

Ministarstvo: Odgovorni će biti procesuirani

"Mere koje je donelo ovo ministarstvo odnosile su se na sve pružaoce usluga domskog smeštaja, u istom obimu i na isti način, pa ipak je virus ušao u 14 odsto ustanova i domova, u ostalih 85 odsto nije", navodi se u odgovoru ministarstva.

U njemu se dodaje i da postoji prostor za priču o odgovornosti. "Ukoliko se dokaže da ima osnova, odgovorni će odgovarati pred nadležnim organima", navode za RSE iz ministarstva.

U odgovoru se navodi i da su navedene mere dale rezultate i da se u sistemu socijalne zaštite u Srbiji nije desio takozvani "španski ili italijanski scenario".

"Zaposleni su dobrovoljno ostajali zatvoreni unutar ustanova i domova, zajedno sa korisnicima, da bi se izbegao rizik ulaska virusa", ističe se.

U ministarstvu dodaju i da se Srbija svrstava u zemlje sa najmanjim obuhvatom korisnika iz sistema socijalne zaštite.

Prema poslednjim podacima, objavljenim 19. maja, u ustanovama socijalne zaštite i domovima za smeštaj odraslih i starih zaraženo je 132 korisnika i 32 zaposlenih.

Propusti iz Niša i Negotina na sudu

Više javno tužilaštvo u Negotinu odredilo je zadržavanje Branki P. direktorki Doma za stara lica "Radost" u Negotinu, jer nije preduzela propisane i potrebne mere za sprečavanje širenja korona virusa u toj ustanovi, potvrdila je za Radio Slobodna Evropa tužiteljka Ksenija Branković.

Branković je izjavila da je direktorki doma u tom gradu na istoku Srbije određeno zadržavanje od 48 sati.

Na teret joj se, kako je rečeno, stavlja teško krivično delo protiv zdravlja ljudi u vezi sa širenjem zaraze. U Domu za stare "Radost" od COVID-a 19 zaraženo je 49 lica, a šest štićenika je umrlo.

Kako ja tužiteljka Branković izjavila za RSE, krivična prijava protiv direktorke negotinskog Doma za stara lica "Radost" podneta je još 30. aprila, ali je privedena tek 19. maja jer je i sama bila zaražena i lečila se do 18. maja.

Više javno tužilaštvo u Negotinu je odmah po saznanju da je u domu zaraženo više lica korona virusom, podnelo zahtev Policijskoj stanici u Negotinu za prikupljanje obaveštenja.

Rеagujući na hapšеnjе dirеktorkе Doma za stara lica u Nеgotinu, ministar za rad, zapošljavanjе, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđеvić istakao jе 19. maja da svi koji su prеkršili zakon i propisе trеba da odgovaraju.

"Zakon mora da sе poštujе, nе postoji altеrnativno rеšеnjе. Tako jе bilo do sada, a bićе i ubudućе, nikomе nеćеmo tolеrisati bilo kakvo ponašanjе suprotno od toga, lično ću insistirati na tomе”, zaključio jе Đorđеvić, navodi se u saopštenju na sajtu ministarstva.

Direktoru niškog gerontološkog centra produžen pritvor

Nekoliko dana ranije, iz Višeg javnog tužilaštva u Nišu za RSE je saopšteno da je direktoru Gerontološkog centra Niš Milanu Stevanoviću 11. maja produžen pritvor do 30 dana.

Tim rešenjem, kako su precizirali, iza rešetaka može biti do 9. juna kada će sudija ponovo odlučivati o njegovoj slobodi. Kako su naveli, postupak protiv Stevanovića, osumnjičenog za teško krivično delo protiv zdravlja ljudi, nalazi se još u fazi istrage.

"Preduzimaju se potrebne dokazne radnje, očekuje se ispitivanje nekih svedoka u narednom periodu, a neki su ispitani. U toku je i prikupljanje materijalnih dokaza vezanih za dokumentaciju", rekli su za RSE u tužilaštvu.

Po Zakonu o krivičnom postupku, kako su podsetili, istraga može trajati najviše šest meseci.

Milan Stevanović je uhapšen 13. aprila zbog sumnje da je izvršio teško krivično delo protiv zdravlјa lјudi u vezi sa krivičnim delom prenošenje zarazne bolesti, saopštilo je tada Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP).

Kako je tada u saopštenju navedeno, sumnja se da Stevanović kao ovlašćeno lice doma za stare "nije preduzeo sve neophodne mere i radnje kako bi sprečio širenje COVID-19", usled čega je u ovoj ustanovi zaraženo 135 korisnika usluga i četvoro zaposlenih.

Stevanović je na saslušanju negirao krivicu.

Svi korisnici i zaposleni iz Gerontološkog centra u Nišu koji su inficirani COVID-om 19, evakuisani su 13. aprila i smešteni u Niški Klinički centar.

Evakuacija štićenika niškog Gerontološkog centra
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:02 0:00

Broj umrlih nepoznat

Tačan broj umrlih do sada u niškom gerontološkom centru i dalje nije poznat.

Branislav Tiodorović, član Republičkog kriznog štaba na upit RSE odgovorio je da nema validan podatak i uputio na upravu Kliničkog centra Niš i Institut za javno zdravlje "dr Milan Jovanović Batut”.

Iz Kliničkog centra Niš je RSE stigao odgovor da se za sve informacije tog tipa treba obratiti Republičkom kriznom štabu.

Na pitanja nije odgovorila članica Kriznog štaba, Darija Kisić Tepavčević, kao ni Institut za javno zdravlje "dr Milan Jovanović Batut”.

Poslednji zvanični podaci izneti su sredinom maja, kada je infektolog i koordinator Štaba za vanredne situacije u Nišu, Žarko Ranković, rekao na konferenciji da su od početka vanrednog stanja preminula 52 štićenika Gerontološkog centra, a da je prisustvo COVID-19 utvrđeno kod 43 njih.

Nema informacija o procesuiranju odgovornih u klinikama

Virus je svoj put pronašao i do kliničko-bolničkih centara u kojima se leče najosetljivije kategorije.

U Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, uprkos sprovođenju mera, koje je počelo još 20. februara zbog prethodne epidemije gripa, kako je za RSE navela Ana Jovićević, epidemiološkinja iz te ustanove, prisustvo korona virusa potvrđeno je kod 91 pacijenta i 69 zaposlenih.

Mere su, kako je precizirala, podrazumevale zabranu poseta, obavezu nošenja maski, pojačanu higijenu ruku, postavljena obaveštenja i uputstva i propisan postupak u slučaju pojave simptoma.

Naglasila je da svaki boravak u bolnici u uslovima velikog broja pacijenata, zaposlenih i dijagnostičko-terapijskih procedura predstavlja rizik za COVID-19 infekciju.

"Nakon pojave povišene temperature kod nekoliko dugotrajno hospitalizovanih pacijenata na odeljenjima radioterapije u prvoj nedelji aprila, organizovano je uzimanje briseva na COVID-19 kod pacijenata i zaposlenih na ugroženim odeljenjima", rekla je Jovićević za RSE.

Prema njenim rečima, širenju infekcije pogodovali su uslovi na odeljenjima - sobe sa velikim brojem kreveta, zajednički sanitarni čvorovi za čitavo odeljenje kao i nedostatak prostora na svim punktovima.

"Pacijenti i zaposleni kod kojih je bilo neophodno lečenje su upućeni u odgovarajuće COVID ustanove. Na odeljenjima hirurgije i hemioterapije nije bilo pacijenata obolelih od COVID-a 19", odgovorila je Jovićević.

Zbog cele situacije odeljenje radioterapije je bilo zatvoreno tri nedelje, a sprovedena je i generalna dezinfekcija. Ponovo je počelo da prima pacijente 4. maja.

Vučić: Zamerio sam Bojiću, moralo je biti više opreza

I u Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje ušao je korona virus.

Direktor te ustanove Milovan Bojić izjavio je 6. aprila za televiziju Prva da su infekciju korona virusa uneli pacijenti sa asimptomatskim stanjem, ali u fazi inkubacije i da su se znaci bolesti ispoljili tek nakon intervencija.

Bojić je rekao da je testirano 250 zdravstvenih radnika i pacijenata i da je pozitivan test na korona virus imalo 67 zaposlenih radnika i 14 pacijenata.

Naveo je da su od tih 67 osoba, 11 lekari i dodao da su oni udaljeni sa posla.

Nadležni ministar je tim povodom rekao samo da bolnica nastavlja da radi, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je za Radio televiziju Srbije 7. aprila da je mnogo toga zamerio direktoru Instituta Dedinje Milovanu Bojiću.

"To su sada naše interne stvari zato što je moralo da bude mnogo više opreza, mnogo više pažnje. On kaže da je imao taj oprez i pažnju", rekao je Vučić.

Dodao je, međutim, da ne postoji država u kojoj je registrovan COVID-19, a u kojoj među zaraženima nema i medicinskih radnika:

"Nemoguće je da se to ne desi. Nije moguće sačuvati lekare i medicinsko osoblje u potpunosti."

Veliki broj zaraženih među medicinskim osobljem zabeležen je i u Ginekološko-akušerskoj klinici Narodni front, gde je na virus pozitivno testirano 50 radnika.

Javnost je od epidemiologa Branislava Tiodorovića, člana Republičkog kriznog štaba, 13. aprila obaveštena da je, kad je reč o ulasku virusa na Infektivno odeljenje Leskovačke bolnice, utvrđeno da se nije dovoljno koristila zaštitna oprema i da je to kao rezultat imalo smrt jednog infektologa.

"Sedmoro njih je pozitivno i obolelo i to je samo dokaz koliko je važno da zdravstveni radnici koriste zaštitnu opremu. Zaštitna oprema nije korišćena ili mi bar tako znamo da nije korišćena dovoljno i da je nije bilo dovoljno i da je to dalo rezultat, strašan rezultat, da je naša koleginica preminula", istakao je Tiodorović.

Od Ministarstva zdravlja RSE nije dobio odgovor o tome da li treba sprovesti istragu o odgovornosti zbog toga što je virus ušao u zdravstvene ustanove u Srbiji.

Sindikat upozorava da je bilo dovoljno vremena za pripremu

Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta, anesteziolog, Rade Panić izjavio je za RSE da je bilo vremena da se Srbija pripremi za korona virus kako bi sistem funkcionisao ali da se to nije desilo.

On navodi da je Sindikat lekara i farmaceuta od početka insistirao da prvo moraju biti testirani zdravstveni radnici.

Panić kaže da "evidentno za situaciju snose odgovornost načelnici i direktori zdravstvenih ustanova, a u krajnjoj liniji i nadležni ministar".

Lončar: O odgovornosti 'kada sve prođe'

Članovi Kriznog štaba Vlade Srbije početkom aprila su na konferenciji za medije naveli da je jasno da su se desili "određeni propusti u određenim momentima” gde god postoji veliki broj obolelih zdravstvenih radnika u jednoj ustanovi.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar govorio je o tome 12. aprila gostujući na televiziji Prva. Kako je tada rekao, analizom će se baviti "kada sve ovo prođe".

"Analizu i sve ostalo ćemo uraditi kasnije. To nigde neće pobeći", rekao je Lončar i dodao da mora da prođe najmanje godinu dana od svega da bi se situacija pravilno sagledala i dobila objektivna analiza.

Problem i u drugim državama

Problem ulaska virusa u bolnice i gerontološke centre nije bio retka pojava tokom krize.

Do 20 odsto bolničkih pacijenata sa COVID-19 u Engleskoj, dobilo je tu bolest u bolnici, dok su se lečili od drugih oboljenja, objavio je Gardijan.

"Neke infekcije prenelo je bolničko osoblje koje nije bilo svesno da ima virus i nije pokazivalo simptome, dok su za ostale odgovorni pacijenti s koronavirusom", preneo je ovaj britanski list.

BBC je izvestio da je do 1. maja u domovima za starije građane u Engleskoj i Velsu bilo 8.312 smrtnih slučajeva u kojima je uzrok bio korona virus.

U Škotskoj je, prema istom izveštaju, 1.438 ljudi umrlo u domovima za negu.

Takođe, prema pisanu Euronews-a, u domu za negu Pio Albergo Trivulzio, jednom od najvećih u Evropi, koji se nalazi u severnom italijanskom gradu Milanu, od početka zdravstvene krize u Italiji umrlo je više od 200 od ukupno hiljadu korisnika, a istraga je u toku.

Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?

Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.

U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.

Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG