Dostupni linkovi

Šta Srpska lista zaista radi u kosovskim institucijama?


Funkcioneri Srpske liste sa predsednikom Goranom Rakićem (drugi s leve strane), Severna Mitrovica 21. jun 2020.

Funkcioneri Srpske liste često u javnosti poručuju kako je ta politička partija jedini legalni i legitimni predstavnik Srba u kosovskim institucijama ali se njihov glas gotovo nikada ne čuje u Skupštini ili Vladi Kosova, jer retko učestvuju na sednicama ili sastancima.

Ova partija, bliska Srpskoj naprednoj stranci predsednika Srbije Aleksandra Vučića, jedini je predstavnik Srba u kosovskim institucijama, odnosno jedina je srpska politička opcija koja učestvuje u radu centralnih i lokalnih kosovskih institucija.

Upravo zbog toga je Srpsku listu 3. avgusta civilno društvo iz redova srpske zajednice pozvalo da preuzme odgovornost i uzme aktivno učešće u radu, te da kroz institucionalne kanale okončaju nestabilnost i doprinesu miru.

Poslednje tenzije na Kosovu su nastale 31. jula, uoči početka procesa preregistracije srpskih tablica sa oznakama gradova na Kosovu na RKS (Republika Kosovo) i uspostavljanja recipročnih mera oko ličnih karata koje izdaju srpski organi.

Tada su lokalni Srbi u četiri opštine na severu Kosova kamionima i drugim vozilima blokirali puteve u znak protesta, a Srpska lista im zahvaljivala na tome i ohrabrivala ih.

Nedelja na Kosovu od blokada do odgode primene odluka o tablicama i dokumentima
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:00:48 0:00

U međuvremenu je, Vlada Kosova donela odluku da se će na 30 dana, na zahtev međunarodnih partnera, odložiti primenu tih odluka zbog dezinformacija koje stižu iz Beograda o stanju na terenu.

'Srpska lista nema komunikaciju sa građanima'

Igor Marković iz nevladine organizacije (NVO) Aktiv iz Severne Mitrovice ocenjuje da je Srpska lista "protočni bojler" za informacije koje stižu iz Beograda i da gotovo ništa ne radi kako bi zaštitila interese Srba kroz institucije na Kosovu.

"Srpska lista institucije u kojima funkcioniše i koje je odabrala kao kanal za komunikaciju interesa srpske zajednice, ne koristi. Nekako se čini kao da je Srpska lista u Srbiji a ne na Kosovu", navodi Marković.

Inače, NVO Aktiv je jedna od potpisnica saopštenja kojim se Srpska lista poziva da, pored komunikacije sa Beogradom, uspostavi i institucionalni kanal komunikacije sa premijerom Kosova.

Igor Marković takođe ukazuje da predstavnici Srpske liste ni na koji način nisu obavestili lokalno stanovništvo o odlukama Vlade Kosova, niti im objasnili šta one znače, te napominje da građani gotovo da nisu imali nikakve informacije.

"Jedine informacije koje su dolazile od njihovih legalnih predstavnika u kosovskim institucijama su bile šture i sadržaja koji ima konfliktni karakter. Umesto da su bili u Skupštini (Kosova), kada se razgovaralo o tom administrativnom uputstvu, oni u tome nisu učestvovali. To je korak koji trebao da bude iskorišćen ne samo za smirivanje tenzija unapred, nego i za bolje regulisanje te oblasti", smatra on.

Podvlači da svaka kriza na Kosovu ima direktni uticaj na iseljavanje pripadnika srpske zajednice i dodaje da su oni pod konstantnim pritiskom neizvesnosti.

Srpska lista: Jedini cilj je da srušimo Kurtijevu Vladu

Radio Slobodna Evropa (RSE) se obratio Srpskoj listi sa upitom da li će imati sluha za apele civilnog društva da povećaju saradnju sa premijerom Vlade Kosova, te da se kroz kosovske institucije izbore za prava Srba, ali do objavljivanja ovog teksta niko nije odgovrio.

Srpska lista se, međutim, javno oglasila 3. avgusta kako bi reagovala na izjave ministra unutrašnjih poslova Kosova Dželjalja Svečlje (Xhelal Svecla) da je Srpska lista "politički obezvređena" i da sarađuje sa kriminalnim grupama.

Pored ostalog, Srpska lista je saopštila da ne sarađuju sa Vladom Kosova na čelu sa Aljbinom (Albin) Kurtijem jer "ona radi protiv interesa srpskog naroda", te da je njihov politički cilj da tu Vladu obore.

RSE se obratio i Vladi Kosova sa upitom zašto ne postoji veća saradnja sa političkim predstavnicima Srba u kosovskim institucijama ali odgovor nije stigao.

Srpska lista u Kurtijevoj Vladi vodi Ministarstvo za zajednice i povratak ali nije u vladajućoj koaliciji. U Skupštini Kosova ima deset zagarantovanih mesta za srpsku zajednicu, a na čelu je svih deset opština sa srpskom većinom na Kosovu.

Srpska lista je formirana 2013. godine uz podršku zvaničnog Beograda i od tada na gotovo svim kosovskim izborima osvaja preko 90 odsto glasova, dok je u potpunosti eliminisala druge srpske političke partije.

Šta meštani očekuju od Srpske liste?

Stanko iz Severne Mitrovice očekuje da Srpska lista prati uputstva predsednika Srbije Aleksandra Vučića a ne kosovskog premijera Aljbina Kurtija.

Ipak, smatra da bi trebali da rade na smirivanju tenzija, kada zbog njih dođe zbog nekih političkih odluka.

"To treba da rade (da spuste tenzije), ali i da se bore i tamo (u kosovskim institucijama), ali ako ne može nek napuste, šta će više", poručuje Stanko.

I njegov sugrađanin Radiša smatra da Srpska lista treba da radi na relaksaciji odnosa i smirivanju tenzija, kako ne bi došlo do eskalacije situacije.

"Naš predsednik (Srbije, Aleksandar Vučić) kaže, mi smo pobedili ili pobedićemo. Ne. To ne sme ni on da kaže. Mora polako smireno, razgovarati, razgovarati i razgovarati. Kao komšija sa komšijom oko međe ono što se kaže. E tako mi treba da razgovaramo. Nema u inatu nikad ništa niko nije ni stvorio, tako neće ni ovde, samo mirnim putem, sve može da se reši", kaže Popović.

Barikade na severu Kosova iz perspektive Beograda
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:27 0:00

Srbi južno od Ibra za nijansu više podržavaju saradnju Srpske liste i Vlade Kosova, jer smatraju da bi to išlo u korist građana.

Vesna iz Gračanice, opštine sa većinskim srpskim stanovništvom kod Prištine, poručuje da bi politički predstavnici Srba trebali više da sarađuju sa Vladom Kosova kako ne bi dolazilo do tenzija, jer, kako kaže, mir je je osnovni preduslov za bolji život građana.

"Trebalo bi da bude dogovora među njima (između Srpske liste i Vlade Kosova), da bude sve dobro, za dobrobit ovog naroda, da bi opstali", kaže sagovornica RSE.

Milan smatra da građani nikada ne doprinose podizanju tenzija već da to rade političari iz redova srpske i albanske zajednice i dodaje da upravo oni moraju i da sarađuju kako bi se došlo do normalizacije odnosa i kako bi položaj Srba na Kosovu bio bolji.

"Narod bi morao da shvati sa obe strane (Srbi i Albanci) da to (sukobi) moraju da prestanu jer mi smo živeli zajedno. A što su nas zavadili, to su oni (političari) krivi, nismo mi", ocenjuje on.

Dijalog kao jedino rešenje za prevazilaženje krize

Američki ambasador na Kosovu Džefri Hovenier (Jeffrey Hovenier) razgovarao je 4. avgusta sa predsednikom Srpske liste Goranom Rakićem o poslednjim dešavanjima na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo i naglasio važnost izbegavanja esklacije situacije.

On je ponovio stav Sjedinjenih američkih država (SAD) da je odluka Vlade Kosova o uvođenju recipročnih mera Srbiji u skladu sa Briselskim sporazumom, koji su Priština i Beograd potpisali u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa.

Sa Hoveinerom se složio i predsednik Srpske liste Rakić, koji je i ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova. On je u posebnom saopštenju naveo da se kriza koja se dogodila prethodnih dana, može rešiti razgovorom uz potpuno poštovanje osnovih potreba, kada je u pitanju normalno funkcionisanje Srba.

Rakić je naveo i da će Srpska lista biti konstruktivan partner u donošenju odluka, te da se jedino iskrenom voljom svih strana može prevazići kriza koja danas postoji.

Zašto je nastala kriza?

Vlada Kosova je 29. juna donela odluku da se od 1. avgusta počne sa procesom preregistracije srpskih tablica sa oznakama gradova na Kosovu na RKS (Republika Kosovo.

Odluka se odnosi i na uspostavljanja recipročnih mera oko ličnih karata koje izdaju srpski organi.

Međutim, uoči početka sporvođenja ove odluke, 31. jula, lokalni Srbi u četiri opštine na severu Kosova su kamionima i drugim vozilima blokirali puteve u znak protesta, nakon čega je Vlada Kosova donela odluku da će na 30 dana odložiti primenu tih odluka.

Saradnja na tekstu: Maja Fićović

XS
SM
MD
LG