Odluka Vlade Kosova o izdavanju ulazno-izlaznog dokumenta prilikom ulaska državljana Srbije na teritoriju Kosova, koja je izazvala oštro protivljenje Srba na severu Kosova i zaoštravanja odnosa između Prištine i Beograda, je zapravo realizacija Briselskog sporazuma, koji je potpisan pre 11 godina u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa dveju strana.
Srbija je odmah nakon potpisivanja tog sporazuma počela da izdaje ulazno-izlazni dokument državljanima Kosova koji su ulazili na teritoriju Srbije, ali zvanična Priština to tada nije primenjivala za srpske državljane. Taj dokument zapravo zamenjuje lična dokumenta dve zemlje.
U međuvremenu, Vlada Kosova je 29. juna na redovnoj sednici donela odluku da Srbiji uvede recipročne mere o ličnim kartama, ali i o preregistraciji srpskih tablica sa oznakama gradova na Kosovu na RKS (Republika Kosovo).
Uputstvo o sprovođenju ovih odluka, koji je potpisao premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti ne sadrži nikakvo objašnjenje zašto će se ulazno-izlazni dokument primenjivati nakon jedanaest godina.
U odluci se samo navodi da će "svako lice koje želi da pređe državnu granicu sa ličnim dokumentom koji izdaju organi Srbije, dobiti deklaracijski list koji će privremeno zamenjivati upotrebu takvog dokumenta".
Ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla) je 2. avgusta izjavio da prethodne Vlade nisu pokazale dovoljno političke volje da se pozicija Kosova izjednači sa Srbijom.
Sporazum o slobodi kretanja između Prištine i Beograda postigli su u Briselu 2011. godine tadašnji glavni pregovarači Edita Tahiri u ime kosovske delegacije i Borko Stefanović ispred Srbije.
U tački 3. istog sporazuma se navodi da "svaka strana može da primeni sistem kojim će lične karte biti praćene pisanim "ulaznim-izlaznim" dokumentima za stanovnike druge strane koji žele da tranzitno putuju u treću zemlju".
Ovaj dokument, koji ima za cilj da održi neutralan stav dveju zemalja o ličnim dokumentima, Srbija je od 2011. godine izdavala svakom građaninu Kosova koji je ulazio na teritoriju Srbije.
Isti sporazum je predviđeno da se na Kosovu koriste isključivo registarske tablice sa oznakama RKS ili KS.
KS tablice su bile statusno neutralne a kosovske vlasti su septembra 2020. godine najavile da se one više neće izdavati od septembra 2021. Ovakvu odluku je Kosovo donelo na osnovu dogovora iz 2016. godine, kada su dve strane zadnji put dogovorile da se na još pet godina produži važenje KS tablica.
Međutim, na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, sve vreme su se koristile tablice sa oznakama gradova na Kosovu koje izdaju organi Srbije, iako ih zvanična Priština smatra nelegalnim.
Međunarodna zajednica nije podržavala ulazno-izlazni dokument?
Edita Tahiri, bivša šefica kosovskog pregovaračkog tima u dijalogu sa Srbijom, nije odgovarala na pozive Radija Slobodna Evropa (RSE), a nikada ranije nije ni navela zašto Kosovo nije izdavalo ulazno-izlazne dokumente, kao što je to uradila Srbija.
Na pitanje RSE zašto EU, kao posrednik u dijalogu, nije insistirala na tome, odgovor nije stigao ni iz Brisela.
Bivši pregovarači u dijalogu sa Srbijom, Skender Hiseni i Avni Arifi, navode da Kosovo nikada nije insistiralo na ulazno-izlaznom dokumentu, jer nije želelo da stvara prepreke u slobodi kretanja.
"Dok sam vodio dijalog, to nije bila tema razgovora. Tema razgovora je bio samo opšti sporazum za priznanje – normalizaciju (odnosa)", kaže Hiseni, koji dolazi iz redova opozicionog Demokratskog saveza Kosova.
Hiseni, koji je bio i ministar unutrašnjih poslova u vladi Ise Mustafe, kaže i da međunarodna zajednica nije podržavala ideju da Kosovo izdaje izlazno-ulazne dokumente državljanima Srbije.
"U to vreme je gospođa Edita Tahiri vodila dijalog sa ciljem pronalaženja rešenja i zahtev međunarodne zajednice je bio da se ne počne sa primenom te tačke. Ni Srbija ni Kosovo nisu u potpunosti primenili sporazum [o slobodi kretanja]", kaže Hiseni.
EU navodi da po pravilu "ne objavljuje detalje ili vremenske rokove o angažmanu sa partnerima po pitanju određenih tema".
I Avni Arifi, bivši glavni pregovarač Kosova u dijalogu sa Srbijom u vreme dok je premijer bio Ramuš (Ramush) Haradinaj, navodi da se na sastancima u Briselu nije razgovaralo o ulazno-izlaznim dokumentima za državljane Srbije.
"Ja sam vodio dijalog 2018. godine i o toj temi se tada nikada nije razgovaralo. Ja nisam potpisao sporazum [o slobodi kretanja iz 2011.]", kaže Arifi.
Rašiti: Za Kosovo je ulazno-izlazni dokument bio privremena mera
U izveštaju Balkanske grupa za politiku, koji je objavljen u martu, navodi se da je Kosovo odustalo od izdavanja ulazno-izlaznog dokumenta državljanima Srbije već u ranoj fazi primene sporazuma o slobodi kretanja.
Navode se i dva razloga za tako nešto, odnosno da taj dokument ne sadrži nikakav element bezbednosne identifikacije za lica koja prelaze granicu, te se smatra da on predstavlja prepreku u slobodi kretanja.
Direktor ove organizacije Naim (Rashiti) Rašiti u izjavi za RSE navodi da su se dosadašnje Vlade nadale brzom potpisivanju konačnog sporazuma Kosova i Srbije, koji bi podrazumevao i međusobno priznavanje ličnih dokumenata.
"Svaka vlada je mogla da uvede [izdavanje 'ulazno-izlaznih' dokumenata za građane Srbije], ali se uvek smatralo da će izdavanje tih dokumenata biti privremeno, dok se ne postigne konačni dogovor", kaže Rašiti.
"Kosovo nije htelo da pravi barijere jer kao nova država nije želelo da bude zemlja u kojoj se ljudi koji su ušli suočavaju sa barijerama", dodaje on.
Smatra i da su tehnički sporazumi, koji su postignuti na samom početku procesa dijaloga o normalizaciji odnosa, bili najuspešniji. Međutim, podvlači da je zbog kašnjenja u realizaciji istih, često dolazilo do tenzija u odnosima Kosova i Srbije.
Vlasti u Srbiji tvrde da Kosovo ne može da uspostavlja recipročne mere
Milovan Drecun iz redova vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i bivši predsednik Komisije za Kosovo u Skupštini Srbije, u izjavi za RSE kaže kako Kosovo ne može da uspostavlja recipročne mere.
"To ne može da se poredi i ne možemo da govorimo o reciprocitetu jer Kosovo nije međunarodno priznata zemlja, nije članica Ujedinjenih nacija za razliku od Srbije i tu ne može biti reciprociteta", podvlači on.
Drecun poručuje i kako aktuelna vlast u Srbiji neće prihvatiti ništa što prejudicira status Kosova, odnosno svi dogovori moraju da budu statusno neutralni.
"Treba pitati predstavnika prethodne vlasti (tadašnjeg pregovarača) Borka Stefanovića, koji je to prihvatio. Što se ove vlade tiče, ne želimo da se dogovaramo ni o čemu što nije 'neutralni status'", kaže Drecun.
RSE se obratio i Borku Stefanoviću ali do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.
Drecun smatra da kosovske institucije ne treba da insistiraju na primeni sporazuma o slobodi kretanja iz 2011. Jer, kako kaže, može doći do eskalacije situacije.
Odluka Kosova o uvođenju recipročnih mera Srbiji izazvala je oštre reakcije i drugih zvaničnika Srbije, uključujući predsednika te zemlje Aleksandra Vučića.
Takođe, lokalni Srbi sa severa Kosova su se oštro usprotivili odluci Vlade Kosova o preregistraciji srpskih tablica sa oznakama gradova na Kosovu na RKS (Republika Kosovo) i uspostavljanja reciprociteta o ličnim kartama koje izdaju srpski organi.
Oni su 31. jula kamionima i drugim vozilima blokirali puteve u znak protesta, nakon čega je Vlada Kosova donela odluku da će na 30 dana odložiti njihovu primenu.
Potom su 1. avgusta uklonjene sve barikade a granice su otvorene za saobraćaj.
Ambasador Sjedinjenih Država na Kosovu Džefri Hovenier je pozdravio odluku kosovskih vlasti da odlože sprovođenje mera reciprociteta o ličnim kartama i preregistraciji vozila, ali je podvukao das u one u potpunosti u skladu sa Briselskim sporazumima, te da su usaglašene sa međunarodnom zajednicom.
Facebook Forum